Kuba pred društvenim i političkim slomom: Da li će SAD snositi posledice uvedenih sankcija?

Pre samo nekoliko meseci uslovi na Kubi već su bili prilično teški: restrikcije struje, dugi redovi za hleb i gorivo, državne prodavnice gotovo prazne, gomile smeća na uglovima ulica i vrlo malo stranih turista. Izgleda da su se sada, u kratkom vremenskom periodu, uslovi još drastičnije pogoršali pod Trampovom naftnom blokadom. Mnogo se govori o mogućoj vojnoj intervenciji Sjedinjenih Država, kao što smo videli u Venecueli početkom godine kada je predsednik Nikolas Maduro "izvučen“ iz zemlje, ili čak o mogućoj invaziji.

Ali kako stvari trenutno stoje, predsednik Tramp možda neće morati da uradi mnogo više da bi osigurao kolaps države Kube. Senka društvenog i političkog sloma pod strogim američkim naftnim embargom, koji je na snazi od januara, postaje sve realnija.

EPA/Ernesto Mastrascusa

Vlada tvrdi da je sada potpuno ostala bez goriva. To znači da su nestanci struje još duži, gomile smeća na ulicama sve veće, a automobila na putevima sve manje. Čini se da se svaki aspekt života raspada, prenosi Sky news.

Zdravstveni sektor nalazi se u ozbiljnom problemu. Nekada zaveden kao ponos Kariba, izvor nacionalnog ponosa i međunarodno prepoznat po izuzetnosti u medicini, kubanski zdravstveni sistem danas gotovo u potpunosti opstaje zahvaljujući posvećenosti i upornosti medicinskog osoblja, kao i "snalažljivosti“ građana koji privatno snabdevaju bolnice i klinike lekovima i opremom potrebnom da bi se lečili njihovi bližnji.

AP Photo/Ramon Espinosa

Pod ovakvim pritiskom, šta će se sledeće desiti sa Kubom? Kubanska dijaspora u Sjedinjenim Državama želi rušenje čitave Komunističke partije, njene vlade i kraj uticaja porodice Kastro u zemlji. Predsednik Donald Trump i njegov kubansko-američki državni sekretar Marko Rubio žele promenu režima, ako bi se možda zadovoljili i "usklađivanjem“ režima sa njihovim zahtevima.

Izgleda da Kubanci imaju znatno manje jedinstven i jasan stav kada je reč o svojoj budućnosti. Neki žele da se sadašnja vlast smeni, ali većina deluje da više podržava ublažavanje beskrajnih državnih ekonomskih ograničenja i veći razvoj privatnog preduzetništva (koje je po sadašnjim pravilima gotovo zabranjeno), kao i bolji pristup pristupačnoj hrani i električnoj energiji, te preispitivanje načina na koji se zemlja upravlja.

Tanjug AP/Ramon Espinosa

Malo Kubanaca deluje kao da podržava bilo kakvu ideju potpune "trampifikacije” Kube uz vojno prisustvo ili invaziju, ili uvođenje neobuzdanog kapitalizma. Utisak jeste da je njihov prirodni instinkt i želja za budućnost društveno orijentisana demokratija sa snažnim zdravstvenim sistemom i garancijama za radnike, koja bi postojala paralelno sa živahnim privatnim sektorom.

Posle više od šest decenija komunizma, i gotovo isto toliko dugog perioda američkih sankcija, to neće biti lako ostvariti, a svakako ne dok im za vratom "diše“ predsednik Tramp.