Netanjahu tvrdi da je vratio sve taoce koje je oteo Hamas: Ovo su priče onih koji nisu doživeli povratak kući
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Plan izraelskog napada predviđao je udar na veliki podzemni kompleks u južnom gradu Rafi, koji se sastojao od desetina prostorija povezanih mrežom tunela. Umesto desetak bombi, izraelska vojska odlučila je da upotrebi samo dve, od kojih je svaka bila usmerena na jednu prostoriju. Cilj je bio da se ubije Muhamed Šabaneh, komandant Hamasove brigade u Rafi.
Bombardovanje je izvedeno 24. maja 2024. godine. Bombe su pogodile ciljeve, ali Šabaneh nije bio među stradalima. Međutim, poginula su dva izraelska taoca, piše CNN.
Dva visoka izraelska izvora rekla su da je vojska procenila da se u tom delu kompleksa ne nalaze taoci. Nekoliko meseci kasnije, kada su izraelske kopnene snage stigle do lokacije, pronađena su tela Jusufa i Hamze Zijadne, izraelskog beduinskog oca i njegovog sina, koje su militanti predvođeni Hamasom oteli 7. oktobra 2023. godine.
Tokom najsmrtonosnijeg dana u istoriji Izraela, ukupno 251 talac otet je i odveden u Gazu. U napadu je ubijeno više od 1.200 ljudi, uglavnom civila. Za povratak talaca bile su potrebne dve godine rata i tri sporazuma o prekidu vatre.
Tri godine kasnije, izraelski premijer Benjamin Netanjahu insistira na tome da je uspeo da vrati sve taoce kući.
"Vratili smo svakog od njih", rekao je Netanjahu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija prošlog meseca.
Suočen sa izborima za tri nedelje, Netanjahu je tu tvrdnju ponovio više puta, retko ili nikada ne naglašavajući da se nisu svi taoci vratili živi.
Tanjug/AP
"Sudbina svakog čoveka dodiruje naše duše i zato smo ulagali neprekidne napore sve dok nismo vratili sve naše taoce, do poslednjeg", rekao je u ponedeljak, tokom zvanične komemoracije povodom 7. oktobra.
Zijadne su među 40 talaca koji su odvedeni u Gazu, a koji su ubijeni ili su preminuli u zarobljeništvu. To je približno svaki peti od 206 ljudi koji su odvedeni u Gazu.
Hamas ih je držao u tunelima i skrovištima gde su, prema svedočenjima oslobođenih talaca, bili zlostavljani, izgladnjivani, vezivani i premlaćivani.
Mnoge su ubili njihovi otmičari. Drugi su podlegli ranama ili uslovima u kojima su bili zatočeni. Neki su poginuli u izraelskim napadima i operacijama ili kao posledica odluka izraelske vojske. Za neke od njih potpune okolnosti smrti možda nikada neće biti poznate.
Ova rekonstrukcija načina na koji je 40 talaca ubijeno ili preminulo u zarobljeništvu, kao i razloga zbog kojih neki nisu oslobođeni pre smrti, zasnovana je na razgovorima sa desetinama porodica talaca, kao i izraelskim vojnim i vladinim zvaničnicima koji su pomogli u rekonstrukciji njihovih priča.
Prema izraelskim vojnim zvaničnicima i forenzičkim dokazima koje su analizirale njihove porodice, gotovo polovina je ubijena od strane otmičara.
Među njima su bili četvorogodišnji Ariel Bibas i njegov devetomesečni brat Kfir, za koje su Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile da su ih otmičari ubili "golim rukama". Prema rečima bivšeg taoca i rezultatima obdukcije, 68-godišnji Izak Elgarat umro je nakon mučenja.
Hamas nije odgovorio na zahtev CNN-a za komentar. Palestinski Islamski džihad saopštio je da "ne ubija zarobljenike".
Najmanje 11 talaca ubijeno je direktno izraelskim napadom. Među njima su bila trojica mladića koji su uspeli da pobegnu, ali su ih izraelski vojnici, zamenivši ih za palestinske militante, ubili. Načelnik Generalštaba IDF-a zaključio je da do pucnjave nije smelo da dođe.
Tanjug/AP/Emilio Morenatti
Među žrtvama je bio i 25-godišnji Sahar Baruh, koji je poginuo tokom neuspele operacije spasavanja, kao i nekoliko talaca stradalih u izraelskim bombardovanjima.
Pojedine smrti mogu se povezati sa izraelskim vojnim aktivnostima u neposrednoj blizini. Kada je 27. oktobra 2023. godine počela kopnena ofanziva, izraelski vojni zvaničnici naveli su da je Hamas izdao naređenje da se, ukoliko se izraelske snage približe, taoci premeste, a ako to nije moguće - ubiju.
