Opasna igra Vašingtona i Teherana: Zašto je Tramp odustao od bombardovanja Irana pre 3. novembra?

Odluka Donalda Trampa da ne pokrene nove napade na Iran pre američkih izbora na sredini mandata (midterm), zakazanih za 3. novembar, otkriva jedan od najvećih problema sa kojima se američki predsednik sada suočava: rat za koji je obećao da će se brzo završiti, ušao je u osmi mesec i preti da ozbiljno ugrozi izborne šanse republikanaca.

Kako se ističe u analizi CNN-a, Trampovo javno obećanje, objavljeno u četvrtak na platformi Truth Social, da SAD neće pokrenuti nove napade na Iran pre izbora, predstavlja indirektno priznanje političke cene ovog sukoba. Protivljenje ratu, u kombinaciji sa gnevom građana zbog visokih cena benzina i dizela, glavni je razlog zašto se republikanci suočavaju sa teškim izbornim bitkama čak i u državama poput Ajove, Ohaja i Severne Karoline, gde je Tramp pre dve godine glatko pobedio.

U tom smislu, čini se da je Teheran ostvario jedan od svojih ciljeva: iskoristio je izbore kako bi pojačao politički pritisak na američkog predsednika. Ipak, nije uspeo da ga natera da okonča rat pod iranskim uslovima. To je ujedno i jedan od razloga zašto se, prema analizama, ne može isključiti nova eskalacija od strane Irana u naredne tri nedelje.

Tramp: Produktivni razgovori sa Iranom

Tanjug/AP

Osvrćući se na izborni kalendar, Tramp je dao do sada najjasniji signal da je svestan posledica koje rat ostavlja na kandidate njegove stranke. Istovremeno, to naglašava kontradiktornost između trenutne realnosti i obećanja sa kojima je započeo svoj drugi predsednički mandat.

Pre samo 20 meseci, u svom inauguracionom govoru, tvrdio je da će se njegov uspeh meriti "ratovima u koje se Amerika neće mešati". Danas se suočava sa sukobom koji preti da ugrozi kako njegovo političko nasleđe, tako i kontrolu republikanaca nad Kongresom.

U svojoj objavi na mreži Truth Social, američki predsednik je istakao da je blokada iranskog izvoza nafte i pomorskog saobraćaja dovela tu zemlju u "veoma lošu situaciju". Paralelno sa tim, jasno je poručio da SAD neće napasti Iran pre izbora.

Ova izjava usledila je nakon izveštaja medija poput The Atlantic i Axios, prema kojima je Tramp razmatrao mogućnost obnavljanja vojnih operacija velikih razmera pre 3. novembra, kako bi pokazao odlučnost biračima i uverio ih da se bliži kraj rata, uz posledični pad cena goriva. Međutim, nova vojna ofanziva bi mogla da podseti Amerikance na razloge zbog kojih se protive ratu. Čak i istaknuti republikanci, koji se bore za reizbor u neizvesnim državama, priželjkuju okončanje sukoba.

"Rat u Iranu mora da se završi, i to brzo", izjavio je krajem prošlog meseca republikanski kandidat za Senat u Mičigenu, Majk Rodžers.

Strategija Teherana: Pritisak na ekonomiju, cena na biralištima

Tanjug/AP/Vahid Salemi

Iranu nije strano korišćenje međunarodnih kriza za vršenje političkog uticaja na američke izbore. Kriza sa taocima u američkoj ambasadi u Teheranu presudno je doprinela političkom slabljenju Džimija Kartera pred izbore 1980. godine. Danas iranska strana koristi poremećaje u snabdevanju naftom kroz Ormuski moreuz i druge pomorske rute, svesna da se posledice po američku ekonomiju direktno prelivaju na svakodnevicu birača.

Rat je stvorio direktnu vezu između Trampovih odluka i povećanih troškova života. U novoj anketi CNN/SSRS, objavljenoj u četvrtak, više od sedam od deset birača u Ajovi i Ohaju - državama ključnim za kontrolu nad Senatom, izjavilo je da su Trampove politike povećale troškove života. Slično tome, izveštaj Pew Research Center-a pokazao je da je 74 odsto Amerikanaca zabrinuto zbog cena benzina i energije, u poređenju sa 43 odsto pre početka rata.

Ključno pitanje, kako navodi CNN, ostaje isto od početka sukoba: može li Iran izdržati ekonomske i vojne pritiske duže nego što Tramp može da podnese političke posledice ekonomske nestabilnosti u SAD?

Sam američki predsednik je još u maju priznao da Teheran kalkuliše sa izborima. Na sednici kabineta je izjavio da Iranci veruju kako mogu da odugovlače jer se bliže izbori, dodajući da njega to ne zanima. Ipak, krajem septembra, njegova retorika se promenila: "Verujem da ćemo postići dogovor odmah nakon izbora, jer nema smisla da se to ne dogodi", izjavio je, sugerišući da iransko rukovodstvo čeka ishod glasanja.

