Od pretnji da će "nestati jedna civilizacija" do pregovaračkog stola: Trampova opasna igra

Nakon nedelje obeležene ekstremnim tenzijama i zapaljivom retorikom, Bliski istok se nalazi u stanju prividnog zatišja. Dokumentovani prekid vatre, oročen na dve nedelje, stupio je na snagu neposredno pre početka ključnih pregovora u Islamabadu. Iako je svet s olakšanjem dočekao vest o pauzi u neprijateljstvima, situacija na terenu ostaje dramatična, a diplomatski jaz između ključnih aktera dubok.

Sve je počelo objavom Donalda Trampa na društvenoj mreži Truth Social, u kojoj je zapretio da će "cela jedna civilizacija nestati i nikada se više neće vratiti". Ova izjava primorala je Belu kuću da demantuje potencijalnu upotrebu nuklearnog oružja, ali je istovremeno poslužila kao brutalan ultimatum Iranu. Sat vremena pre isteka roka od 24 sata, proglašeno je dvodnevno primirje koje je kasnije produženo.

Islamabad pod opsadom diplomatije

Glavni grad Pakistana, Islamabad, postao je centar svetske diplomatije, ali i prava tvrđava. Zbog mirovnih pregovora grad je praktično zatvoren: vojska je na ulicama, autoputevi su blokirani, a vladina četvrt je pod potpunom izolacijom uz proglašene neradne dane. U američkoj delegaciji ključnu ulogu igra potpredsednik Džej Di Vens, čije je prisustvo ocenjeno kao konstruktivan signal Teheranu.

Vens je pred put u Pakistan izrazio umereni optimizam, ali uz jasnu opomenu: "Radujem se pregovorima i mislim da će biti pozitivni. Ako su Iranci spremni da pregovaraju u dobroj veri i pruže ruku, to je jedna stvar, ali ako pokušaju da nas nadigraju, shvatiće da pregovarački tim neće biti tako prijemčiv".

Kontradikcije na terenu: Liban i Ormuski moreuz

Tanjug AP/AP Photo

Dok diplomate zasedaju, na terenu vladaju nedoumice. Izrael je izveo najjače udare na Liban od početka sukoba sa Hezbolahom upravo na dan najave primirja. Premijer Benjamin Netanjahu bio je decidiran u stavu da Liban nije deo sporazuma: "Primirje ne važi za Liban. Nastavićemo da ratujemo protiv Hezbolaha i napadaćemo svom snagom".

Iako je pod pritiskom Vašingtona donekle reterirao, Netanjahu insistira na stvaranju "novih savezništava" i zadržavanju tampon zone unutar libanske teritorije.

Dodatni problem predstavlja Ormuski moreuz. Iako Vašington i Teheran najavljuju njegovo otvaranje, realnost je drugačija. Sultan Al Džaber, izvršni direktor naftne kompanije iz UAE, upozorava da je 180 tankera sa 172 miliona barela nafte i dalje zaglavljeno.

Trampove izjave o moreuzu ostaju kontradiktorne – od ideja o zajedničkoj kontroli sa Iranom do pretnji zauzimanjem ostrva Harg, odakle ide 90 odsto iranskog izvoza.

Analiza Iana Bremera: Ko su pravi pobednici?

Politikolog Ian Bremer, direktor Eurasia Group, u analizi za Euronews Srbija ističe da nismo blizu trajnog mira, ali da je Trampov prelazak sa pretnji na deeskalaciju značajna promena. Bremer smatra da Netanjahu kratkoročno profitira, ali dugoročno izoluje Izrael.

"Netanjahu je možda popravio svoju političku budućnost kratkoročno, ali na uštrb geopolitičke bezbednosti Izraela u narednih deset godina. Izrael je sve izolovaniji, a ankete pokazuju da čak ni mlađi republikanci u SAD više ne pružaju bezrezervnu podršku", navodi Bremer.

Na pitanje o pobednicima sukoba, Bremer nudi sumornu sliku za direktne učesnike. Iran je pretrpeo ogromnu štetu na vojnim i industrijskim kapacitetima, dok je Tramp, prema njegovim rečima, ušao u rat sopstvenim izborom koji ga može koštati predstojećih izbora zbog inflacije i cena energenata.

"Pobednici su Rusi, kojima se zbog cena nafte više novca sliva u budžet, i Kinezi, koji su na dugi rok viđeni kao pouzdaniji globalni partneri koji ne započinju ratove", ističe Bremer.

On dodaje da je Kina igrala "konstruktivnu ulogu na margini" zajedno sa Pakistanom, ali da Peking mudro izbegava preuzimanje javne odgovornosti za uspeh ili neuspeh pregovora.

NATO i evropsko nezadovoljstvo

Milan Surkala / Alamy, daniel0 daniel0 / Panthermedia / Profimedia

Rat na Bliskom istoku izazvao je i duboke potrese unutar NATO alijanse. Trampovo nezadovoljstvo evropskim saveznicima koji ne žele da učestvuju u vojnim akcijama kulminiralo je pretnjama o uskraćivanju pomoći. Generalni sekretar Mark Rute pokušao je da smiri situaciju u Vašingtonu, koristeći diplomatski rečnik kako bi očuvao jedinstvo.

Ipak, evropski lideri, uključujući i one koji su ranije bili bliski Trampu poput Đorđe Meloni, ne kriju bes zbog ekonomske štete. Bremer zaključuje da je ovaj sukob "najveća spoljnopolitička greška Donalda Trampa u oba mandata", jer je Amerika, iako vojno najjača, pokazala ranjivost na ekonomske posledice koje Iran i Kina lakše podnose.

Predstojeći dani u Islamabadu pokazaće da li je dvonedeljno primirje samo prilika za pregrupisavanje snaga ili stvarni temelj za deeskalaciju koja bi sprečila globalni ekonomski i vojni kolaps. Sve oči su uprte u pregovaračke stolove, dok stanovništvo regiona i svetska tržišta čekaju konkretne rezultate.