Izrael pred izborima: Stranke Haredi Jevreja ugrožavaju budućnost Netanjahuove vlade

Dok traju pokušaji sklapanja mira na Bliskom istoku, događaji u unutrašnjoj političkoj sceni Izraela su sve burniji. Takav razvoj prilika govori nam da se ubrzo mogu očekivati parlamentarni izbori, koji će prema dosadašnjim objavljenim anketama verovatno biti velika opasnost za opstanak vlade premijera Benjamina Netanjahua.  

Pored vojnih sukoba sa Hamasom, Hezbolahom i Iranom u poslednje tri godine, političku istoriju Izraela u toku vlade Netanjahua (kabinet formiran oktobra 2022. godine) obeležile su brojne neprilike i neslaganja. Oni su izbili zbog spora između glavnih političkih aktera oko raznih pitanja, kao što su: pokušaj reforme pravosuđa, regrutacija Haredi Jevreja u vojnu službu i donošenje zakona o tom pitanju, odgovornosti za napad 7. oktobra, suđenje premijeru za korupciju i pokušaj njegove amnestije.  

Sve veća neslaganja unutar vlade 

Nesporazumi unutar vladajuće većine postali su sve očigledniji sredinom prošle godine, kada su dve glavne partije koje zastupaju ultraortodoksne Haredi Jevreje (Šaz partija i koalicija Ujedinjena Tora Judaizam) zapretile da će napustiti vladu ako se bude usvojio predlog zakona o regrutaciji ove grupe ljudi u vojnu službu.  

U toku druge polovine 2025. godine, došlo je pregovora koji su obeleženi brojnim protestima i sukobima na ulicama. Čak je moralo da dođe do smene šefa Odbora za spoljnu politiku i odbranu, pa je na to mesto došao Boaz Bismut iz Netanjahuovog Likuda. Tek sa njegovim imenovanjem napravljen je pomak i on je predložio grupu zakona koji su predviđali petogodišnji plan regrutacije u kvotama ove populacije u vojnu službu, s tim da se ovi vojnici drže dalje od linije fronta, uz formiranje Službe civilne bezbednosti koja ne bi učestvovala u vojnim akcijama.  

Tanjug/AP/Ronen Zvulun

Mnogi su ovakav zakon videli kao kompromisno rešenje da se utiša pritisak većine javnosti koja je bila besna zbog obijanja Haredi Jevreja da učestvuju u vojnoj službi u trenutku kad država pati od nedostatka regruta zbog ratnih operacija. Takođe zakon je bio u skladu potrebe da se ispoštuje odluka Vrhovnog suda koja je glasila da je nelegalno izuzeće ove populacije iz vojne službe. Drugi su u tome gledali manevar Netanjahua da umiri ove stranke i sačuva vladu od raspada. Sasvim očekivano, dalje insistiranje da se zakoni usvoje izazvalo je oštru reakciju Haredi Jevreja, toliko da je Bismut napadnut 16. aprila 2026. godine od strane ove populacije.  

Neredi u Jerusalimu 

Iz tih razloga je 1. juna u Jerusalimu došlo do protesta Haredi Jevreja i nereda, a policija je čak morala da upotrebljava vodene topove, oklopne i konjičke jedinice da bi rasterala demonstrante. Ono što karakteriše pitanje regrutacije jeste to što desničarski nastrojeni političari koji su članovi vlade poput ministra finansija Smotriča i ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben Gvira, podržavaju sprovođenje ovog zakona, što nailazi na negodovanje Šaz stranke i članova koalicije Ujedinjena Tora Judaizam.  

Zakon o samoraspuštanju Kneseta prošao prvo čitanje 

Ove činjenice ukazuju na pucanje veza unutar vladajuće koalicije. Zato ne treba da čudi što je zakon o samoraspuštanju Kneseta prošao prvo čitanje u ponedeljak veče 1. juna, sa 106 glasova (od 120) za. Kako je za usvajanje zakona u izraelskoj skupštini neophodno da predlog prođe "tri čitanja", zbog te procedure može se očekivati da će se parlamentarni izbori održati u drugoj polovini septembra ili u prvom delu oktobra meseca. 

Kako su to preneli izraelski mediji čak je na nedavnom sastanku vlade došlo do neslaganja oko pitanja da li treba nastaviti vojne operacije u Libanu. Za tu opciju bili su ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir i ministar odbrane Izrael Kac, dok su oštro protivljenje izrazili premijer Netanjahu i vođa Šaz partije Arijeh Deri. Svakako, ove informacije ukazuju da podele postoje unutar vladajuće koalicije i po pitanju spoljne politike, a ne samo kada je reč o kontroverznom zakonu o regrutaciji.   

Shay Levy, PhotoStock-Israel / Alamy / Profimedia

Partije Haredi Jevreja (Šaz i Ujedinjena Tora) su prema navodima iz štampe insistirale da se izbori održe u prvoj polovini septembra. No, postavlja se pitanje sa kime će one sklopiti koaliciju kada se zna da će kao jedan od glavnih njihovih zahteva biti izuzeće njihove populacije iz vojne službe. Za sada je poznato da su stranke opozicije neraspoložene da prihvate tu činjenicu, ali ne treba isključiti mogućnost da u slučaju lošijeg izbornog rezultata one prihvate saradnju radi obaranja Netanjahua.