Blokada Irana i cene koje ne padaju

AP Photo/Vahid Salemi

Uprkos čestim promenama u strategiji i javnim nastupima, Tramp je zadržao kurs ekonomske blokade nakon poslednjeg talasa nasilja krajem avgusta i početkom septembra. Američka strana se poziva na znakove da je iranski uticaj u Ormuskom moreuzu smanjen. Protok nafte iz zalivskih zemalja, isključujući Iran, vratio se gotovo na normalu, nakon operacije kojom su koordinisale američke oružane snage.

Međutim, napredak je i dalje krhak. Prema podacima Rojtersa na koje se poziva CNN, u utorak je zabeleženo samo sedam prolazaka brodova kroz moreuz, što je najniži broj u više od dva meseca, dok je u sredu zabeleženo deset prolazaka. Ovaj pad povezan je sa porastom napada i incidenata uznemiravanja tankera.

Uprkos tvrdnjama administracije da blokada daje rezultate, politički benefiti za republikance izostaju. Prosečna cena benzina u SAD i dalje iznosi 4,36 dolara po galonu, dok je dizel izuzetno skup, iako su cene pale sa rekordnih nivoa iz prethodnog meseca.

Istovremeno, sukob preti da se proširi na više frontova. Intenziviranje borbi između Huta u Jemenu i Saudijske Arabije dovelo je u četvrtak do skoka cene nafte Brent za četiri odsto, stvarajući uslove za nova poskupljenja na pumpama. Čak i ako cene padnu pre izbora, američka domaćinstva neće povratiti novac koji su već potrošila na gorivo od početka rata.

Ekonomska asfiksija Irana i mogućnost sporazuma

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi

Trampova administracija i dalje tvrdi da je kraj sukoba blizu. "Mislim da bi to moglo da se desi za nekoliko nedelja ili meseci. Iranska ekonomija ne mora da kolabira. Dovoljno je da se režim opameti", izjavio je ministar finansija Skot Besent na sastanku G20 krajem avgusta.

Ova sigurnost možda objašnjava zašto je Tramp, krajem septembra, odbio iranski predlog koji mu je mogao doneti diplomatsku pobedu pre izbora. Teheran je ponudio otvaranje Ormuskog moreuza i nastavak pregovora o nuklearnom programu, u zamenu za ublažavanje blokade. Tramp je, međutim, izabrao nastavak ekonomskog pritiska, verujući da može izvući veće ustupke.

Kako ističe CNN, reč je o najdužoj i najopsežnijoj kampanji ekonomske prinude koju su SAD ikada primenile prema Iranu. Posledice po iransku ekonomiju su dramatične: inflacija ubrzano raste, a nacionalna valuta rijal slabi.

Prema pisanju Njujork Tajmsa, iranski savetnik za nacionalnu bezbednost Mohsen Rezai priznao je da zemlja prolazi kroz jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji. Ipak, ekonomska kriza se nije pretvorila u političku predaju. Rezai je upozorio da se Iran nikada neće predati, a povodom procena američkog ministra Besenta poručio je: „Izgubili ste vojni rat. Propasćete i u ekonomskom.“

Šta donosi dan posle 3. novembra?

Tanjug/AP/Tom Brenner

Trampovo obećanje da neće napasti Iran pre izbora ne znači da odustaje od novih vojnih akcija. Naprotiv, ostavlja se otvorenim scenario obnavljanja bombardovanja neposredno nakon zatvaranja birališta.

Volstrit Žurnal je prošle nedelje objavio da američka vlada šalje na Bliski istok još jednu udarnu grupu nosača aviona i dodatnu ekspedicionu jedinicu marinaca. Prema istom izvoru, Tramp se poverio saradnicima da očekuje nastavak vojnih udara na Iran nakon izbora. Takav potez bi smanjio neposredni izborni pritisak na predsednika, čak i ako bi izazvao novi skok cena nafte i goriva.

Međutim, politička slika u Vašingtonu mogla bi biti potpuno drugačija nakon 3. novembra. Ukoliko Demokrate preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom ili Senatom, Tramp bi mogao da se suoči sa ozbiljnim preprekama kada su u pitanju ratna ovlašćenja predsednika i finansiranje vojnih operacija.

Troškovi sukoba su do sredine septembra već dostigli 45 milijardi dolara. Nastavak operacija bi stoga mogao da otvori novi, izuzetno težak politički front unutar samih Sjedinjenih Država. I iznad svega, doveo bi Trampa pred pitanje koje CNN postavlja na kraju svoje analize: ako prethodni talasi vazdušnih napada nisu uspeli da promene stav Irana, zašto bi novi talas bombardovanja doneo drugačiji rezultat?