Koje su poruke NATO samita u Ankari: Jedinstvo saveznika, veća ulaganja u odbranu i otvoren put ka NATO 3.0
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Samit NATO-a u Ankari održan 7. i 8. jula završen je uz najavu da će Ukrajini u naredne dve godine biti obezbeđeno najmanje 70 milijardi evra vojne pomoći, kao i uz potvrdu da članice nastavljaju da povećavaju izdvajanja za odbranu. Generalni sekretar Mark Rute ocenio je da Alijansa dodatno jača evropski stub odbrane, dok je američki predsednik Donald Tramp pohvalio jedinstvo saveznika, ali je istovremeno uputio kritike pojedinim članicama Alijanse.
Lideri 32 zemlje su tokom samita razgovarali o jačanju odvraćanja i odbrambenih kapaciteta NATO-a, evropsko-atlantskoj bezbednosti, povećanju izdvajanja za odbranu, budućim strateškim ciljevima Alijanse, kao i o regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima.
Od pritiska do vizije: Samit u Ankari i "NATO 3.0"
U fokusu samita bilo je povećanju izdvajanja za odbranu, što se uklapa u koncept koji administracija Donalda Trampa naziva "NATO 3.0“ - viziju prema kojoj Evropa preuzima veću odgovornost za sopstvenu odbranu, dok se Sjedinjenim Američkim Državama ostavlja više prostora za bavljenje drugim prioritetima.
Rute je članicama Alijanse rekao da je američki predsednik Donald Tramp bio u pravu što je vršio pritisak na zemlje članice da povećaju izdvajanja za odbranu, što ih je naveo da modernizuju svoje vojske i što je pokrenuo rat s Iranom.
"Američki predsednik je bio u pravu. Jednostavno mi se sviđa taj čovek. Mislim da je ono što radi za NATO odlična vest", rekao je Rute u intervjuu za briselski "Politiko".
On je na samom početku ocenio da će ovogodišnji samit biti "transformativan“ za Savez, koji će, kako je najavio, uložiti dodatne milijarde dolara u ključne odbrambene programe. S tim u vezi, Rute je tokom samita najavio da će članice Alijanse u odbranu od dronova uložiti 40 milijardi dolara, pokrenuti stratešku flotu transportnih aviona i potpisati ugovore vredne desetine milijardi dolara.
Credit: Marin Ludovic/Pool/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Sa svoje strane, Donald Tramp poručio je liderima članica NATO-a da Sjedinjene Američke Države ostaju deo Alijanse, a na kraju samita ocenio da je reč o „veoma uspešnom samitu NATO-a“ i velikom napretku članica ka cilju povećanja izdvajanja za odbranu.
Povezane vesti
Lideri zemalja članica NATO-a poručili su uoči samita u Ankari da je neophodno povećati izdvajanja za odbranu i nastaviti podršku Ukrajini, dok su predsednik Poljske Karol Navrocki, estonski premijer Kristen Mihal i litvanski predsednik Gitanas Nauseda ocenili da Rusija ostaje glavna bezbednosna pretnja Evropi, a mađarski premijer Peter Mađar rekao da je "Ukrajina žrtva, a Rusija agresor“.
U saopštenju Alijanse navodi se da su saveznici ponovo potvrdili nepokolebljivu podršku NATO-a Ukrajini, obećavši da će ove i naredne godine obezbediti najmanje 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke za tu zemlju.
U završnom dokumentu samita NATO-a u Ankari, koji su lideri usvojili nakon razgovora, navodi se da su se članice okupile kako bi potvrdile "nepokolebljivu posvećenost“ Članu 5 Alijanse, odnosno klauzuli o kolektivnoj odbrani i transatlantskoj vezi, prema kojoj se napad na jednog saveznika smatra napadom na sve.
Bliski istok u fokusu, Grenland spomenut
Tokom samita NATO-a došlo je do nove eskalacije situacije na Bliskom istoku nakon prekida primirja, kada su SAD izvele napade koje je Mark Rute ocenio kao "apsolutno neophodne“.
"Kada imate primirje, a Iran ga u osnovi krši, mislim da je apsolutno ključno da Sjedinjene Američke Države snažno reaguju", rekao je Rute novinarima uoči samita lidera NATO u Ankari, preneo je "Reuters".
Generalni sekretar NATO-a osvrnuo se i na pitanje Grenlanda, navodeći da se u vezi sa tim pitanjem vodi "dobar proces“, dok je Tramp ponovio stav da bi ostrvo trebalo da bude pod kontrolom Sjedinjenih Američkih Država, a ne Kraljevine Danske.
Tanjug/AP/Hussein Malla
Međutim, Donald Tramp, koji je tokom samita pohvalio jedinstvo Alijanse, uputio je i kritike pojedinim partnerima, među kojima je bila Italija, zbog uskraćivanja baze tokom rata u Iranu. Takođe, na meti kritika bila je Španija, za koju Tramp tvrdi da ne izdvaja dovoljno za odbranu u okviru NATO-a, zbog čega je naložio ministru finansija SAD Skotu Besentu da obustavi svu trgovinu sa tom zemljom.
Povezane vesti
Erdogan, koji je na čelu zemlje domaćina skupa, izrazio je spremnost Ankare da preuzme veću odgovornost u okviru NATO-a, rekavši na konferenciji za novinare da je solidarnost među saveznicima NATO-a bila veoma očigledna tokom samita.
Komentari (0)