Trampov "venecuelanski scenario" ne prolazi: Kako je bombardovanje Irana postiglo kontraefekat?

Situacija na Bliskom istoku dostiže tačku usijanja, dok međunarodna zajednica sa zebnjom posmatra pomeranja u Teheranu i Vašingtonu. O geopolitičkim implikacijama sukoba, blokadama ključnih moreuza i unutrašnjim previranjima u Iranu, za Euronews Srbja je govorio Nikola Lunić, kapetan bojnog broda u penziji i konsultant u oblasti bezbednosti i geopolitike.

Lunić trenutnu situaciju opisuje kao paradoksalnu, navodeći da na terenu vlada "primirje bez poverenja i pregovaranje bez učesnika". On ističe ključnu ulogu Pakistana koji, koristeći svoj autoritet, održava jedini preostali kanal komunikacije između zaraćenih strana, što je od strateškog značaja za očuvanje mira. Ipak, upozorava da verovatnoća za brzu stabilizaciju nije velika.

"U ovom trenutku se ne može reći da će mir doći brzo. Za eskalaciju je veoma lako, posebno u situaciji kada su u Iranu kao donosioci odluka ostale radikalne struje", objašnjava Lunić.

On se osvrnuo i na ostavku šefa pregovaračkog tima Kalibafa, navodeći da se spekuliše da je on napustio poziciju zbog ogromnog uticaja komandanta Iranske revolucionarne garde, koja praktično upravlja donošenjem odluka. Prema Lunićevim rečima, general-major Ahmad Vahidi postao je "meta broj jedan" za SAD i Izrael, jer sa njim nema kompromisa.

Analizirajući efekte zapadnih vojnih akcija, Lunić primećuje da je bombardovanje Irana donelo neočekivani rezultat – koheziju društva.

"U trenutku kada je iransko društvo tražilo veći stepen vladavine prava, bombardovanjem je došlo do nacionalne kohezije koja generiše apsolutnu, hijerarhijski postavljenu vlast. Režim je sada stabilniji nego ranije, a vojna struja je postala jača čak i od verske", naglašava kapetan u penziji.

"Iran lako može sprovesti minski rat"

Euronews Srbija

Poseban fokus razgovora bio je na blokadi Ormuskog moreuza, strateške tačke kroz koju prolazi ogroman deo svetske nafte. Lunić objašnjava da Iran lako može sprovesti minski rat u ovom području zbog dubine mora od 45 do 50 metara i muljevitog dna.

"Mina, kada legne na morsko dno, praktično se pokrije sedimentom. Njeni senzori rade i uništavaju brodove, a jedina srećna okolnost je što mina ne prepoznaje zastavu. Ako Iran želi da propušta ruske ili kineske brodove, on to ne može učiniti potpunim minskim zaprečavanjem Ormuza", kaže Lunić i dodaje da je Teheran svestan opasnosti od zatvaranja moreuza Bab el-Mandeb, jer bi takav potez automatski uvukao Egipat u rat zbog zaštite Sueckog kanala.

"Pokazivanje sile u Iranu postiglo kontraefekat"

Tanjug/AP/Julia Demaree Nikhinson

Komentarišući strategiju Donalda Trampa, Lunić povlači paralelu sa ranijim pokušajima u Venecueli, ocenjujući da je pokazivanje sile u Iranu postiglo kontraefekat. Smatra da SAD i Izrael nisu postigli svoj primarni cilj – uništenje nuklearnih kapaciteta i obogaćenog uranijuma, ali su uspeli da podstaknu animozitet iranskog društva prema zapadnim vrednostima.

U međuvremenu, saveznici poput Pariza i Londona predvode inicijative za pomoć u razminiranju, ali tek kada borbe stanu. Zanimljiv je i podatak da Ukrajina šalje četiri svoja minolovca na Bliski istok kako bi, u slučaju potrebe, pomogli u čišćenju Ormuza.

Lunić zaključuje da, iako su Nemačka i Francuska trenutno rezervisane prema otvorenom sukobu, ekonomska cena rata koju je Iran uspeo da podigne pogađa čitav svet, čineći 2026. godinu izuzetno neizvesnom na globalnoj mapi bezbednosti.

Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu iznad teksta