"Alibi diplomatija" i neizbežni udar: Amerika ide "do kraja" u rušenju režima, upozorava analitičarka

Nedavni napadi u Iranu, iako dugo najavljivani, ponovo su u žižu javnosti stavili kompleksnu situaciju na Bliskom istoku. O očekivanjima, mogućim scenarijima i regionalnim posledicama razgovarali smo sa Marinom Kostić-Šulejić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koja je za Euronews Srbija detaljno analizirala aktuelna dešavanja.

Kostić-Šulejić potvrdila je da su napadi bili očekivani.

"Svakako su bili očekivani, još ranije se ukazivalo na brzi početak napada", ističe ona.

Prema njenim rečima, pregovori koji su prethodili napadima bili su očigledno samo "alibi diplomatija", odnosno paravan za pripremanje vojne intervencije. Čekao se, objašnjava, povoljan trenutak da se američke snage koncentrišu i pozicioniraju kako bi imale najbolje šanse za uspeh i ostvarivanje zacrtanih ciljeva.

Iako će se napadači truditi da operacija traje što kraće, njeno trajanje zavisiće i od unutrašnjih previranja u samom Iranu. Zanimljivo je, primećuje analitičarka, da napad u samom početku "nije naišao na ozbiljan otpor". Ključno pitanje ostaje da li će se situacija razviti u kopnenu intervenciju.

"Ono što je najuzbudljivije pitanje je da li će doći do kopnene intervencije, zato što vazdušni udari jesu jedna stvar kojom će oni naravno započeti i kojom su započeli ovu operaciju, ali ključna stvar je u kojoj meri će i da li će opozicija uspeti da preuzme vlast", naglašava Kostić-Šulejić.

Ona dodaje da je Tramp, zapravo, time poručio iranskom narodu da je ovo "praktično istorijska prilika koja se neće više ponoviti", otvarajući im put za preuzimanje vlasti i uklanjanje teokratskog režima ajatolaha.

Očekuje se rasplamsavanje sukoba, a indikator toga je i saopštenje Bahreina o gađanju štaba američke flote. Posledice su dalekosežne i zahtevaju pripremu.

"Naša država treba da se pripremi, kao i čitav Zapadni Balkan, naravno, za mogući priliv izbeglica, nešto slično onome što se dešavalo nakon sukoba u Siriji", upozorava Kostić-Šulejić.

Najgori scenario podrazumeva sukob širih razmera na Bliskom istoku i novi talas izbeglica ka Evropi i Zapadnom Balkanu.

Kada je reč o odgovoru Irana, sagovornica Euronewsa smatra da se Iran ni u junu prošle godine "nije baš pokazao... sposobnim". Tada je cela operacija zavisila isključivo od volje Sjedinjenih Država, koje su se zaustavile na targetiranju i onesposobljavanju delova iranskog nuklearnog programa. Međutim, sada su "otvoreno krenuli u nešto što se zove promena režima".

Iako su mnogi verovali da će dolazak Trampove administracije suzbiti intervencionizam, pokazalo se upravo suprotno. Uz veliku ulogu Izraela, SAD će, veruje analitičarka, "sada ići do kraja u smislu potpune promene režima".

S obzirom na to da se Iran ni ranije nije pokazao sposobnim da zaštiti svoje čelne ljude, mogu se očekivati napadi i targetiranje pojedinih lica, uključujući samo rukovodstvo Irana. Moguće je da ćemo svedočiti širem sukobu, sličnom onom u Iraku, osim ako se vlast ne promeni u kratkom roku.

Iako Iran nastoji da Hezbolah ostane miran, očekuje se da će se on na neki način uključiti. S druge strane, Hamas je, kako objašnjava Kostić-Šulejić, već prilično razoružan i stavljen pod kontrolu situacijom u Gazi, pa njihova snaga ne može bitno da promeni situaciju. Ono čega se treba čuvati su mogući teroristički napadi, jer je to često jedini način uzvraćanja udarca jačem neprijatelju u asimetričnoj borbi. Uz to, kako je naglašeno, najozbiljnija pretnja ostaje izbeglički talas koji će pogoditi Evropu, pa i Sjedinjene Države.