Radmila Nakarada za Euronews Srbija: Nobelova nagrada za mir kao upozorenje na krizu međunarodnog prava
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir, koja je pripala Navanetem Pilaj, nekadašnjoj visokoj zvaničnici Ujedinjenih nacija i sudiji sa dugogodišnjim iskustvom u međunarodnom pravosuđu, predstavlja i poruku o sve težem položaju međunarodnog prava u svetu obeleženom ratovima i sukobima, ocenila je profesorka Fakulteta političkih nauka Radmila Nakarada.
Govoreći za Euronews Srbija, Nakarada je istakla da je Pilaj, koja ima 85 godina, prepoznata po integritetu i doslednom zalaganju za poštovanje međunarodnog prava, kao i da je imala značajnu ulogu u nastojanjima da se silovanje prepozna kao čin koji može da predstavlja genocid.
„Ona je žena koja ima 85 godina i, koliko sam videla sve komentare, pohvaljena je za jedan integritet i doslednost u zastupanju značaja poštovanja međunarodnog prava“, rekla je Nakarada.
Ona je ukazala i na rad nezavisne komisije Ujedinjenih nacija čija je članica bila Pilaj, a koja se bavila, između ostalog, navodima o genocidu u Mjanmaru i Gazi.
Prema oceni Nakarade, ovogodišnja odluka Nobelovog komiteta dobija dodatnu težinu u trenutku kada se međunarodno pravo i institucije koje bi trebalo da ga štite suočavaju sa sve većim pritiscima.
„Predsednik komisije je bio eksplicitan, na načine na koje nismo navikli, politički. Rekao je da su narasle snage koje apsolutno pokušavaju da međunarodno pravo suspenduju, da ga relativizuju, kao i institucije koje ga zastupaju, i da sila počinje da bude glavna odrednica međunarodnog poretka“, navela je profesorka.
Martial Trezzini/Keystone via AP
Kao primer takvog odnosa prema međunarodnom pravu, Nakarada je pomenula predsednika SAD Donalda Trampa, ukazujući na njegove pretnje sankcijama i poteze koji su, kako je ocenila, doveli u pitanje autoritet međunarodnih institucija.
„Nikad nije bilo mračnije stanje što se toga tiče. Mir bez uvažavanja međunarodnog prava nije moguć, nije moguće poverenje i saradnja između država“, rekla je Nakarada, dodajući da je ovogodišnja odluka komiteta pokazala veću svest o ozbiljnosti trenutka.
„Glas mira je jako zamro“
Govoreći o tome da li su ratovi i sukobi promenili značenje mira i uticali na dodelu Nobelove nagrade, Nakarada je ocenila da je glas mirovnih pokreta znatno oslabio u odnosu na period Hladnog rata.
„Glas mira je jako zamro i zaista ima malih energija u prilog mira. Kad se setimo velikih pokreta za vreme Hladnog rata, mirovnih pokreta koji su uspevali da nadiđu podelu na istočnu i zapadnu Evropu, i ovoga što je danas, to su neki pokreti koji nemaju više nikakvu naročitu težinu“, navela je ona.
Prema njenim rečima, Ujedinjene nacije danas se suočavaju sa nezadovoljstvom država članica i ograničenim mogućnostima da odgovore na globalne krize, dok se istovremeno povećavaju ulaganja u naoružanje.
Euronews Srbija
Nakarada je upozorila i na normalizaciju straha od nuklearnog sukoba, ocenjujući da se svet suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima.
„Ovo je jedna teška, dramatična situacija sa kojom se ljudska vrsta suočava. Vrsta koja je prošla toliko ratova, zaključno sa Drugim svetskim ratom i Hladnim ratom, dospela je u situaciju da sada imamo više konflikata nego ikada od Drugog svetskog rata“, rekla je ona.
Dodala je da se u takvim okolnostima glasovi koji pozivaju na mir retko čuju, zbog čega, kako je navela, posebnu pažnju privlače apeli verskih poglavara za zaustavljanje sukoba.
Nobelova nagrada između ideala i političkih interesa
Nakarada je govorila i o kredibilitetu Nobelove nagrade za mir, ocenjujući da su pojedine ranije odluke izazivale podele i otvarale pitanja o uticaju političkih interesa.
Ukazala je na to da nagradu dodeljuje norveški komitet i da su se u javnosti ranije pojavljivale kritike o mogućem uticaju spoljnopolitičkih interesa Norveške na izbor laureata.
Kao jedan od primera navela je prošlogodišnju dobitnicu, venecuelansku opozicionu liderku Mariju Korinu Mačado, koja je govorila o mogućnosti da svoju medalju pokloni Donaldu Trampu.
Tanjug AP/Lynne Sladky
Profesorka je podsetila i na to da je Evropska unija 2012. godine dobila Nobelovu nagradu za mir, dok danas evropske države povećavaju izdvajanja za odbranu i pripremaju se za moguće bezbednosne krize.
„Evropska unija je dobila Nobelovu nagradu za mir, tako se i sama definisala, i nastala je nakon Drugog svetskog rata, da bi sada bila jedna od najmilitantnijih skupina država koje se spremaju za ratove, ulažu u vojsku, a onda gledaju svoje građane koji se bune zbog posledica toga, koje su im uskratile elementarna socijalna prava“, rekla je Nakarada.
Ona je ocenila da ovogodišnju odluku treba posmatrati i kao signal da aktuelna globalna situacija nije uobičajena, već da nosi ozbiljne rizike.
Koliki uticaj može da ima ovogodišnja nagrada?
Odgovarajući na pitanje da li bi Nobelova nagrada za mir mogla da donese konkretnije promene u narednih godinu dana, Nakarada je rekla da će njen domet zavisiti od toga da li će laureatkinja uspeti da podstakne širu podršku poštovanju međunarodnog prava i delovanju Ujedinjenih nacija.
„Ona ne može da dobije značaj sama po sebi. Zavisi od toga koliko će generisati neku energiju u Ujedinjenim nacijama, koliko dobitnica ima snage da još ovim ojača svoj autoritet i pokrene i druge“, navela je ona.
Nakarada je upozorila da se pažnja svetske javnosti prema Gazi smanjuje, iako, prema njenim rečima, posledice sukoba i dalje zahtevaju ozbiljno razmatranje.
Govoreći o mogućnosti novih sukoba i njihovog širenja, osvrnula se i na izjave Donalda Trampa o daljim potezima SAD nakon novembarskih međuizbora, ocenjujući da međunarodna zajednica ulazi u period velikih neizvesnosti.
„Mnoge vrlo dramatične opasnosti su ispred nas, ali svet vapi za glasom mira i ovo može da bude mali doprinos da se to pokrene u boljem smeru nego do sada“, zaključila je Nakarada.
Povezane vesti
Komentari (0)