Atlantic: Epstinovi mejlovi otkrivaju njegov interes za "nauku o rasi"

Novi podaci iz arhive mejlova osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD otkrivaju njegov dubok interes za kontroverzne teorije o "nauci o rasi", piše američki časopis "Atlantic".

U dokumentima se navodi da je Epstin bio u kontaktu sa vodećim naučnicima koji su promovisali pseudonaučne stavove o povezanosti rase i inteligencije.

Među njegovim korespondentima našli su se akademici poput Čarlsa Marija, autora kontroverznog dela "The Bell Curve" o inteligenciji i klasnoj strukturi u Americi, i Džejmsa Votsona, genetičara čiji su stavovi o rasnoj neravnopravnosti izazvali velike polemike.

Epstin je, prema mejlovima, pokušavao da uspostavi kontakte sa istaknutim ličnostima iz sveta nauke i politike, sa ciljem da promoviše ideje o "genetskim razlikama" između rasa.

U jednom od mejlova, Epstin se dopisivao sa poznatim lingvistom Noamom Čomskim, kome je poslao link za članak sa sajta ekstremne desnice, u kojem se tvrdi da postoji genetska osnova za razlike u intelektualnim sposobnostima između rasa.

Čomski je, kako je navedeno, odbio Epstinove sugestije, dok je sam Epstin tvrdio da bi "prihvatanje neugodnih činjenica" moglo biti ključno za unapređenje sveta.

Američki časopis podseća da nove informacije o Epstinovim stavovima pristižu u trenutku kada je "nauka o rasi" dobila na zamahu u desničarskim političkim krugovima SAD i u delovima elitnih krugova Silicijumske doline.

Vlasnik Tesle i izvršni direktor Iksa Ilon Mask je više puta na toj društvenoj mreži odgovarao na nalog @cremieuxrecueil, koji vodi Džordan Lasker, nezavisni istraživač, poznat po stavovima o "genetskim putevima kriminala".

Jameis Delaynee / Alamy / Profimedia

Mask je, takođe, bio aktivan na nalogu koji je objavljivao statistiku koja navodno ilustruje inferiornost crnaca.

U novembru, "Guardian" je objavio da su perspektive koje brane nauku o rasi ugrađene u Maskov konkurent na Vikipediji, Grokipedija.

"Pinker se odrekao Epstina"

Epstin je kontaktirao i Stivena Pinkera, profesora sa Harvarda koji je objavio istraživanje u kojem se tvrdi da su aškenaski Jevreji urođeno inteligentni.

Pinker se odrekao Epstina i negirao da je ikada posetio Litl Sent Džejms, Epstinovo ostrvo, iako je prisustvovao na najmanje dva događaja na kojima je bio i Epstin.

"Samo jednom sam razgovarao sa njim i smatrao sam ga ne samo odvratnim već i intelektualno duboko neozbiljnim, uprkos pohvalama mnogih mojih kolega i njegovim sopstvenim pretenzijama", naveo je Pinker u komentaru za Atlantic.

Takođe je naveo da ne veruje da postoje "valjani dokazi da prosečne rasne ili etničke razlike imaju genetsku komponentu".

Ilon Mask, na primer, više puta je odgovarao na nalog @cremieuxrecueil, koji vodi Džordan Lasker, nezavisni istraživač koga je desničarska publikacija pripisala zaslužnim za praćenje "genetskih puteva kriminala, objašnjavajući zašto siromaštvo nije dobro uzročno objašnjenje".

Mask se, takođe, angažovao na nalogu koji je objavljivao statistiku koja navodno ilustruje inferiornost crnaca.

U novembru, "Guardian" je objavio da su perspektive koje brane nauku o rasi ugrađene u Maskov konkurent na Vikipediji, Grokipedija.

Mask i njegovi predstavnici nisu odgovorili na zahtev za komentar.

Čarli Kirk i Taker Karlson su 2023. i 2024. godine intervjuisali Stiva Sejlera, istaknutog zagovornika nauke o rasi.

"Trenutno imamo mnogo loših gena u našoj zemlji"

Predsednik SAD Donald Tramp, koji je nekada smatrao Epstina bliskim prijateljem i pominje se u mnogim mejlovima, godinama se poigravao ovim konceptom.

Tanjug AP/Evan Vucci

U intervjuu iz novembra 2024. sa desničarskim radio voditeljem Hjuom Hjuitom, Tramp je rekao da su neki od migranata koji prelaze južnu granicu genetski inferiorni.

"Šta kažete na to da dozvolimo ljudima da dođu na otvorenu granicu, od kojih je 13.000 ubica? Mnogi od njih su ubili mnogo više od jedne osobe, a sada srećno žive u Sjedinjenim Državama. Znate, ubice, verujem da im je to u genima. A mi trenutno imamo mnogo loših gena u našoj zemlji", rekao je Tramp Hjuitu, navodeći pogrešan broj.

Trampova kampanja deportacije usmerena je na ljude iz zemalja i kultura koje on smatra inferiornim.

Tokom sastanka kabineta u decembru, Tramp je rekao da ne želi Somalijce u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Ne želim ih u našoj zemlji, biću iskren sa vama. SAD će krenuti pogrešnim putem ako nastavimo da unosimo smeće u našu zemlju", poručio je Tramp.

S obzirom na Epstinovu povezanost sa moćnim ličnostima i njegov uticaj na određene intelektualne krugove, pitanja koja se tiču rasnih stereotipa i naučnih osnova za društvene nejednakosti i dalje izazivaju duboke polemike u javnosti, ocenjuje američki časopis.