Efekat zabrane društvenih mreža za mlađe od 16 godina u Australiji: Četiri meseca nakon odluke malo ko priča o tome
Komentari15/04/2026
-17:31
Prošla su četiri meseca otkako je Australija, kao prva zemlja na svetu, uvela zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Zakon, koji je stupio na snagu 10. decembra 2025. godine, nameće platformama obavezu da preduzmu razumne mere kako bi sprečile pristup maloletnicima, uz kazne do 50 miliona australijskih dolara za nepoštovanje. Anketa koju je sprovela agencija Jugovijes pokazala je da 61 odsto roditelja dece mlađe od 16 godina primećuje pozitivne efekte, dok je zabrana već pala u drugi plan zbog rastuće energetske krize izazvane sukobom na Bliskom istoku.
Prema dostupnim podacima, platforme su uklonile ili ograničile pristup za oko 4,7 do 5 miliona naloga dece mlađe od 16 godina u prvim nedeljama primene zakona. Međutim, sprovođenje se suočava sa značajnim izazovima.
"Zakon je stupio na snagu 10. decembra prošle godine. Odgovornost je uglavnom na platformama. One moraju da spreče decu ispod 16 godina da imaju naloge i da uvedu tu proveru uzrasta. Dakle, nije policijska zabrana, nego je regulacija platforme", objasnio je Petar Pješivac, pisac i lekar iz Melburna.
On je ukazao na velike rupe u sprovođenju, jer deca lako zaobilaze pravila lažnim datumima rođenja, novim nalozima i slabom verifikacijom. Procene pokazuju da se oko 60 odsto tinejdžera koji su skinuti sa mreža vraća kroz zaobilazne puteve, uključujući biometrijske prevare i VPN servise. Vlada je najavila pooštravanje mera i istrage protiv kompanija poput Mete i TikToka.
Anketa Jugovijesa otkrila je da 61 odsto roditelja primećuje pozitivne promene, jer se beleži više direktnih društvenih interakcija, bolji odnosi između roditelja i dece, veća prisutnost i angažovanost. Sa druge strane, 27 odsto roditelja uočilo je prelazak dece na alternativne, manje regulisane platforme, dok je 25 odsto primetilo smanjenu društvenu povezanost, kreativnost ili vršnjačku podršku na internetu.
Pješivac je ocenio da je efekat delimičan i da je potrebno više vremena za realnu procenu.
"Smanjen je broj naloga, to je definitivno 5-6 miliona, pad upotrebe kod dece tinejdžera. To daje neki jak politički signal vladi. A sad, šta ne funkcioniše, to je definitivno lako zaobilaženje ovih mera i slaba kontrola platformi", rekao je Pješivac.
Povezane vesti
Dodao je da će tek dvogodišnja studija, čiji se rezultati očekuju oko 2028. godine, pokazati prave efekte na mentalno zdravlje i društvene odnose mladih. Na pitanje o uticaju na nastavu i svakodnevni život u Melburnu, Pješivac je naveo da nije primetio značajne promene u školama, niti veći broj dece na parkovima i sportskim terenima, jer je Australija tradicionalno sportska nacija sa razvijenom infrastrukturom.
Energetska kriza potiskuje zabranu mreža u drugi plan
Sagovornik je istakao da je zabrana društvenih mreža već pala u drugi plan zbog energetske krize izazvane sukobom SAD i Irana. Cena benzina u Australiji porasla je za oko jedan australijski dolar po litru, što je za mnoge stanovnike veliki šok.
"Sve se komplikuje ovom situacijom u svetu i benzin nam je otišao dolar više po litru", kaže Pješivac i dodaje:
"Kao neka suptilna mala nova vrsta lokdauna. Ljudima se savetuje da ostanu kući, da rade od kuće, da koriste javni prevoz", opisao je Pješivac.
Australija uvozi samo oko osam odsto nafte i gasa preko Ormuskog moreuza, a sopstvena nalazišta su uglavnom prodata privatnim kompanijama. I pored toga, zemlja oseća globalni rast cena, inflaciju i pritisak na kamate za stambene kredite. Narod je zabrinut, ali još nema panike. Mere uključuju podsticaje rada od kuće i korišćenja javnog prevoza kako bi se smanjila potrošnja goriva.
Pješivac je upozorio da kriza dolazi nakon teškog iskustva sa dugim lokdaunima tokom pandemije kovida, što dodatno pojačava nezadovoljstvo građana. Kupovna moć opada, a cene osnovnih namirnica rastu.
Gostovanje Petra Pješivca u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)