Poslednji stražar apokalipse: Kako funkcioniše ozloglašeni ruski nuklearni sistem "Mrtva ruka"?

Usred nastavka rata u Ukrajini i eskalacije sukoba na Bliskom istoku, Rusija ponovo skreće pažnju na postojanje kontroverznog nuklearnog sistema "Mrtva ruka" (Dead Hand), naglašavajući svoju spremnost da se suoči sa svakom pretnjom. Ovaj sistem, koji je dugo bio obavijen velom tajne, sada se ponovo pominje, posebno u periodu rastućih globalnih nestabilnosti, izazivajući zabrinutost i podstičući rasprave o nuklearnoj doktrini i odvraćanju.

Iako je Rusija godinama izbegavala zvanično potvrđivanje njegovog postojanja, ili ga je čak negirala, izjave visokih zvaničnika i analize stručnjaka ukazuju na to da se jedan od najzastrašujućih relikata Hladnog rata i dalje nalazi u stanju pripravnosti, spreman da garantuje odmazdu čak i u najekstremnijim okolnostima.

Nedavno je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, uputio jasno upozorenje Zapadu, podsećajući na postojanje legendarnog sistema "Mrtva ruka". Upozorenje dolazi u kontekstu rastućih tenzija, u trenutku kada se razmatraju različiti mirovni planovi za rešavanje globalnih kriza, dok nuklearne sile održavaju visok nivo nuklearne spremnosti. Prema pisanju BBC-ja, njegova izjava služi kao podsetnik na ruski kapacitet za odmazdu, čak i u uslovima "nuklearnog Armagedona".

Sistem dizajniran za "sudnji dan"

Sistem "Mrtva ruka", poznat i pod kodnim imenom "Perimetar", predstavlja poluautomatski ili, preciznije, automatizovani sistem za kontrolu nuklearnog oružja, dizajniran da pokrene masovni nuklearni napad odmazde u slučaju da je rukovodstvo zemlje eliminisano prvim udarom neprijatelja. Njegovo poreklo datira iz pozne ere Hladnog rata, konkretno iz sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je Sovjetski Savez tražio način da osigura "zagarantovanu odmazdu" (Mutual Assured Destruction – MAD), čak i u najgorem scenariju.

Tanjug/AP/Gavriil Grigorov/Sputnik, Kremlin

Kako objašnjava Federation of American Scientists (FAS), "Perimetar" nije potpuno automatski sistem koji bi nekontrolisano lansirao projektile. Umesto toga, on je zamišljen kao "poslednja šansa", sistem osiguranja koji bi preuzeo kontrolu nad lansiranjem ako bi centralni vojni komandni lanac bio onesposobljen. Njegova svrha je da ukloni bilo kakvu sumnju potencijalnog agresora u sposobnost Rusije da uzvrati udarac, čineći time preventivni napad besmislenim.

Kako funkcioniše i koji su uslovi za aktivaciju?

Sistem "Perimetar" je kompleksna mreža senzora, komunikacionih sistema i komandnih raketa. Aktivira se iz duboko ukopanih, zaštićenih bunkera kojima upravlja specijalizovano osoblje. Za njegovo funkcionisanje i potencijalno pokretanje masovnog nuklearnog udara odmazde, moraju biti istovremeno ispunjeni sledeći ključni uslovi:

Autorizacija i pre-aktivacija - sistem ne može biti pokrenut bez prethodne autorizacije. To znači da je rusko vojno-političko rukovodstvo, u periodu krize, moralo svesno da uključi "Perimetar" u režim pripravnosti. Ova faza sprečava slučajno ili neovlašćeno pokretanje.

Gubitak komunikacije i "odsecanje glave" - ključni indikator je prekid komunikacije sa najvišim vojnim i političkim rukovodstvom. Sistem bi detektovao odsustvo signala iz najviših komandnih centara, što bi se protumačilo kao dokaz da je rukovodstvo eliminisano u prvom udaru. Prema analizi objavljenoj u Bulletin of the Atomic Scientists, ova "glava koja nedostaje" je ključni okidač.

Potvrda nuklearnog udara: Nezavisni senzori – uključujući seizmografske detektore, radijacione monitore i optičke senzore za detekciju svetlosnih bljeskova, moraju potvrditi da je došlo do nuklearnih eksplozija na ruskoj teritoriji. Ovi senzori su raspoređeni širom zemlje i primaju podatke od sistema za rano upozoravanje, uključujući i satelite. Tek kada se svi ovi parametri podudare, i sistem potvrdi da je napad masivan i da ne postoji ljudska komanda koja bi odgovorila, proces odmazde bi se aktivirao.

AP/Mark Schiefelbein, Alexander Zemlianichenko, Volodymyr Horbovyy/Alamy /Profimedia

Ako se svi navedeni uslovi ispune, "Perimetar" bi automatski lansirao specijalne komandne rakete. Ove rakete ne nose nuklearne bojeve glave, već su opremljene snažnim radio-odašiljačima. One bi preletale Rusiju, emitujući šifrovane komande za lansiranje svim preostalim interkontinentalnim balističkim raketama (ICBM) i drugim nuklearnim arsenalom koji je preživeo prvi udar. Na taj način, čak i bez ljudske intervencije sa zemlje, Rusija bi osigurala masovnu nuklearnu odmazdu.

Garantovana odmazda

Postojanje sistema "Mrtva ruka" služi kao ultimativni mehanizam odvraćanja. Njegova svrha nije da bude korišćen, već da ubedi svakog potencijalnog agresora da nuklearni prvi udar ne bi imao smisla, jer bi neizbežno bio praćen razornom odmazdom, bez obzira na sudbinu ruskog rukovodstva. Ova doktrina, poznata kao "garantovana odmazda", temelj je nuklearnog odvraćanja iz ere Hladnog rata.

Kako navode eksperti za nuklearno naoružanje iz Carnegie Endowment for International Peace, "Mrtva ruka" predstavlja simbol krajnje mere u nuklearnom ratovanju, mehanizam koji osigurava da čak i u najgorem scenariju uništenja komandnih struktura, nuklearni odgovor ne bi bio izostavljen. Njegovo periodično pominjanje u javnosti, kao što je to učinio Medvedev, služi da podseti globalnu zajednicu na dubinu i složenost ruske nuklearne doktrine i na opasnosti eskalacije sukoba u nuklearno doba.