Grenland pod lupom: Da li je sukob sa SAD "strateško buđenje za Evropu"?

Pitanje koje je ovih dana otvorio francuski predsednik Emanuel Makron sve češće se postavlja u evropskim političkim krugovima, u trenutku kada rastu tenzije između Sjedinjenih Američkih Država, Danske i Grenlanda, ali i šira rasprava o bezbednosti, suverenitetu i ulozi Evrope na Arktiku.

Makron je naime, rekao da je nedavni spor sa Sjedinjenim Američkim Državama oko Grenlanda "strateško buđenje za čitavu Evropu", govoreći uz lidere Danske i danske autonomne teritorije.

To "buđenje", kako je rekao Makron u Parizu, mora biti usmereno na "afirmaciju evropskog suvereniteta, doprinos bezbednosti Arktika, borbu protiv stranog mešanja i dezinformacija, kao i borbu protiv globalnog zagrevanja".

U Jelisejskoj palati Makron je ugostio dansku premijerku Mete Frederiksen i premijera Grenlanda Jensa Frederika Nilsena. Sastanak je imao za cilj da pošalje jasan politički signal evropske solidarnosti i podrške Danskoj i Grenlandu, nakon višemesečnih izjava američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem preuzimanju kontrole nad tim arktičkim ostrvom.

Kako se navodi u saopštenju iz Pariza, lideri su razgovarali o bezbednosnim izazovima u arktičkom regionu, ali i o ekonomskom i društvenom razvoju Grenlanda, koji su Francuska i Evropska unija spremne da podrže.

Tanjug AP/Thomas Padilla, Pool

"Mislim da je Evropa u poslednjih nekoliko nedelja izvukla određene pouke", rekla je Frederiksen, naglasivši da je potrebna Evropa koja je sposobnija da se sama brani.

Ona je istakla i ključnu ulogu NATO-a u regionu.

"NATO će imati važnu ulogu na Arktiku", poručila je danska premijerka.

Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen ukazao je da saradnja sa Francuskom ima i političku i ideološku dimenziju. Partnerstvo Francuske i Grenlanda, kako je rekao, "ne tiče se samo Grenlanda", već predstavlja deo zajedničke odbrane demokratskih vrednosti.

Ovaj iskaz evropske solidarnosti dolazi u trenutku kada se Francuska sprema da dodatno ojača svoje diplomatsko prisustvo u regionu. Pariz je najavio da će 6. februara otvoriti konzulat u Nuku, glavnom gradu danske poluautonomne teritorije.

Tanjug AP/Thomas Padilla, Pool

Sastanak u Parizu deo je šire diplomatske aktivnosti u Evropi. Danska premijerka Frederiksen poslednjih dana intenzivirala je konsultacije sa evropskim partnerima - učestvovala je na samitu o energetskoj i bezbednosnoj saradnji u Severnom moru u Hamburgu, a potom boravila i u Berlinu.

Istovremeno, nastavljeni su razgovori između Danske, Grenlanda i Sjedinjenih Američkih Država o bezbednosti i američkom prisustvu na ostrvu. Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen izjavio je da su pregovori održani u sredu protekli u dobroj i konstruktivnoj atmosferi, iako još nisu doneli konkretne zaključke.

"Danas sam ipak malo optimističniji nego pre nedelju dana", rekao je Rasmusen novinarima u Briselu, uoči sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije.

Kako je saopštilo dansko Ministarstvo spoljnih poslova, visoki zvaničnici tri strane sastali su se kako bi razmotrili odgovore na američke bezbednosne zabrinutosti na Arktiku, uz jasno poštovanje "crvenih linija Kraljevine", odnosno suvereniteta Grenlanda. Danski zvaničnici poručili su da su spremni na saradnju sa SAD, pod uslovom da se ne dovodi u pitanje status poluautonomne teritorije.

Američki državni sekretar Marko Rubio potvrdio je da je uspostavljen proces dijaloga i da će se održati tehnički sastanci sa predstavnicima Danske i Grenlanda. Prema navodima Blumberga, pregovori predstavljaju pokušaj da se pronađe kompromis između zahteva predsednika Donalda Trampa za jačim američkim prisustvom na Grenlandu i poštovanja suvereniteta teritorije koja je pod upravom Danske, saveznice u NATO-u.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

Kalas odbacuje ideju o formiranju posebne evropske vojske

U raspravu se uključila i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, koja je odbacila ideju formiranja posebne evropske vojske, na koju je ranije pozvao evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus.

"Ne mogu da zamislim da zemlje EU stvaraju posebnu 'evropsku vojsku'. Sve evropske zemlje već imaju svoje vojske, a 23 su deo NATO-a. Stvaranje paralelnih struktura samo bi zamutilo lanac komandovanja", rekla je Kalas u Briselu.

Ranije ove nedelje i generalni sekretar NATO-a Mark Rute odbacio je pozive za formiranje odvojene evropske vojske, naglašavajući da bi to moglo oslabiti postojeće bezbednosne mehanizme Alijanse.

"Arktik više nije periferan za globalna pitanja"

Okvir koji administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokušava da sprovede u pregovorima sa Danskom i Grenlandom služi da poboljša bezbednost i SAD i Danske i Grenlanda, kao i da potvrdi dugogodišnje transatlantske odbrambene obaveze, poručio je Trampov specijalni izaslanik za Grenland Džef Lendri.

"To bi proširilo operativnu slobodu Amerike, podržalo nove baze i infrastrukturu, olakšalo raspoređivanje naprednih sistema protivraketne odbrane poput Zlatne kupole (odbrambeni sistem SAD) i potisnulo neprijateljski kineski i ruski uticaj", napisao je on u autorskom tekstu za Njujork tajms.

Prema njegovim rečima, okvir se naslanja na sporazume o odbrani između SAD i Danske iz 1941. i 1945.

"Ove mere nisu provokativne, već preventivne. One bi osigurale da SAD, a ne njihovi protivnici, trajno postavljaju pravila u jednom od strateški najznačajnijih regiona sveta", istakao je Lednri.

Ponovio je Trampovu ocenu da SAD moraju da imaju zagarantovan, neograničen i neprekidan pristup ključnim strateškim teritorijama na zapadnoj hemisferi, što uključuje i Grenland i Panamski kanal.

"Američki protivnici već razumeju ono što su mnoge prethodne američke administracije ignorisale, da Arktik više nije periferan za globalna pitanja. Grenland se nalazi otprilike na istoj udaljenosti između Vašingtona i Moskve. Na njemu se nalazi kritična infrastruktura za rano upozoravanje i protivraketnu odbranu i nalazi se duž arktičkih brodskih ruta koje Kina i Rusija agresivno pokušavaju da iskoriste", piše Lendri.

On je tekst zaključio rečima da Grenland nikad nije bio periferan za bezbednost SAD, što, kako je ocenio, istorija dokazuje, a strategija zahteva.