"Sirijska bomba" Fridriha Merca: Kancelarov plan za povratak 80 odsto izbeglica "trese" Nemačku

Nemački kancelar Fridrih izazvao je burnu reakciju javnosti i političke scene izjavom da bi čak 80 odsto Sirijaca koji trenutno žive u Nemačkoj moglo biti vraćeno u svoju domovinu do kraja njegovog mandata 2029. godine. Ova izjava, data tokom prve zvanične posete sirijskog predsednika Ahmeda al Šare Berlinu, odmah je naišla na oštre kritike, čak i iz redova Mercove demohrišćanske stranke CDU, kao i od koalicionih partnera.

Portparol za spoljnu politiku CDU-a, Roderih Kieseveter ocenio je da su "brojke problematične u više aspekata", upozoravajući da bi krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) mogla da iskoristi neispunjena obećanja. Kritike su stigle i od socijaldemokrata (SPD), čiji je član Anke Relinger izjavio da Merc ovakvim istupom ide "u korist antiimigrantskoj i antiislamskoj partiji AfD". Relinger je dodao da "nije mudro iznositi konkretne brojke u određenim rokovima, jer to stvara očekivanja koja možda neće moći da ispuni". Poslanica SPD-a Ajdan Özoguz istakla je da "ono što ostaje jeste brojka bez plana, bez pravnog osnova i bez poštovanja prema tolikim ljudima koji su deo njihovog društva".

Nakon talasa kritika, kancelar Merc je pokušao da ublaži svoju izjavu, navodeći da je spornu brojku od 80 odsto zapravo spomenuo sirijski predsednik. Međutim, predsednik Al Šara je to kasnije demantovao.

Predsednica AfD-a Alis Vajdel brzo je reagovala, poručivši putem mreže X: "Manje od 24 sata nakon što je najavio deportaciju 80 odsto Sirijaca, Merc već povlači svoju izjavu, tvrdi da je to bila brojka koju je izneo sirijski lider. Prava politika deportacija biće moguća samo uz AfD".

Tanjug/AP

Zanimljivo je da je oko 60 odsto Sirijaca koji su stigli u Nemačku 2015. i 2016. godine, danas  zaposleno. Ekonomisti ističu značaj sirijskih radnika za nemačku ekonomiju, posebno u sektorima sa nedostatkom radne snage. Gotovo svaki treći zaposleni Sirijac radi u oblastima poput zdravstva, gde čine najveću grupu stranih lekara, sa više od 5.700 doktora i oko 2.000 medicinskih sestara. Udruženje nemačkih bolnica upozorava da bi njihov odlazak imao značajan uticaj na zdravstveni sistem.

Portparol kancelara je izjavio da je cilj vratiti samo one koji ne rade ili nisu integrisani. Krajem 2024. godine u Nemačkoj je registrovano oko 1.230.000 ljudi sirijskog porekla, od kojih je 246.000 dobilo nemačko državljanstvo.

Politički motivi i geopolitički interesi

Petar Ćurčić iz Instituta za evropske studije, u razgovoru za Euronews Srbija osvrnuo se na Mercovu izjavu. On smatra da je izjava, iako možda ishitrena, deo Mercove "tendencije da zapravo povrati to desnije biračko telo, koje je sada otišlo više na stranu Alternative za Nemačku". Ćurčić je istakao da se ovo tumačenje mora posmatrati u svetlu aktuelnih izbora u nemačkim pokrajinama, gde AfD beleži rast podrške.

Pored unutrašnjih političkih polemika, Ćurčić je naglasio i spoljnopolitički aspekt, povezujući Mercovu inicijativu sa "realnim spoljno-političkim interesom Nemačke upravo u regionu Bliskog istoka". Pomenuo je i zabrinutost zbog novih migracija, kao i odnosa muslimana i hrišćana unutar Nemačke.

Tanjug/AP

Smatra da je sirijski predsednik Al Šara percipiran kao "faktor stabilnosti" od strane glavnih aktera na globalnoj sceni. Ipak, Ćurčić sumnja u ostvarivost masovnog povratka Sirijaca, naglašavajući da su "Sirijci značajni Nemačkoj" i da se mnogi od njih uspešno integrišu i doprinose društvu.

Iako Mercova izjava ima i svoje unutrašnje i spoljnopolitičke razloge, stručnjaci ne očekuju da će doći do masovnih deportacija, s obzirom na ekonomsku važnost sirijskih radnika i značajan broj onih koji su već dobili nemačko državljanstvo.