Dvostruka blokada Ormuskog moreuza: Pakistan pokušava da vrati zaraćene strane za pregovarački sto

Američka blokada Ormuškog moreuza, čime je on u dvostrukom zastoju, počela je u ponedeljak u 16:00 sati po našem vremenu. Do toga dolazi nakon što su propali prvi pregovori američke i iranske delegacije, koji su održani tokom vikenda u Pakistanu. U analizi aktuelne krize, Petar Ivić iz Pupin inicijtive ocenjuje da je situacija "retorički izuzetno eskalirana“, pre svega u kontekstu američke blokade i njene implementacije. Ipak, kako ističe, pojedini izveštaji ukazuju na pukotine u toj strategiji.

"Vidimo da je nekoliko brodova prošlo blokadu. Čak i Rojters prenosi da su dva plovila povezana sa Iranom slobodno ušla u moreuz. Ostaje pitanje da li je to propust američke vojske ili možda gest dobre volje, odnosno uvod u nove pregovore nakon nedavnih neuspešnih pokušaja“, kaže Ivić.

On naglašava da je energetika u samom središtu krize i da pitanje moreuza ima globalni značaj.

"Energetika je centralno pitanje i otvaranje moreuza mora biti apsolutni prioritet. Sve zemlje sveta su pogođene. Upravo zato je važna energetska diversifikacija i bezbednost, čime se, između ostalog, bavi i Pupin inicijativa kroz konkretne predloge za Srbiju“, objašnjava Ivić.

Govoreći o diplomatskoj inicijativi Pakistana, Ivić je ocenjuje kao pozitivan signal u složenim okolnostima.

Tanjug/AP

"To su izuzetno dobre vesti. Pakistan je uložio ogromne napore da dovede za sto dve izrazito suprotstavljene strane. Glavni podsticaj za to bila je upravo energetika, odnosno pitanje Ormuskog moreuza“, navodi on.

Ivić dodatno ukazuje na razmere krize, poredeći je sa istorijskim energetskim šokovima:

"Ovo je najveći naftni šok u istoriji kada se gleda količina prekida uvoza nafte. Cenovno je veći bio šok 1973. tokom Jomkipurskog rata, ali po obimu je sadašnja kriza bez presedana. Upravo to je razlog zašto očekujem da će se strane relativno brzo vratiti pregovorima.“, kaže sagovornik Euronews Srbija.

Kada je reč o ciljevima američke administracije, Ivić smatra da je došlo do značajnog pomeranja prioriteta.

"Prvobitni deklarativni cilj bila je smena iranskog režima, nešto poput ‘Maduro scenarija’. Međutim, od toga se malo realizovalo i sada je prioritet jasn - otvaranje Ormuskog moreuza“, ističe on.

Ipak, dodaje da se pregovori komplikuju širenjem tema, posebno nuklearnim pitanjem.

"Amerikanci šire spektar pregovora, pre svega na nuklearni program. Tu za sada ne vidimo veliku spremnost za kompromis. SAD traže 20 godina suspenzije, Iran pet. Nadamo se da će se naći neko srednje rešenje.“, kaže Ivić.

Euronews Srbija

Govoreći o ulozi Evrope, Ivić ocenjuje da su evropski saveznici trenutno u drugom planu.

"Evropske zemlje se drže po strani i nisu voljne da učestvuju u blokadi, što je razumljivo iz njihove strateške perspektive. Istovremeno, ne vrše značajan pritisak na SAD. Njihova uloga je za sada perifernog karaktera“, kaže on.

Kako dodaje, evropski uticaj je pre svega diplomatski:

"Oni mogu doprineti kroz mirovne inicijative i tzv. meku moć, ali teško da mogu konkretno da utiču na situaciju na terenu.“, kaže on.

Na kraju, osvrćući se na paralelne pregovore Izraela i Libana, Ivić ističe da je njihova sudbina i dalje neizvesna.

"To je veliko pitanje. Ako su SAD i Iran suprotstavljeni, Izrael i Hezbolah su u još intenzivnijem sukobu. Vidimo odbijanje direktnih pregovora i nastavak razmene vatre, čak i nakon primirja između SAD i Irana“, navodi on.

Ivić zaključuje da međunarodna zajednica pokušava da poveže ova pitanja, ali sa ograničenim uspehom:

"Evropski lideri i deo međunarodne zajednice pokušavaju da objedine procese, ali za sada to na terenu ne daje značajne rezultate.“, kaže Ivić.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.