Taoci u Gazi bili su svesni opasnosti koju je predstavljalo prisustvo izraelske vojske. Eli Šarabi, koji je svoje iskustvo iz zarobljeništva opisao u knjizi "Hostage", napisao je da su strahovali od toga da će izraelski komandosi pokušati da uđu u tunel i oslobode ih silom, jer su verovali da bi takva operacija završila njihovom smrću.
CNN je analizom okolnosti smrti 40 talaca utvrdio da se najmanje 24 slučaja, odnosno više od polovine, mogu povezati sa izraelskim vojnim operacijama, uključujući izraelske napade i kopnena dejstva koja su dovela do toga da otmičari ubiju taoce.
U svakom slučaju kada je talac ubijen izraelskom vatrom ili u njenoj neposrednoj blizini, vojska tvrdi da prethodno nije znala da se taoci nalaze na toj lokaciji.
IDF je odbio da govori o pojedinačnim slučajevima, pozivajući se na privatnost porodica talaca, ali je saopštio da su "preduzete sve moguće mere kako bi se izbeglo njihovo ugrožavanje", ukazujući i na izazove koje predstavlja "gusto i složeno civilno okruženje".
"U meri u kojoj je došlo do bilo kakve štete tokom složenih borbi, ona je bila nenamerna i dogodila se usled operativnih ograničenja na terenu. Taoci su oteti i držani u zatočeništvu od strane terorističke organizacije Hamas, koja je snosila isključivu odgovornost za uslove njihovog zarobljeništva", naveo je IDF u saopštenju.
Forum porodica talaca i nestalih navodi da je 46 talaca umrlo u Gazi, ali je CNN-ova istraga utvrdila da je šestoro od njih ubijeno tokom napada 7. oktobra.
"Slika se stalno menjala"
Nekoliko sati nakon početka napada 7. oktobra, Netanjahu je nedvosmisleno izjavio: "Mi smo u ratu."
Te večeri njegov kabinet postavio je glavni cilj - uništavanje vojnih i upravljačkih sposobnosti Hamasa i Islamskog džihada. U naredne tri godine rata u Gazi je poginulo više od 74.000 Palestinaca, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja.
Tanjug/AP/Oded Balilty
Vraćanje talaca nije bilo deo prvobitno definisanih ratnih ciljeva, navela su dva izraelska zvaničnika. Oko nedelju dana kasnije, kada su razmere otmica postale jasne, kabinet je dodao još jedan cilj - stvaranje uslova za njihov povratak.
Vojska se suočila sa izazovom bez presedana - borbama u gusto naseljenim urbanim područjima, oko 250 talaca raspoređenih iznad i ispod zemlje i dva cilja koja su izgledala suprotstavljeno.
Uništavanje Hamasa podrazumevalo je napade na njegovo rukovodstvo. Međutim, prema izraelskim zvaničnicima, Hamas je mnoge taoce držao u blizini svojih visokih komandanata, koristeći ih kao "živi štit", zbog čega je svaki napad predstavljao rizik.
Prema radnoj proceni izraelskih zvaničnika, većina talaca trebalo je da bude oslobođena kroz pregovore, a ne vojnim operacijama. Vojni pritisak trebalo je da bude način da se Hamas natera za pregovarački sto. Ukupno osam talaca spaseno je tokom operacija IDF-a.
Jedan visoki zvaničnik ovaj pristup nazvao je "sinergijom".
"Kopneni manevar će izvršiti pritisak na Hamas da oslobodi taoce, a što više talaca vratimo kući, lakše ćemo posle toga izvoditi operacije", obrazložio je zvaničnik.
Takav pristup je, međutim, nosio rizik za taoce. Neki od njih kasnije su stradali u izraelskim napadima ili od izraelske vatre.
"Nikada nismo imali 100 odsto obaveštajnog pokrića o svima", rekao je jedan visoki vojni zvaničnik. Hamas je stalno pomerao taoce, zbog čega se "slika stalno menjala".
U roku od nekoliko dana od 7. oktobra, vojska je formirala posebnu jedinicu za pitanje talaca, koju je predvodio general-major Nican Alon.
Stotine vojnika bile su deo mehanizma koji je radio 24 sata dnevno i povezivao vazduhoplovstvo, obaveštajne službe i Južnu komandu IDF-a, sa ciljem da taoci budu zaštićeni od sopstvene vojne ofanzive.
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Glavni alat bio je sistem ograničenih zona oko pretpostavljenih lokacija talaca, poznatih kao "poligoni". U početku su bili široko postavljeni, a zatim su sužavani kako su obaveštajne informacije postajale preciznije. Nakon smrtonosnih incidenata ponovo su proširivani.
Napadi na važne ciljeve, uključujući Hamasovog vojnog lidera Mohameda Deifa, kao i operacije spasavanja talaca, redovno su odlagani ili otkazivani zbog zabrinutosti za njihovu bezbednost, navela su tri zvaničnika.
