Kina za sada uspešno izdržala istorijsku naftnu krizu: Kako se Si sprema za susret sa Trampom, troškovi počinju da rastu

Kina, najveći svetski uvoznik energije, do sada je relativno dobro podnela globalni energetski šok izazvan ratom u Zalivu u poređenju sa nekim svojim azijskim susedima. Međutim, kako globalna tržišta goriva ostaju nestabilna usled krhkog primirja između SAD i Irana i nove američke vojne blokade koja ugrožava iranski izvoz, ulog u ovom sukobu za Peking sve više raste, prenosi CNN.

Jedan od razloga? Kao glavni uvoznik iranske nafte, Kina je zemlja koja bi mogla biti najviše pogođena američkim potezima koji utiču na njen dotok – kako prošlog meseca, kada je Bela kuća ukinula određene američke sankcije na iransku naftu, tako i sada, kada američka vojska pokreće blokadu iranskih luka.

Ovi potezi možda neće dovesti do trenutnih nestašica u Kini, koja je dobro pripremljena za energetski šok. Ali oni dodatno opterećuju drugu najveću svetsku ekonomiju u trenutku kada rast globalnih cena goriva već počinje da se preliva na nju – i baš kada se diplomate pripremaju za ključnu, već jednom odloženu posetu američkog predsednika Donalda Trampa Pekingu, gde bi trebalo da se sastane sa Si Đinpingom sledećeg meseca.

Kineski zvaničnici već nedeljama vode diplomatske aktivnosti pozivajući na mir u ratu SAD i Izraela protiv Irana, bliskog diplomatskog partnera Kine. Tramp je čak sugerisao da je Kina pomogla da Iran u poslednje vreme sedne za pregovarački sto.

Način na koji će Peking sada prilagoditi svoju diplomatiju u ovoj kritičnoj fazi primirja biće povezan sa pritiskom pod kojim se nalazi njegova ekonomija.

"Kako su kineski interesi sve više ugroženi, SAD bi mogle da podstaknu Kinu da se više uključi u pritisak na Iran da prihvati pregovaračko rešenje", rekla je Jun Sun, direktorka Programa za Kinu u istraživačkom centru Stimson u Vašingtonu. "Kina će pribegavati diplomatskom pritisku, bilateralnom i multilateralnom, kako bi se blokada što pre ukinula."

Rastući troškovi

Veći deo ogromne količine energije potrebne za kinesku ekonomiju i njen proizvodni sektor proizvodi se u zemlji, a kineski putevi sve više su puni električnih vozila koja ne zavise od benzina.

Ipak, Kina se i dalje u velikoj meri oslanja na uvoz nafte, koji čini oko 18 odsto njenog energetskog miksa, pa Peking već dugo radi na diverzifikaciji snabdevanja. Takođe, unapred je planirao i nagomilao zalihe nafte dovoljne za najmanje tri meseca, uključujući komercijalne i strateške rezerve, procenjuju analitičari, što kineskoj ekonomiji daje značajan prostor za manevar.

Philip FONG / AFP / Profimedia

Kineska vlada je sada dala zeleno svetlo državnim rafinerijama da koriste komercijalne zalihe nafte dok se rat u Iranu nastavlja, prenosi Bloomberg, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.

Ipak, Kina nije imuna na cenovne šokove nestabilnog globalnog tržišta energije.

Centralni ekonomski planer Kine intervenisao je više puta kako bi ublažio uticaj rasta cena dizela i benzina, ali poskupljenja već počinju da se prelivaju na ekonomiju.

Aviokompanije su morale da povećaju cene karata zbog rasta troškova avionskog goriva. Troškovi transportnog goriva porasli su 10 odsto na mesečnom nivou u martu, prema zvaničnim podacima. Cene na izlazu iz fabrika takođe su prošlog meseca porasle prvi put posle više od tri godine.

Te promene okončavaju dug deflatorni ciklus koji je bio problem za ekonomske planere. Međutim, analitičari upozoravaju da ovakva "troškovna inflacija" – umesto rasta cena usled veće tražnje – nije poželjno rešenje.

"Ona smanjuje profitne marže umesto da ih povećava i pritiska raspoloživi dohodak domaćinstava bez jačanja potrošačkog poverenja", napisao je Džo Peisel, viši makroekonomski analitičar u konsultantskoj kući Trivium China.

