Odnosi Vašingtona i Tel Aviva u krizi: Zašto Izrael ne učestvuje u napadima na Iran?

Od kada je američka vojska pokrenula novu seriju napada na Iran 7. jula sukob na Bliskom istoku ide ka tome da sve više eskalira, iako postoje neki indikatori da će možda doći do pregovora, trenutno rat može da se proširi na nekoliko novih frontova. No međutim, ono što upada u oči jeste da Izrael ne učestvuje u zajedničkom bombardovanju ciljeva širom Irana zajedno sa snagama SAD, što potvrđuje pretpostavku pojedinih analitičara da su odnosi u krizi na relaciji Vašington-Tel Aviv. Opšte je poznata činjenica da je izraelska vlada na čelu sa premijerom Bendžaminom Netanjahuom više puta insistirala da se udari na Iran nastave i nakon sklapanja primirja na Bliskom istoku sredinom aprila, ali sada ovo odsustvo koordinacije šalje nekoliko poruka.  

Odsustvo dogovora i kontakta između najviših zvaničnika 

Svaki sukob koji su do sad vodile američke snage protiv Irana pratilo je prethodno dogovaranje između vojnih komandanata, a zatim političkih rukovodioca. To je razumljivo jer je bilo neophodno uskladiti delovanje i detaljno isplanirati akcije vojske protiv zajedničkog neprijatelja, ali do toga nije došlo u danima koji su prethodili 7. julu, kada su SAD ponovo napale Iran.  

Uistinu, komandant CENTCOM-a admiral Bred Kuper je posetio Izrael krajem juna, nekoliko dana posle sporazuma između Izraela i Libana o primirju u južnom Libanu i načinu povlačenja izraelskih snaga. No taj korak možemo tumačiti iz nekog potpuno drugačijeg ugla. Jednostavno američka strana je bila posrednik u postizanju ovog dogovora, a postojale su glasine u javnosti da će snage CENTCOM-a biti raspoređene u južnom Libanu kako bi doprinele mirnom povlačenju IDF-a i razoružanju Hezbolaha. Upravo iz tog razloga je Kuper odmah nakon Izraela otišao u Liban gde ga je primio predsednik Džozef Aun i načelnik generalštaba Rudolf Hejkal.        

Nezadovoljstvo Izraela zbog moguće prodaje aviona F-35 Turskoj 

Kako je to već primećeno u svetskoj štampi, u Izraelu su burno reagovali nakon objave vesti da će američka strana ukinuti sankcije koje je uvela Turskoj zbog kupovine ruskih sistema PVO S-400, te da će Vašington razmotriti prodaju lovačkih aviona pete generacije F-35 Turskoj. Odnosi na relaciji Ankara – Tel Aviv su u poslednjih nekoliko godina sve lošiji, a dve države počele su da gledaju regionalnog rivala i neprijatelja u suprotnoj strani. Zato je Benžamin Netanjahu izjavio da će prodaja aviona F-35 narušiti nadmoć izraelskog vazduhoplovstva na Bliskom istoku.  

treet On Camara / Alamy / Profimedia

Naime, Izrael poseduje oko 50 takvih aviona, a prema sporazumu sa SAD u planu je da do kraja 2027. ili početka 2028. godine bude dostavljeno još 25 F-35 aviona, čime bi se ukupna brojka popela do 75. Turska za sada nema avione F-35 u svojoj floti, a insistiranje Ankare za nabavkom 40 takvih primeraka, plus 6 koji su plaćeni još ranije od 2019. godine kada su uvedene američke sankcije, svakako bi stvorilo balans snaga i umanjilo izraelsku prednost u avijaciji.   

Otkazana Netanjahuova poseta SAD 

Kako prenosi američki list Aksios, odnosi između Trampa i Netanjahua su se veoma pogoršali, jer je američki predsednik razočaran ponašanjem izraelskog rukovodstva koje sve više kritikuje američku spoljnu politiku na Bliskom istoku. Naročiti razlog za ovakve postupke jesu reči koje je Netanjahu izneo zbog najave moguće prodaje aviona F-35 Turskoj, što je izazvalo bes kod američkog predsednika.  

Koliko su odnosi pogoršani govori i činjenica da izraelski premijer pokušavao u početku da obezbedi prijem u Vašingtonu, ali da nije dobio zeleno svetlo. Podsećanja radi, Netanjahu je lider koji je naviše puta bio primljen u Belu kuću od kad se Tramp vratio na položaj predsednika januara 2025. godine (čak šest puta).  

Deluje da je animozitet počeo da se javlja i na suprotnoj strani, jer postoje vesti da je Netanjahu otkazao planiranu posetu Vašingtonu koja je trebalo da se održi u toku sledeće nedelje. Kako je to preneo njegov kabinet, navodno je razlog za to otkazivanje smrt senatora Lindzija Grejema, ali se iz toga saopštenja odmah postavljaju brojna pitanja. Senator Grejem je poznat kao jedan od najvatrenijih podržavaoca izraelske politike na Bliskom istoku, pa deluje čudno da Netanjahu zbog toga otkazuje posetu, već bi mnogo logičnije bilo da bude prisutan na njegovoj sahrani.  

Generisano uz pomoć Grok

Očigledno je razlog animozitet i neslaganja koji se javio u odnosima dve zemlje. Treba istaći da je potpredsednik SAD Džej Di Vens u jednom podkastu optužio izraelsku vladu da pokušava da potkopa američku politiku prema Iranu, a uz to je pomenuo da je Džefri Epštajn imao veze sa američkom obaveštajnom službom CIA, kao i sa izraelskim Mosad-om.   

Sistem spojenih sudova  

Neslaganje na relaciji Tramp-Netanjahu izgleda se pojavilo i oko pitanja izraelskog povlačenja iz zauzetih oblasti u drugim zemljama. Naime, list Aksios je pre nekoliko dana preneo kako je Tramp tražio od Netanjahua povlačenje IDF-a iz južnog Libana, ali i iz susedne Sirije. To sigurno nisu rado prihvatili u Tel Avivu obzirom na dosadašnje izjave ministara izraelske vlade da do toga neće doći. Kada se sve ovo ima u vidu postaje potpuno jasno zašto Izrael ne učestvuje u napadima koje SAD sprovode na teritoriji Irana od 7. jula, jer očigledno postoje brojne nesuglasice koje su eksplodirale u poslednjim danima.    

Sličan zahtev izneo je i predsednik Libana Džozef Aun, naglašavajući da povlačenje IDF-a iz Libana mora da uključuje i povlačenje iz susedne Sirije, te da je bezbednost dve zemlje usko povezana. Ono što može da brine sve zainteresovane strane na Bliskom istoku koje žele postizanje mira, jeste to što vezivanje jednog pitanja za drugo otežava postizanje dogovora i vodi ka produžetku sukob u regionu.  

Na vest da će vojska Sirije učestvovati u razoružanju Hezbolaha u Libanu, javila se Iračka vlada koja je izjavila da će u tom slučaju ona napasti Siriju. Skoro istovremeno, Iran je preneo sličnu poruku sirijskom rukovodstvu gađanjem američke baze na njihovoj teritoriji u garnizonu Al Tanaf u sirijskoj Badiji, kako bi upozorio vladu u Damasku da ne čini nikakve korake prema njihovom savezniku u Libanu.