Ipak, kako je jedan visoki zvaničnik priznao, "nije bilo bez rizika i postoje mesta na kojima smo pogrešili".
Izgubljeno "kraljevstvo"
U Kan Junisu izraelska vojska verovala je da zna gde se taoci nalaze. A onda više nije mogla da ih locira.
U prvim nedeljama rata verovalo se da je oko 20 talaca držano u ogromnom podzemnom kompleksu koji je IDF nazivao "kraljevstvom". Izvori navode da je oko tog područja bila uspostavljena zona u kojoj nije trebalo da bude izraelskih napada ili kopnenih operacija koje bi mogle da ugroze taoce.
Međutim, nakon što je prvi prekid vatre propao u decembru 2023. godine, izraelska vojska pokrenula je veliku kopnenu ofanzivu u Kan Junisu i ubrzo izgubila trag o taocima.
Vojska je verovala da su odvedeni na jug. Nije znala da su neki od njih prebačeni u severni deo Kan Junisa, u naselje Hamad Siti.
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je 14. februara 2024. godine pogodilo tunel u tom području, ciljajući dvojicu visokih Hamasovih komandanata, ne znajući da se unutra nalazi šest talaca. Vojska je tek u maju shvatila šta se dogodilo, rekao je jedan vojni zvaničnik.
Kada su tela pronađena u avgustu, obdukcija je pokazala da su svi imali prostrelne rane, ali nije mogla da utvrdi uzrok smrti. Njihovi otmičari takođe su pronađeni mrtvi u istom tunelu, bez rana.
Zvaničnici veruju da su se ugušili od otrovnih gasova oslobođenih nakon bombardovanja. Međutim, ne mogu da isključe mogućnost da su taoci stradali od gasova, a da su potom upucani.
Juva Dancig, čiji je otac Aleks bio među poginulima, kaže da i dalje ne razume kako je vojska uopšte izgubila trag o taocima.
Tanjug/AP/Majdi Mohammed
On je rekao da je u realnom vremenu upozoravao oficire da bi ofanziva u Kan Junisu mogla da ubije njegovog oca.
"Rekli su mi da ne brinem, da znaju gde se on nalazi i da imaju dovoljno informacija", rekao je.
Dancig tvrdi da je načelnik Generalštaba IDF-a, general-potpukovnik Herci Halevi, kasnije na privatnom sastanku priznao da vojska nije imala dovoljno informacija pre nego što je odobrila napad i preuzeo odgovornost za smrtonosnu grešku.
Dancig smatra da je vojska trebalo da bude opreznija, ali većinu odgovornosti pripisuje drugoj strani.
"Oni koji su odgovorni za ono što im se dogodilo, pre svega, jesu pripadnici Hamasa. Ali moja Vlada je mogla i trebalo je da oslobodi taoce mnogo ranije. Kada imate rat, građane pod zemljom i odlučite da je rat najvažnija stvar... taoci će stradati", rekao je.
Cena odlaganja
Nekoliko visokih izraelskih zvaničnika uključenih u donošenje odluka javno je reklo da bi više talaca bilo vraćeno živo da nije bilo političkih razloga.
Alon, general koji je predvodio jedinicu za taoce, rekao je prošle nedelje da je rat "trajao predugo" i da je mogao da se završi najmanje godinu dana ranije.
Govoreći u Vašingtonskom institutu, rekao je da je Izrael mogao da ostvari iste strateške ciljeve i "možda vrati žive neke taoce koji su tokom zarobljeništva ubijeni ili stradali".
Sadašnji i bivši izraelski zvaničnici naveli su da je Netanjahu često usporavao pregovore i ograničavao mandat svojih pregovarača, ne dozvoljavajući im da razgovaraju o sporazumu koji bi podrazumevao kraj rata sve do leta 2025. godine.
Dror Šalom, bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane, rekao je u intervjuu za list "Yedioth Ahronoth":
"Mogli smo da vratimo desetine talaca, ali zbog kašnjenja u procesu i odbijanja sporazuma, oni se jednostavno nisu vratili."
Prema vojnim zvaničnicima, najkritičnije odlaganje dogodilo se tokom proleća i leta 2024. godine.
Krajem maja, Netanjahu i njegov uži bezbednosni kabinet odobrili su predlog u tri faze koji je podrazumevao početni šestonedeljni prekid vatre i oslobađanje 33 starija i ranjena taoca, nakon čega bi usledilo oslobađanje svih ostalih talaca i okončanje rata.
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Tadašnji predsednik SAD Džo Bajden objavio je predlog nekoliko dana kasnije, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ga je podržao.
