Novi front sukoba: AI data centri postali su laka meta u ratu sa Iranom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Iranska strategija da vojnu nadmoć protivnika nadoknadi nanošenjem ekonomske štete razotkrila je ranjivost jednog od najvažnijih resursa savremene svetske ekonomije – AI data centara.
Iran je usmerio značajnu vatrenu moć na rafinerije, naftni izvoz i turističke destinacije svojih suseda, izazivajući ozbiljne ekonomske poremećaje u zemljama Persijskog zaliva i državama koje sa njima posluju.
Sada su na meti i data centri, koji pokreću tehnologiju ključnu za budućnost globalne ekonomije. Iran je bombardovao nekoliko data centara u susednim državama, dok su Sjedinjene Američke Države odgovorile napadom na jedan iranski data centar.
Data centri su dugo bili mete sajber napada, ali fizički napadi predstavljaju novu pojavu u 2026. godini. To je ozbiljno upozorenje za vlade koje veštačku inteligenciju smatraju ključnom za nacionalnu bezbednost i ekonomski razvoj, kao i za industriju koja je uložila milijarde u izgradnju skupih data centara širom sveta, prenosi CNN.
Novi front u ratu
Iran i Sjedinjene Američke Države napali su najmanje pet data centara u regionu Persijskog zaliva, uključujući i drugi iranski raketni napad na Amazonov data centar u Bahreinu krajem prošlog meseca.
Amazon je odbio da komentariše događaj, ali je kontrolna tabla Amazon Web Services-a pokazivala prekide u radu regiona još od prvog napada 30. aprila, dok su satelitski snimci otkrili velika oštećenja AWS objekta.
Već u prvim danima rata Iran je jasno stavio do znanja da data centre smatra legitimnim vojnim ciljevima. Iranska Revolucionarna garda (IRGC) objavila je spisak od 29 tehnoloških ciljeva u regionu koje planira da napadne, uključujući objekte u vlasništvu kompanija Amazon, Google, Microsoft, Nvidia i Palantir.
Povezane vesti
U objavi na Telegramu nakon napada 21. jula na Amazonov data centar, iranske vlasti saopštile su da je objekat ponovo pogođen zato što Amazon pruža cloud usluge američkim vojnim obaveštajnim službama. Amazon ima brojne ugovore sa američkom vladom, uključujući deo projekta Joint Warfighting Cloud Capability, vrednog devet milijardi dolara. U tom projektu učestvuju i Google, Microsoft i Oracle.
Grok
Data centri u regionu važni su ne samo za američku vojsku i AI industriju, već i za zemlje Persijskog zaliva, koje žele da postanu treći globalni centar razvoja veštačke inteligencije, uz SAD i Kinu.
Saudijska Arabija usmerila je značajan deo svog državnog investicionog fonda vrednog bilion dolara u AI, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati prošle godine potpisali istorijski sporazum sa administracijom Donalda Trampa o izgradnji projekta Stargate, AI data centra vrednog 500 milijardi dolara – najvećeg takvog projekta van Sjedinjenih Država. Partneri na projektu su OpenAI, Oracle, Nvidia i Cisco.
Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati zajedno su obećali više od dva biliona dolara ulaganja u AI projekte sa SAD, pod uslovom da se istovremeno odreknu kineskih alternativnih tehnologija.
Time su se ove zemlje još čvršće svrstale uz Sjedinjene Države, ali su njihove AI infrastrukture postale izloženije iranskim napadima, ocenjuje Helima Kroft, direktorka globalne strategije u RBC Capital Markets.
"Ovi napadi i šire pretnje podrivaju poverenje u region koji bi trebalo da postane jedan od najvažnijih centara za razvoj i ulaganja u veštačku inteligenciju", rekla je Kroft. "Istovremeno pokazuju koliko su ove kompanije postale važne u ratovanju i diplomatiji, kao i dokle su SAD spremne da idu kako bi ih zaštitile."
Stari problem sa novim obrtom
Iako deluju kao nova pojava zbog nagle ekspanzije izazvane AI revolucijom, data centri postoje već decenijama i dugo su predstavljali mete u ratnim sukobima.
Povezane vesti
Vojske često vode komandne i komunikacione operacije daleko od fronta, pa protivnici nastoje da ometaju te veze elektronskim ometanjem, a poslednjih decenija i sajber napadima.
Međutim, da data centri budu uništavani bombama – to je nešto sasvim novo.
Razlog je dvostruk.
Prvo, veštačka inteligencija postala je od presudnog ekonomskog značaja za SAD i zemlje Persijskog zaliva, pa Iran relativno jeftinim sredstvima, prvenstveno dronovima, može da nanese ozbiljnu ekonomsku štetu napadima na data centre.
Drugo, Iran može da tvrdi da su takvi objekti legitimni vojni ciljevi.
Unsplash/Igor Omilaev
"Na njima ne stoji nalepnica: 'Ovde se nalaze vojni podaci!'", kaže Endrju Redi, profesor javnih politika na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju. "Data centri mogu istovremeno da čuvaju podatke od vojnog značaja i da služe komercijalnim potrebama."
"Ako ste Iran i gledate Amazon, to vam izgleda kao da je preko cele zgrade naslikana američka zastava", dodaje on.
Šta dalje?
Sve ovo ima ozbiljne posledice kako za kompanije koje grade data centre, tako i za države koje žele da ih privuku.
Međutim, kako kaže Filip Vrej iz osiguravajuće kompanije MSIG USA, data centri su u suštini ogromna skladišta puna izuzetno skupe opreme. Ne postoji mnogo načina da se zaštite od bombi i napada dronovima.
Zbog toga su sistemi projektovani sa velikom redundansom – prvobitno kako bi izdržali prirodne katastrofe, prekide kablova i slične incidente, ali sada i vojne napade. Kada jedan data centar prestane da radi, podaci i računarska snaga obično mogu da se preusmere na drugi objekat.
Uprkos ratu, zemlje Persijskog zaliva i dalje raspolažu ogromnim kapitalom i ostaju posvećene razvoju veštačke inteligencije. Međutim, i pored velikog potencijala zarade, strane kompanije mogle bi dvaput da razmisle pre nego što grade nove objekte u regionu ukoliko procene da njihova imovina ne može biti dovoljno zaštićena, smatra Redi.
Istovremeno, troškovi osiguranja data centara naglo rastu – pod uslovom da je osiguranje uopšte moguće dobiti.
"Neki klijenti, nakon nedavnih događaja, ozbiljno preispituju da li da nastave sa projektima, dok pojedini osiguravači više nisu spremni da preuzmu određene rizike", kaže Džo Maček, direktor za digitalnu infrastrukturu u brokerskoj kući Marsh.
Čak i kada uspeju da obezbede osiguranje, tehnološke kompanije neće moći da prebace sav rizik na osiguravajuće kuće.
Uz nagli rast cena čipova, građevinskog materijala, radne snage i svih drugih troškova izazvanih ogromnom potražnjom za data centrima, kompanije preuzimaju ogroman finansijski rizik.
Posebno ako njihov data centar na krovu praktično nosi ogromnu metu.
Komentari (0)