Istovremeno postoji još jedan rizik: kineski planeri su svesni da što duže rat slabi globalnu ekonomiju, to će veći biti uticaj na njihovu, koja zavisi od izvoza – u trenutku kada domaća tražnja zaostaje.

Efekat blokade

Oko 38 odsto nafte i 23 odsto tečnog prirodnog gasa koji prolaze kroz Ormuski moreuz namenjeni su kineskim lukama, prema finansijskoj firmi Nomura. To čini oko polovinu kineskog uvoza nafte morem i šestinu gasa.

Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia

Dok je kontrola Irana nad moreuzom ograničila isporuke iz drugih zemalja, iranska nafta – koja čini oko 13 odsto kineskog uvoza morem – nastavila je da pristiže relativno normalno.

Očekuje se da će američka blokada smanjiti količinu goriva koje izlazi iz Irana, ali analitičari smatraju da bi uticaj na Kinu mogao biti ublažen iz nekoliko razloga.

Jedan od njih je to što, iako će isporuke iz Irana verovatno usporiti, velike količine nafte već postoje u skladištima ili tankerima na moru i dostupne su za korišćenje.

"Iranska nafta na moru i dalje je dostupna u velikim količinama, a kineske rafinerije imaju zalihe za oko 120 dana", rekao je analitičar kompanije Kpler Johanes Raubal, dodajući da pad izvoza Irana kratkoročno neće uticati na dostupnost.

U međuvremenu, odluka SAD prošlog meseca da ukine sankcije na deo iranske nafte dovela je do rasta cena. Zbog toga su male, tzv. "teapot" rafinerije u priobalnoj Kini, koje rade sa malim maržama, već smanjile kupovinu.

Ipak, ako se situacija produži, efekti bi mogli postati ozbiljniji.

Ako cene nastave da rastu, a zalihe se smanjuju, rafinerije bi mogle da smanje proizvodnju benzina i dizela.

"S obzirom na prioritet Pekinga da održi stabilno domaće snabdevanje, vlasti bi verovatno reagovale merama podrške – obezbeđivanjem alternativnih izvora ili podsticajima za rafinerije", navode analitičari.

6,5 milijardi dolara u riziku?

Osim energije, Kina ima značajan ekonomski uticaj u regionu, što dodatno povećava njen interes za rešavanje sukoba.

Infrastruktura finansirana kineskim sredstvima koja je pogođena ili ugrožena u regionu procenjuje se na oko 6,5 milijardi dolara, prema analizi istraživačkog centra AidData.

Tu spadaju luke, elektrane, postrojenja za desalinizaciju, rafinerije, petrohemijska postrojenja i aerodromi u Kataru, Omanu, UAE, Saudijskoj Arabiji, Iranu i Izraelu.

Podaci carine pokazuju da je u martu trgovina Kine sa Bliskim istokom prešla iz rasta u pad u odnosu na prethodnu godinu.

Peking pokušava da izbalansira ove interese u svojoj diplomatiji: podržava Iran i protivi se američkim i izraelskim napadima, ali istovremeno poziva na poštovanje bezbednosti zalivskih država.

Kineski diplomati već šest nedelja pozivaju na mir. Iako nisu potvrdili da su posredovali u dvonedeljnom primirju, Bela kuća navodi da su vođeni razgovori između SAD i Kine tokom pregovora.

Vašington pažljivo prati podršku Pekinga Teheranu i zapretio je carinama od 50 odsto svakoj zemlji koja Iranu isporučuje oružje. Kina je negirala tvrdnje da planira isporuku sistema protivvazdušne odbrane Iranu.

Peking možda ima interes da SAD budu zaokupljene drugim regionom, ali kineski zvaničnici su signalizirali da ne žele da rat poremeti stabilnost odnosa sa SAD, posebno pred Trampovu posetu Kini.

Kada je reč o posredovanju, "Kina želi da pokaže dobru volju prema SAD i da izgleda kao da pomaže", kaže Jun Sun.

Nakon neuspešnih mirovnih pregovora između SAD i Irana tokom vikenda, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa pakistanskim kolegom, naglašavajući spremnost Pekinga da radi na miru.

Kako ekonomske posledice po Kinu rastu, taj poziv postaje sve hitniji.