Iranski zvaničnik ekskluzivno za Euronews: Ako SAD udare, prvi cilj su nosači aviona i sva nafta u Zalivu

U ekskluzivnom intervjuu za Euronews, Ahmad Bahšaješ Ardestani, visoki član iranske parlamentarne Komisije za nacionalnu bezbednost, otkrio je da politički vrh Teherana trenutno aktivno sprečava vojsku da napadne američke brodove, ali je upozorio da će ta kočnica nestati ukoliko Vašington povuče pogrešan potez.

Ova izjava predstavlja najjasniju potvrdu unutrašnjih trvenja u iranskoj strukturi moći oko pitanja koliko snažno treba odgovoriti na američku blokadu.

"Do ovog trenutka, političke vlasti i tradicionalna tela za donošenje odluka aktivno su obuzdavali vojsku u izvršavanju ofanzivnih operacija visokog intenziteta protiv američke flote", izjavio je Ardestani.

On je, međutim, naglasio da je Iran poslao jasnu poruku Vašingtonu: bilo kakva zaplena ili napad na iranska plovila biće uzvraćeni potapanjem američkog ratnog broda ili udarima na regionalne baze SAD.

Gde je Ajatolah? 

Morteza Nikoubazl / Zuma Press / Profimedia Pictured: Khamenei Mojtaba

Dok se tenzije zaoštravaju, iranskom javnošću kruže glasine o sudbini novog vrhovnog vođe, ajatolaha Modžtabe Hamneija. On se nije pojavio u javnosti od američko-izraelskih udara 28. februara, a državni mediji objavljuju samo njegove pisane izjave. Postoje nepotvrđeni izveštaji da je ajatolah teško povređen i da je prošao kroz nekoliko operacija.

U njegovom odsustvu, sve značajniju ulogu u svakodnevnim bezbednosnim odlukama igra general Ahmad Vahidi, komandant Revolucionarne garde (IRGC). Vahidi, poznat po beskompromisnim stavovima, predvodi krug zvaničnika koji formulišu čvrst stav Teherana u pregovorima o okončanju sukoba.

Strah od revolucije i "faktor rata"

AP Photo/Vahid Salemi, File

Ardestani je izneo zanimljivu analizu iranskog društva, tvrdeći da sistem ne zavisi od pojedinaca. Prema njegovim rečima, 20 odsto stanovništva su nepokolebljivi lojalisti režimu, 20 odsto su bezuslovni protivnici, dok preostalih 60 odsto oscilira u zavisnosti od ekonomskih uslova.

On je priznao da je ratni sukob, paradoksalno, pomogao režimu da suzbije unutrašnje nemire.

"Vojni napadi SAD i Izraela potpuno su promenili javni narativ i izbrisali šok izazvan masovnim protestima u januaru", naveo je on.

Podsećamo, protesti zbog pada rijala i ekonomske krize u decembru 2025. i januaru 2026. rezultirali su hiljadama mrtvih, dok UN procenjuje da je broj žrtava premašio 5.000.

Pretnja totalnom energetskom blokadom

AP Photo/Asghar Besharati

Ardestani je upozorio da bi američki napad na iransku energetsku ili nuklearnu infrastrukturu izazvao odgovor koji bi paralisao ceo svet.

"U tom slučaju, Iran će aktivirati sve asimetrične mere koje je do sada zadržavao. Direktno ćemo gađati regionalne naftne bušotine u Persijskom zalivu. Neutralisaćemo energetsku infrastrukturu toliko duboko da će međunarodni partneri arapskih država biti potpuno paralisani", upozorio je on.

S obzirom na to da zemlje Zaliva čine trećinu svetskog izvoza nafte, ovakav scenario bi značio globalni ekonomski kolaps.

Diplomatija kao jedini izlaz?

Uprkos oštroj retorici, iranski zvaničnik veruje da je diplomatsko rešenje ipak verovatnije od totalne eskalacije. Ardestani smatra da se Iran i SAD polako kreću ka "početnom razumevanju".

Međutim, prepreke su ogromne. Predsednik SAD Donald Tramp odbacio je raniji predlog Teherana kao "potpuno neprihvatljiv" i zapretio da će, ukoliko dogovor ne bude postignut, ciljati "svaku elektranu i svaki most u Iranu". Vašington insistira na uklanjanju zaliha obogaćenog uranijuma iz zemlje, što je Hamnei lično zabranio.

"Ljudi žele ekonomsku predvidljivost i normalan život. Imamo generaciju kojoj je pristup globalnom internetu važan koliko i hrana i voda", zaključio je Ardestani, sugerišući da će unutrašnji pritisci nakon rata neminovno naterati novo rukovodstvo na postepene reforme.