Tramp sprema kaznu za "nelojalne" saveznike: Šta to čeka članice NATO-a koje nisu želele da pomogu Americi?

Administracija Donalda Trampa razmatra plan premeštanja američkih trupa unutar NATO-a, sa ciljem da se "kazni" zemlje za koje smatra da nisu dovoljno podržale SAD i Izrael u ratu sa Iranom, piše Wall Street Journal pozivajući se na zvaničnike američke administracije.

Plan predviđa premeštanje američkih trupa iz država članica Severnoatlantske alijanse koje su ocenjene kao "nesaradljive" tokom borbene operacije protiv Irana, ka zemljama koje su pokazale veću podršku američkoj vojnoj kampanji – među kojima je, prema američkom listu, i Grčka.

Ovaj predlog se značajno razlikuje od pretnji Donalda Trampa o potpunom povlačenju SAD iz NATO-a, što se, međutim, ne može ostvariti bez odobrenja Kongresa.

Plan, koji poslednjih nedelja kruži u vladinim krugovima i čini se da dobija podršku viših zvaničnika, još uvek je u ranoj fazi. On predstavlja jednu od opcija koje Bela kuća razmatra za rešavanje stava pojedinih evropskih saveznika, ukazujući na rastući jaz između Vašingtona i evropskih prestonica, nakon Trampove odluke da uđe u rat sa Iranom.

"Zaista je žalosno što je NATO okrenuo leđa američkom narodu u poslednjih šest nedelja, dok američki narod finansira njihovu odbranu", izjavila je danas portparolka Bele kuće Karolin Levit. Kako je navela, Tramp planira da ima "vrlo iskren i direktan razgovor" sa generalnim sekretarom Alijanse.

SAD održavaju oko 84.000 vojnika na evropskom tlu, pri čemu se taj broj menja u zavisnosti od vojnih vežbi i periodičnog razmeštanja snaga. Američke baze u Evropi predstavljaju ključno čvorište globalnih vojnih operacija SAD, a takođe doprinose ekonomiji zemalja domaćina kroz investicije. Baze u Istočnoj Evropi služe i kao odvraćanje od Rusije.

Zoonar/Dmitri Maruta, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Bela kuća je odbila da komentariše sadržaj predloga, dok ostaje nejasno koje će zemlje biti pogođene. Međutim, neke države članice su izazvale Trampovo nezadovoljstvo nakon njegovog povratka na vlast, posebno zbog protivljenja ratu sa Iranom.

Španija, jedina zemlja NATO-a koja se nije obavezala da poveća odbrambene izdatke na pet odsto BDP-a, zabranila je korišćenje svog vazdušnog prostora američkim avionima koji su učestvovali u operaciji protiv Irana. Istovremeno, zvaničnici američke vlade izražavaju nezadovoljstvo Nemačkom, budući da su njeni vodeći zvaničnici kritikovali rat, uprkos tome što je ta zemlja jedno od najvažnijih čvorišta za podršku američkim operacijama na Bliskom istoku.

Italija je takođe privremeno blokirala korišćenje američke vazdušne baze na Siciliji, dok je Francuska dozvolila korišćenje baze na svojoj južnoj teritoriji samo pod uslovom da se tamo prizemljuju avioni koji nisu učestvovali u napadima na Iran.

Pored premeštanja trupa, plan bi mogao da uključi i zatvaranje američke baze u najmanje jednoj evropskoj zemlji, verovatno u Španiji ili Nemačkoj.

Nasuprot tome, zemlje koje "ne predstavljaju problem", kao što su Poljska, Rumunija, Litvanija i Grčka, mogle bi da imaju koristi od jačanja američkog vojnog prisustva. Države Istočne Evrope, uostalom, spadaju među one sa najvećim odbrambenim izdacima u NATO-u i bile su među prvima koje su izrazile spremnost da učestvuju u međunarodnoj misiji za nadzor Ormuskog moreuza.

Nakon početka rata, Rumunija je, karakteristično, odmah odobrila zahteve SAD za korišćenje njenih baza od strane američkog Ratnog vazduhoplovstva, primećuje WSJ.