Nova zamka u Ormuskom moreuzu: Teheran menja taktiku - oružje zamenjuju "saobraćajni propisi" i skriveni porezi

Povratak trgovačkih brodova u Ormuski moreuz nakon proglašenog primirja prati nova, neočekivana strategija Teherana. Umesto vojnih pretnji, Iran sada zahteva strožu kontrolu prolaza, uvodi nove procedure i potencijalne ekonomske namete, što izaziva ozbiljnu zabrinutost među brodovlasnicima i na svetskim tržištima.

Po prvi put od početka krize, najveća pretnja plovidbi u ovom ključnom moreuzu nisu raketni napadi, već pokušaj promene pravila u najvažnijem pomorskom prolazu na svetu.

Šezdesetodnevno primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana omogućilo je postepeni povratak komercijalnih flota u koridor kroz koji prolazi skoro petina svetske trgovine naftom i gasom. Ipak, Teheran koristi ovaj zatišje da ostvari ono što godinama priželjkuje: veći operativni i politički nadzor nad plovidbom.

Novi "putevi" i pretnja "odlučnim odgovorom"

Nedavna saopštenja iranskog vojnog vrha ukazuju na to da Teheran sada zahteva od tankera i teretnih brodova da koriste rutu koju je on odredio na severu moreuza, u blizini ostrva Larak. Time se izbegava južni koridor koji se nalazi u teritorijalnim vodama Omana, gde zaštitu pružaju prvenstveno američke snage.

Poruka je jasna: svaki brod koji skrene sa rute koju je odobrio Teheran ili se ne pridržava uputstava, rizikuje, prema iranskim navodima, "trenutnu i odlučnu reakciju". Ova upozorenja dobila su na težini nakon napada na brodove "Ever Lovely" i "Tiku", koji su koristili južni koridor.

Amirhosein Khorgooi/ISNA via AP

Uprkos tenzijama, slika na pomorskom tržištu se polako popravlja. Podaci pokazuju da se broj prolazaka tankera učetvorostručio u samo nekoliko dana. Giganti poput kompanija Hapag-Lloyd, Maersk i Norden već su vratili svoje brodove na redovne rute, procenjujući da je rizik sada podnošljiviji. Troškovi prevoza i premije osiguranja od ratnog rizika polako opadaju, ali niko još ne govori o potpunom povratku u normalu. Prethodni prosek od 135 prolazaka dnevno još uvek je daleko od trenutnih brojki.

Oman kao ključni posrednik i pretnja "skrivenim putarinama"

U međuvremenu, najkritičniji pregovori ne vode se na moru, već u Maskatu. Oman, koji decenijama služi kao najpouzdaniji posrednik između Zapada i Irana, suočava se sa teškim zadatkom.

Teheran želi veću institucionalnu ulogu u upravljanju moreuzom, dok su SAD jasno stavile do znanja da neće prihvatiti bilo kakav oblik finansijskog opterećenja za prolazak brodova. Spekuliše se da je na stolu čak i predlog o uvođenju naknada za "bezbednosne usluge". Formalno, to ne bi bile "putarine", ali bi suštinski imale isti efekat na troškove globalne trgovine.

Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia

Najviše zabrinjava činjenica da kriza u Ormuskom prolazu menja svoju prirodu. Mine su i dalje prisutne u glavnim kanalima, a vojne snage su u pripravnosti, ali prava bitka se sada vodi oko definisanja novih pravila. Ako Iran uspe da nametne mehanizam kontrole saobraćaja ili sistem naplate, biće to najveća promena režima plovidbe u poslednjih nekoliko decenija - razvoj događaja koji svetska tržišta trenutno možda potcenjuju.