Rat sa Iranom pokrenuće najveći skok cena energije od 2022. godine: Koliki će biti pritisak na cene

Najnoviji izveštaj Svetske banke o tržištima roba predviđa rast cena energije od 24 odsto ove godine, jer rat sa Iranom i blokada Ormuskog moreuza izazivaju istorijski šok u globalnim lancima snabdevanja. Izveštaj Svetske banke, objavljen u utorak, takođe navodi da će rat sa Iranom i posledična blokada Ormuskog moreuza izazvati veliki poremećaj na svetskim tržištima. Očekivani rast predstavlja najveći skok cena energije od ruske invanzije na Ukrajinu i preti da učvrsti visoku inflaciju i uspori ekonomski napredak u zemljama u razvoju, prenosi Euronews.

Prema izveštaju, globalna tržišta roba suočavaju se sa najnestabilnijim periodom u poslednje četiri godine, pri čemu se očekuje da će cene energije i đubriva predvoditi ukupni rast troškova roba od 16 odsto tokom 2026.

Regionalna nestabilnost već je dovela do najvećeg poremećaja u snabdevanju naftom ikada zabeleženog, pri čemu je globalna proizvodnja pala za više od 10 miliona barela dnevno tokom krize. Iako su se neke cene smanjile nakon početnih vrhunaca, posledice napada na infrastrukturu i zastoja u transportu kroz Ormuski moreuz zadržaće visoke troškove energije u doglednoj budućnosti.

Analitičari smatraju da je trenutna kriza preokrenula trend pada cena roba iz prethodne godine, stvarajući okruženje stagflacije i otežavajući centralnim bankama upravljanje kamatnim stopama.

Zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke, Ajhan Kose, naglasio je da vlade treba da izbegavaju široke i neselektivne fiskalne mere koje mogu narušiti tržišta, i da se fokusiraju na privremenu pomoć najugroženijim domaćinstvima.

Nafta i gas u centru krize

Glavni uzrok nestabilnosti tržišta je neviđeni poremećaj pomorskih ruta na Bliskom istoku.

Ormuski moreuz, ključni prolaz kojim prolazi oko 20 odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom, praktično je zaustavio saobraćaj tokom rata.

Prema Svetskoj banci, očekuje se da će cena nafte tipa Brent u 2026. prosečno iznositi 86 dolara po barelu, što je značajan rast u odnosu na 69 dolara u 2025.

Ova prognoza podrazumeva da će se najteži poremećaji početi smirivati do maja i da će se obim transporta postepeno vratiti na nivo pre rata do kraja godine.

U trenutku pisanja, američka referentna nafta WTI premašuje 102 dolara po barelu, dok je Brent iznad 110 dolara prvi put u tri nedelje.

Tanjug/AP/Gerald Herbert

Ujedinjeni Arapski Emirati su takođe objavili da napuštaju OPEC i OPEC+ od 1. maja, uz najavu povećanja proizvodnje kako bi se odgovorilo na promene u potražnji. Ostaje da se vidi da li će dodatna ponuda smanjiti cene ili će manja koordinacija među proizvođačima pogoršati situaciju.

Svetska banka upozorava da bi produženi sukob ili njegovo širenje dodatno povećali pritisak na cene. Nestabilnost na tržištu nafte već utiče i na cene prirodnog gasa i LNG-a, dok zemlje pokušavaju da obezbede alternativne izvore energije.

Evropska unija je već potrošila više od 27 milijardi evra dodatno na uvoz fosilnih goriva od početka rata. Međunarodna agencija za energiju (IEA) situaciju već naziva najvećom pretnjom energetskoj bezbednosti u istoriji.

Očekuje se da će visoke cene goriva usporiti globalni rast, sa ozbiljnim posledicama po zapošljavanje i industrijski razvoj širom sveta.

Međunarodni monetarni fond je ovog meseca smanjio prognozu globalnog rasta za 2026. na 3,1 odsto, dok je za evrozonu smanjena na 1,1 odsto. Istovremeno, globalna inflacija je povećana na 4,4 odsto, a ako nestabilnost potraje, upozorava se na moguć pad rasta na dva odsto.

Geopolitička nestabilnost i efekat prelivanja

Poseban deo izveštaja naglašava nesrazmeran uticaj geopolitičkog rizika na stabilnost tržišta. Nestabilnost cena nafte tokom sukoba je otprilike dvostruko veća nego u mirnim periodima.

Studija pokazuje da pad globalne proizvodnje nafte od samo jedan odsto zbog geopolitičkih faktora može povećati cene u proseku za 11,5 odsto.

Ovi šokovi imaju snažan "prelivajući" efekat na druga tržišta roba – oko 50 odsto jači nego u normalnim uslovima.

Na primer, rast cene nafte od 10 odsto izazvan geopolitičkim šokom dovodi do rasta cena gasa za oko sedam i đubriva za više od pet odsto u roku od godinu dana.

To znači da će, čak i ako se sukob na Bliskom istoku uskoro završi, globalna ekonomija verovatno nastaviti da oseća inflatorne pritiske i tokom naredne godine.