Hamas je odugovlačio sa odgovorom, prema navodima dvojice izraelskih zvaničnika, ali je početkom jula signalizirao da bi prihvatio majski okvir uz manje rezerve.
Tada je, prema vojnim zvaničnicima, Netanjahu odlučio da pooštri poziciju Izraela, uvodeći nove zahteve, među kojima je bio i nastavak izraelske kontrole nad koridorom Filadelfija duž granice Gaze i Egipta.
Njegovi šefovi bezbednosti nisu se slagali sa tom odlukom i upozoravali su da bi odlaganje moglo da ugrozi taoce.
Zahtev je, prema zvaničnicima, imao operativnu i stratešku logiku, ali je poremetio ono što je, kako navode, bio sporazum koji je bio "gotovo postignut".
Netanjahu je ostao pri novim zahtevima. Njegovi krajnje desno orijentisani politički saveznici Itamar Ben-Gvir i Bezalel Smotrič pretili su da će povući podršku i srušiti vladu ukoliko Netanjahu prihvati sporazum i okonča rat.
Kabinet izraelskog premijera nije odgovorio na više upita CNN-a za komentar.
"Sporazum je mogao biti postignut u julu. Hamas je bio pod velikim pritiskom i bio je spreman za pregovore uz fleksibilnost. Činjenica da smo toliko dugo ostali pri pitanju koridora Filadelfija oduzela nam je priliku. Znali smo da cena može biti život talaca", rekao je Oren Setter, penzionisani brigadni general IDF-a koji je bio zamenik direktora za strategiju i pregovore u jedinici za taoce.
Nekoliko nedelja kasnije, ta cena dobila je imena.
"Velika šestorka"
Do avgusta 2024. godine izraelske snage su mesecima napredovale kroz Rafu i usredsredile se na tunele ispod naselja Tel al-Sultan, gde se verovalo da se kriju komandanti Hamasa.
Dva zvaničnika navela su da nije bilo konkretnih obaveštajnih podataka o tome da se u tom području nalaze taoci, a kasnija istraga IDF-a procenila je verovatnoću njihovog prisustva kao "srednju do nisku".
Izraelski vojnici su 27. avgusta pronašli beduinskog izraelskog taoca Farhana al-Kadija, samog u tunelu. On je rekao da je nedavno čuo ženu kako govori hebrejski i izgovara "dobro jutro".
Nakon 24-časovne pauze u operacijama, izraelske snage nastavile su kretanje kroz sistem tunela.
AP Photo/Ohad Zwigenberg
Vojnici su 31. avgusta pronašli šest tela u tunelu, svega nekoliko stotina metara dalje. Prema navodima IDF-a, svi su ubijeni hicima iz vatrenog oružja, verovatno dva dana ranije.
Zvanična istraga vojske zaključila je da su ih ubili otmičari i da je izraelska vojna operacija, "iako postepena i oprezna, imala posredan uticaj" na njihovo pogubljenje.
Zvaničnici navode da je petoro od šestoro bilo predviđeno za oslobađanje prema majskom okviru, da je on bio prihvaćen.
Jedan od njih bio je Herš Goldberg-Polin, 23-godišnji izraelsko-američki državljanin koji je otet na muzičkom festivalu Nova.
Njegova majka Rejčel odbija da traži krivca.
"Upiranje prstom ne vraća Herša i ne ublažava moj bol", rekla je.
Tela šestoro talaca, prema njenim rečima, bila su izrazito mršava i prljava kada su vraćena. Bili su izgladnjivani i mučeni.
Poznati kao "Velika šestorka", oni su bili poslednji taoci koji su umrli u zarobljeništvu.
Izraelski zvaničnici navode da su do tada metode rada i obaveštajna pokrivenost značajno poboljšane. Ipak, rat je nastavljen još više od godinu dana.
U januaru 2025. stupio je na snagu prekid vatre u tri faze. Njegovi uslovi bili su gotovo identični sporazumu koji je prethodnog leta bio na pragu usvajanja. Tokom prvih šest nedelja primirja oslobođeno je 30 talaca i predato je osam tela preminulih talaca.
Zatim je primirje propalo i Izrael je nastavio rat.
Poslednjih 20 živih talaca oslobođeno je 13. oktobra 2025. godine u okviru Trampovog mirovnog plana od 20 tačaka.
Izrael je 26. januara 2026. pronašao ostatke poslednjeg preminulog izraelskog taoca, Rana Gvilija, čime je proces povratka talaca završen.
Međutim, kada politički lideri kažu da su vratili sve taoce kući, Rejčel Goldberg-Polin traži od njih da to ne govore.
"Molim vas, nemojte govoriti da ste ga vratili kući... Herš je sahranjen osam kilometra od moje kuće, ali Herš se nikada nije vratio u moj dom", rekla je.
Bonus video:
Povezane vesti
Komentari (0)