Nova kriza na Bliskom istoku - hoće li svet uspeti da je zaustavi?

Rat na Bliskom istoku preti da eskalira u još većim razmerama, što izaziva zabrinutost brojnih aktera na svetskoj političkoj sceni, naročito kod država tog regiona. Upravo iz tog razloga zalivske zemlje i drugi globalni akteri održavaju posredničke kanale i prenose poruke između iranskog i američkog rukovodstva. Ono što se primećuje iz natpisa u svetskoj štampi, ali i informacija koje su javno dostupne, jeste da su se diplomatski kontakti pojačali zbog najave američkog predsednika Donalda Trampa upućene zalivskim zemljama, da će SAD pojačati vojne udare na Iran ako se do kraja nedelje ne postigne sporazum o prekidu vatre. 

Uprkos nedavnim natpisima u Washington postu da SAD pripremaju eskalaciju većih razmera na Iran, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei je izjavio 20. jula da je od "posrednika primio ponude za prekid vatre i deeskalaciju sukoba sa SAD". Zato je vrlo važno utvrditi koje države su pokazale nameru da deluju u tom pravcu, a postaje sve očiglednije da se njihov broj povećao u odnosu na raniju fazu sukoba. 

Predlog zemalja u regionu o prekidu sukoba 

Kako je to preneo američki portal "Aksios", rukovodstvo Katara, Egipta i Pakistana predstavilo je plan o prekidu vatre između SAD i Irana na 10 dana. On zahteva momentalni prekid neprijateljstava i obnovu pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu. Komentarišući objavu plana, izraelski list "The Jerusalem post" je istakao, na osnovu potvrde iz američkog izvora, da predlog sadrži uspostavljanje tzv. "srednjeg koridora" kroz moreuz, koji bi prolazio tačno između teritorijalnih voda Omana i Irana.  

Navodno u Vašingtonu još uvek traje razmatranje ovog predloga o primirju. Američko rukovodstvo izgleda uslovljava pre sklapanja primirja postizanje dogovora o režimu plovidbe kroz moreuz, dok bi se nakon toga ugovorili ostali detalji. S druge strane, deluje da Trampova administracija i dalje ne odbacuje povratak na eskalaciju punih razmera, ali je za sada potrebno rešiti dilemu koja postoji oko predloga zalivskih zemalja.  

Iako su SAD upozorile Izrael da ne čini nikakve ofanzivne korake dok se diskutuje o predlogu, vlada u Tel Avivu je na jučerašnjem sastanku, 20. jula, koji je trajao čitavih pet i po sati, odlučila da "država Izrael nema interes da se pridruži sukobu između Irana i SAD" i da ona želi održavanje statusa quo u regionu. Tamošnja štampa je prenela da će se Izrael pridružiti napadima na Iran sako ako za to bude dobio zvanični zahtev od Trampove administracije. 

Posredovanje Iraka 

Deluje da je deo posredničke uloge na sebe preuzela nova iračka vlada pod vođstvom Alija el Zaidija, koji je na mesto premijera došao u prvoj polovini 2026. godine na insistiranje SAD. Vašingtonu tada nije odgovarao proiranski političar Nuri el Maliki na čelu vlade, pa je zahtevao izbor Zaidija. Naime, on je sredinom jula boravio u poseti Vašingtonu, gde su mu sigurno preneti američki stavovi i uslovi za prekid vatre.  

Takva pretpostavka deluje još verovatnije obzirom da irački premijer treba da do kraja ove nedelje poseti Teheran i razgovara sa iranskim rukovodstvom. On je čak predložio Bagdad kao mesto razgovora između iranske i američke delegacije, a ova posrednička inicijativa njegove vlade samo govori da i ona trpi ozbiljne posledice zbog novih američkih napada, te se zbog toga pridružila naporima ostalih zemalja u regionu da se dođe do mira.   

Nova uloga Rusije u postizanju sporazuma na Bliskom istoku 

Veliku posredničku ulogu u sukobu na Bliskom istoku može da odigra ruska diplomatija u narednim danima. Verovatno je telefonski razgovor ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i njegovog kolege iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Abdela bin Zajeda el Nahijana 18. jula obavljen radi razmene poruka jedne i druge strane. Naime, ruska država se u ovom sukobu jasno stavila na stranu Irana, dok je UAE već dugi niz godina poznat kao saveznik Izraela i SAD u regionu Bliskog istoka.  

Osim razvoja bilateralne saradnje, saopštenja koja su izdata nakon razgovora govore da je bilo reči o "situaciji u Persijskom zalivu", te da su obojica učesnika naglasila važnost prekida rata i očuvanja bezbednog prolaska kroz Ormuski moreuz. Može se pretpostaviti da je razgovor u suštini posredno prenošenje poruka između Teherana i Vašingtona, u trenutku dok traje eskalacija na terenu, ali i postoje glasine o tajnim kontaktima između dve sukobljene strane. 

U tom kontekstu treba gledati odlazak Lavrova na sastanak ASEAN-a koji će se održati u Manili od 21. do 23. jula, gde se očekuje susret na marginama konferencije sa državnim sekretarom SAD Markom Rubijom. Deluje vrlo verovatno da će se jedan deo njihovog razgovora ticati situacije na Bliskom istoku, i da ruska diplomatija sada vrši posredničku ulogu za Iran. Svakako ostaje da se vidi kakvi će biti efekti takvih aktivnosti.   

Nejasna situacija u Iranu ko donosi odluke oko pregovora 

Atta KENARE / AFP / Profimedia

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je 19. jula u jednom intervjuu nagovestio da je "specijalni odbor u okviru Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost" doneo važne zaključke o daljim pregovorima sa SAD, ali bez direktnog učešća ajatolaha Modžtabe Hamneija. U svetskoj javnosti i upućenim krugovima se već dugo govori da on ima ograničen pristup odlukama, pa je tako listi iz Saudijske Arabije Al Hadat nedavno objavio da vrhovni vođa nije u zemlji.

Isti izvor je naveo da glavni komandant Iranske Revolucionarne garde Ahmed Vahidi ta ličnost koja piše saopštenja u ime Modžtabe koja se objavljuju u javnosti. U prilog tome, američki Institut za istraživanje rata je u svom nedavnom izveštaju naglasio da je Vahidi sigurno jedan od šest članova Vrhovnog saveta, te da je njegova uloga prevelika u donošenju odluka u poslednjih nekoliko meseci.  

Huti uveli pomorsku blokadu Saudijskoj Arabiji  

Pokret Ansar Alah u Jemenu, koji je u javnosti poznat pod imenom Huti, uveo je embargo nad prolaskom brodova Saudijske Arabije kroz moreuz Bab el Mandeb koji oni kontrolišu. Svakako može se očekivati da će sprovođenje embarga zavisiti od uspeha posredničke inicijative međunarodnih aktera između SAD i Irana.