Najnovije Trampove carine biće osporene pred sudom? Ekonomski teret pao na američke potrošače i kompanije

Neposredno pre nego što je privremena taksa na globalni uvoz istekla, Trampova administracija je u četvrtak kasno uveče objavila novi talas carina za više od 80 zemalja, u rasponu od 10 do 12,5 odsto. Nove carine stupaju na snagu u petak ujutru. To je najnoviji pokušaj Donalda Trampa da nastavi sa uvođenjem globalnih carinskih nameta bez odobrenja Kongresa, uprkos odluci Vrhovnog suda iz februara kojom je utvrđeno da je predsednik SAD nezakonito koristio svoja izvršna ovlašćenja kako bi sproveo svoju globalnu trgovinsku politiku. Tramp već dugo tvrdi da SAD plaća više nego što je njen pravičan deo carina i da su veće dažbine neophodne kako bi se podstakla američka proizvodnja i otvorila nova radna mesta.

Evo šta treba znati o najnovijem krugu Trampovih carina.

Koje zemlje su pogođene?

Među više od 80 zemalja koje će biti obuhvaćene najnovijim carinama nalaze se i najveći trgovinski partneri SAD, uključujući Kanadu, Meksiko i Kinu. Pogođeni će biti i Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Indija, kao i 27 država članica Evropske unije.

Prema navodima Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika, sve ove zemlje bile su predmet istrage u vezi sa praksama rada, odnosno procene da li su zapravo sprečavale uvoz robe proizvedene prinudnim radom u SAD, prenosi Gardijan.

Koliko će morati da plate?

Ove zemlje će biti suočene sa carinskom stopom od 10 ili 12,5 odsto.

Trgovinski partneri kojima će biti uvedena carina od 10% jesu oni koji su se "obavezali da će usvojiti zabrane uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom i da će ih efikasno sprovoditi“, naveo je američki trgovinski predstavnik. Među njima su Kanada, Evropska unija, Indija, Meksiko i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Zemlje koje su "propustile da usvoje zabranu uvoza proizvoda povezanih sa prinudnim radom“, uključujući Australiju, Brazil, Kinu i Japan, suočiće se sa carinskom stopom od 12,5 odsto.

Šta je Vrhovni sud odlučio u vezi sa carinama?

U februaru je Vrhovni sud SAD, glasovima 6 prema 3, presudio da zakon iz 1977. godine na koji se Tramp pozvao godinu ranije nije predstavljao dovoljno pravno utemeljenje za predsednikove carine uvedene povodom takozvanog "Dana oslobođenja“ (Liberation Day).

Taj zakon je osmišljen kako bi predsedniku dao šira ovlašćenja tokom vanrednih situacija u zemlji da reguliše međunarodnu trgovinu, ali je sud naveo da u mirnodopskim uslovima ovlašćenje za uvođenje takvih mera pripada isključivo Kongresu.

"Oni su Kongresu dali ‘isključivo … pravo pristupa džepovima građana’“, navodi se u mišljenju većine sudija. "Tvorci Ustava nisu preneli nijedan deo poreske vlasti na izvršnu vlast.“

Da li su najnovije carine zakonite?

Čak i nakon što je Vrhovni sud utvrdio da su mnoge Trampove carine bile nezakonite, administracija je pokazala da namerava da pronađe alternativno rešenje kako bi carine postale trajne.

Tramp je odmah nakon odluke suda uveo globalnu carinu od 10% na period od 150 dana, pozivajući se na član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine. Ta mera je trebalo da istekne u 00.01 časova 24. jula.

Najnovije carine zasnivaju se na članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji se pre Trampovog predsedničkog mandata retko koristio. Taj član omogućava predsedniku da uvede carine ukoliko je američki trgovinski predstavnik sproveo potrebne istrage i pronašao dovoljno dokaza o nepoštenim radnim praksama koje utiču na američku trgovinu.

Verovatno je da će najnovije carine biti osporene pred sudom. Alan Volf, viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju "Piterson“ i bivši zamenik generalnog direktora Svetske trgovinske organizacije, napisao je u analizi objavljenoj u četvrtak da bi "nove carine predstavljale još jedan slučaj prekoračenja predsedničkih ovlašćenja“.

"Ukoliko bi bile osporene pred sudom, Vrhovni sud bi ih verovatno poništio“, dodao je on.

Kako su carine uticale na Amerikance?

Federalne rezerve Njujorka procenile su da je 90% ekonomskog tereta koji su proizvele carine prebačeno na američke potrošače i kompanije, iako Trampova administracija tvrdi da su one donele korist građanima SAD.

Politika uvođenja carina pokazala se nepopularnom i među mnogim Amerikancima, uključujući i republikance. Nedavno istraživanje agencije "Haris pol“ pokazalo je da 72% Amerikanaca smatra da su carine negativno uticale na potrošače, među kojima je i 64% birača Republikanske stranke.

Ipak, za neke male američke kompanije carine su postale manje važan problem u poređenju sa drugim ekonomskim izazovima, poput povećanih troškova poslovanja i razvoja veštačke inteligencije. Nakon odluke Vrhovnog suda iz februara, vlada je takođe vratila kompanijama desetine milijardi dolara prihoda prikupljenih od carina.