Evropska unija sedi na ogromnom geotermalnom potencijalu – ko prednjači, a ko zaostaje?

Evropa sedi na ogromnom, do sada nedovoljno iskorišćenom energetskom potencijalu – duboko ispod zemlje. Novi izveštaj pokazuje da bi savremene geotermalne tehnologije mogle da obezbede struju po ceni konkurentnoj gasu i uglju i da zamene gotovo polovinu njihove današnje proizvodnje u EU. Ipak, dok SAD i Kanada ubrzano razvijaju projekte, Brisel rizikuje da izgubi prednost u tehnologiji koju je među prvima počeo da razvija.

Nove tehnologije, naime, omogućavaju proizvodnju geotermalne električne energije u mnogo širim delovima Evrope i mogle bi da pomognu u smanjenju zavisnosti EU od zagađujućih fosilnih goriva.

Novi izveštaj energetskog think-tanka Ember pokazuje da bi 43 GW unapređenog geotermalnog kapaciteta u EU moglo da se razvije po ceni nižoj od 100 evra po MWh, što je uporedivo sa troškovima proizvodnje električne energije iz uglja i gasa, piše Euronews.

Iako to predstavlja samo deo ukupnog geotermalnog potencijala Evrope, istraživači su procenili da bi primena na nivou EU mogla da obezbedi oko 301 TWh električne energije godišnje. To je ekvivalent gotovo polovini (42 odsto) proizvodnje iz elektrana na ugalj i gas u EU u 2025. godini.

U izveštaju se navodi da bi geotermalna energija globalno mogla da zadovolji do 15 odsto rasta potražnje za električnom energijom do 2050. godine, ali se upozorava da EU rizikuje da izgubi lidersku poziciju u ovom obnovljivom izvoru energije ukoliko primena ostane "spora i neujednačena".

Koje zemlje EU imaju najveći geotermalni potencijal?

Istraživači navode da napredak u bušenju i inženjeringu rezervoara otvara put unapređenim geotermalnim sistemima (EGS) da obezbede skalabilnu i čistu energiju širom većeg dela kontinenta.

Za razliku od konvencionalnih geotermalnih elektrana, koje su ograničene na vulkanske i tektonske zone (poput Islanda), EGS podrazumeva bušenje do osam kilometara dubine u vruće, čvrste stene, ubrizgavanje tečnosti u pukotine, a zatim ispumpavanje zagrejane tečnosti na površinu radi proizvodnje električne energije.

Youtube/Petar Kocovic/Screenshot

Ova savremena tehnologija omogućava proizvodnju geotermalne električne energije po konkurentnim cenama, čak i izvan tradicionalno visokotemperaturnih zona.

Ember navodi da bi "tehno-ekonomski potencijal" za geotermalnu energiju u kontinentalnoj Evropi mogao da dostigne oko 50 GW – dovoljno da snabdeva oko 30 miliona domaćinstava.

Ispod ovog praga, Mađarska ima najveći udeo – sa oko 28 GW neiskorišćene geotermalne energije. Sledi Turska (6 GW), dok Poljska, Nemačka i Francuska imaju po oko 4 GW.

"Ne samo da se geotermalni kapacitet može razvijati po niskim cenama, već kao tehnologija bez troškova goriva donosi dodatnu prednost jer je zaštićena od nestabilnosti cena goriva i rasta troškova emisija ugljenika, čime jača svoju ulogu stabilnog izvora pouzdane, niskougljenične električne energije na duži rok", navodi se u izveštaju.

AP Photo/Rui Vieira

"Nove dubine" evropske energetske tranzicije

Tatjana Mindekova, savetnica za politiku u Emberu, ocenjuje da savremena geotermalna energija "gura energetsku tranziciju u nove dubine", otvarajući čiste izvore energije koji su dugo smatrani "nedostižnim i preskupim".

"Danas geotermalna električna energija može biti jeftinija od gasa. Takođe je čistija i smanjuje zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva", kaže ona.

Mindekova dodaje da izazov za Evropu više nije da li resursi za geotermalnu energiju postoje, već da li će "tehnički napredak biti praćen politikama koje omogućavaju širenje i smanjenje rizika u ranoj fazi razvoja".

Da li EU zaostaje u geotermalnoj energiji?

Iako su EGS projekti pokrenuti u zemljama poput Francuske, Nemačke i Švajcarske još tokom 2000-ih, stručnjaci upozoravaju da su dugi postupci izdavanja dozvola i "neujednačena nacionalna podrška" usporili komercijalnu primenu.

Nasuprot tome, projekti u SAD i Kanadi ubrzano razvijaju mnoge metode koje su prvobitno testirane u Evropi. Sada je planirani geotermalni portfelj Severne Amerike na putu da nadmaši evropski.

"Odložena primena takođe nosi rizik da se efekti učenja, razvoj lanaca snabdevanja i smanjenje troškova prebace u druge regione, što bi u budućnosti moglo povećati troškove evropskih projekata čak i tamo gde resursi postoje. Bez snažnijeg fokusa na finansiranje u obimu tržišta, Evropa bi mogla da propusti ekonomske i industrijske koristi tehnologija koje je pomogla da razvije", navodi se u izveštaju.