Arhitekta 11. septembra konačno pred sudom: Ko je Halid Šeik Mohamed, najozloglašeniji američki zatvorenik?

Američki vojni sud odredio je za jun 2028. godine početak suđenja čoveku koji se smatra "mozgom" terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine. Ova odluka, doneta nakon niza odlaganja i pravnih preokreta, otvara novo poglavlje u jednom od najkompleksnijih i najkontroverznijih sudskih procesa u modernoj istoriji.

Halid Šeik Muhamed, nekadašnji visoki zvaničnik Al Kaide, godinama se nalazi u fokusu američkog pravosuđa. Nakon hapšenja u Pakistanu 2003. godine, prebačen je u tajne zatvore CIA-e, da bi od 2006. postao jedan od najpoznatijih zatvorenika baze Gvantanamo na Kubi. Iako je u julu 2025. godine izgledalo da bi slučaj mogao biti okončan nagodbom kojom bi izbegao smrtnu kaznu, američki apelacioni sud je taj dogovor poništio, vrativši čitav proces na početak i zakazujući dugoočekivano suđenje.

Ko je Halid Šeik Muhamed?

Tanjug/AP/Chao Soi Cheong

Halid Šeik Muhamed (KSM) nije bio samo još jedan borac u redovima militantnih islamista - on je bio strateški planer globalnih razmera. Rođen 1964. godine u Kuvajtu, od roditelja pakistanskog porekla, KSM je stekao obrazovanje na Zapadu. Diplomirao je mašinstvo u Severnoj Karolini, što mu je pružilo uvid u američki način života, koji je kasnije iskoristio za planiranje napada.

Njegova radikalizacija bila je postepena, ali fanatična. Bio je ujak Ramzija Jusefa, čoveka koji je 1993. godine organizovao prvi bombaški napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Upravo je KSM 1996. godine predstavio Osami bin Ladenu ambiciozan i zastrašujući plan: korišćenje putničkih aviona kao letećih bombi za napad na simbole američke moći. Bin Laden je tada bio skeptičan, ali nakon niza operacija, KSM je postao glavni arhitekta "avionske operacije" koja je 11. septembra 2001. godine zauvek promenila svet.

Tortura, tajni zatvori i pravni vakuum

Glavni razlog zašto suđenje traje duže od dve decenije leži u mračnoj prošlosti samog postupanja prema optuženom. Dok je bio u rukama CIA-e, Halid Šeik Muhamed je bio podvrgnut "pojačanim tehnikama ispitivanja", uključujući simulirano davljenje (waterboarding) čak 183 puta, uskraćivanje sna i drugim metodama koje međunarodne organizacije za ljudska prava klasifikuju kao mučenje.

Ove metode stvorile su ogromnu pravnu prepreku: da li dokazi izvučeni pod mučenjem mogu biti validni na sudu? Uz to, Gvantanamo je ostao "crna rupa" međunarodnog prava. Baza, koju je osnovao Džordž V. Buš nakon napada 2001. godine, prvobitno je držala oko 800 ljudi, a danas je gotovo prazna. Ipak, za KSM-a i njegove saradnike, ona ostaje jedino mesto gde će se ovaj proces odigrati.

AP Photo/Brennan Linsley

Organizacije za zaštitu ljudskih prava već godinama zahtevaju zatvaranje ovog centra, tvrdeći da je sistem vojnih komisija neustavan i da podriva američki pravni sistem. Ipak, za porodice gotovo 3.000 žrtava napada, suđenje u junu 2028. predstavlja možda poslednju priliku za kakvu-takvu pravdu.

Da li će ovaj proces zaista početi 2028. godine ostaje neizvesno. Postoji još niz proceduralnih pitanja koja nisu rešena, prvenstveno ona koja se tiču klasifikovanih dokaza koji bi mogli biti predočeni. Svet nastavlja da čeka, dok se pravosudna drama, koja je obeležila početak 21. veka, polako bliži svojoj, možda i konačnoj, etapi.