Trka u naoružanju na Mediteranu: Grčka kupuje američko oružje i gradi "Ahilov štit" zbog straha od Turske

Još su stari Rimljani izneli čuvenu maksimu „zavadi pa vladaj“ (divide et impera) koja sve više opisuje motiv spoljnopolitičkog delovanja Vašingtona na prostoru Bliskog istoka i istočnog Mediterana, naročito u pogledu vojnih aranžmana. Usled nemogućnosti američke administracije da pruži ozbiljnije bezbednosne garancije savezničkim zemljama minulim  sukobima, ona postojeće sukobe i netrpeljivosti u regionu veoma dobro koristi da bi se nametnula kao posrednik između dva suprotstavljena tabora država (Islamski NATO i savez Grčke, Izraela i Kipra). 

Na taj način SAD koristi regionalne strahove i rivalstva, težeći da sa svakom stranom sklopi ugovore o ustupanju vojne tehnike kako bi rešila bezbednosne pretnje između država koje su njeni saveznici.

Šta donosi ugovor sklopljen u Atini između SAD i Grčke?

U tom kontekstu neophodno je posmatrati ugovor između SAD i Grčke o prodaji vojne tehnike i modernizaciji aviona koji je sklopljen u Atini u sredu 7. oktobra 2026. godine u vrednosti od 4 milijarde dolara, kako prenosi Rojters. Tokom svečane ceremonije u hotelu „Konrad” potpis na ugovor stavili su general Dimitrios Čupis, načelnik grčkog Generalštaba, i general-major Džon Has, ađutant-general Nacionalne garde Floride. Tom činu prisustvovali još i američki državni sekretar, Marko Rubio, grčki ministar spoljnih poslova Jorgos Gerapetritis, te ministar odbrane, Nikos Dendijas.

Vašington se obavezao da Grčkoj dostavi nove napredne rakete i bombe za lovce F-16 (za naprednu verziju Vajper) i F-35, kao i za helikoptere Blek Hok (Black Hawk). Ugovor predviđa

nastavak modernizacije još 38 lovaca F-16 Vajper u saradnji sa američkom kompanijom Lokhid Martin. Sve je to deo šireg procesa unapređenja sposobnosti grčke avijacije, obzirom da je do 
sredine septembra ove godine izvršena modernizacija 60 ovakvih aviona. Unapređena letelica poseduje napredni radar APG-83, koji pilotima omogućava otkrivanje i praćenje pretnji na većim 
udaljenostima, napredni računar i modernizovane ekrane u kabini. 

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Kako prenosi sajt Global Defense News, sporazum obuhvata dostavljanje američkih oklopnih vozila „Strajker“, koja služe  za transport pešadijskih trupa. Iako nijedna vest nije precizirala njihov broj, vozila će znatno povećati manevarske sposobnosti pešadijskih jedinica i uticati na njihovo brzo delovanje kako na kopnu (Trakija), tako i na ostrvima u Egejskom moru. Čak su se u upućenim krugovima javile glasine da Grčka želi nabavku američkih tenkova „Abrams” (Abrams) i samohodnih haubica „Paladin” (Paladin), ali za takve vesti još uvek nema zvanične potvrde.

Očigledno je da svedočimo trci u naoružanju u ovom regionu, obzirom da Grčka planirala da do 2036. godine potroši oko 28 milijardi evra na kupovinu američkih lovaca F-35 i  helikoptera, kao i na izgradnju „Ahilovog štita” kao višeslojnog sistema PVO. Tome svedoče i konkretne brojke, koje govore da su izdvajanja za odbranu grčke vlade narasle na 3,5% BDP-a,  što je znatno više od proseka NATO zemalja. 

Šta je cilj SAD na Bliskom istoku i istočnom Mediteranu?

Čitava akcija je veoma proračunata, jer SAD deluju tako da ne naruše balans snaga kakav je postojao u regionu pre početka ratova u Gazi i sukoba sa Iranom. Cilj je održati američku
dominaciju tako što će grupisanje njenih saveznika u sukobljene tabore iskoristiti za sklapanje novih bezbednosnih aranžmana o isporuci oružja, ali na veoma pažljiv način da se ne bi narušila 
bezbednosna arhitektura kakva je ranije postojala. 

Samo u toku ove godine administracija Donalda Trampa je izjavila kako će ustupiti Turskoj 40 aviona F-35 (plus 6 lovaca ove klase koji su ranije plaćeni), potpisala ugovor sa Saudijskom Arabijom o nuklearnom programu u toku jula, a sredinom septembra se Stejt Department složio sa prodajom 48 lovaca F-35 vladi u Rijadu. 

Treba imati u vidu da je potrebno odobrenje Kongresa radi realizacije prodaje saudijskim vlastima, dok se u slučaju Turske takav sporazum uslovljava prodajom ruskih PVO sistema S-400 trećoj strani. Ako bi došlo realizacije stvorio bi se balans snaga u naprednoj lovačkoj avijaciji na Bliskom istoku (Turska 46, Saudijska Arabija 48, Izrael 50 lovaca F-35). Zato deluje vrlo verovatno da će Vašington odugovlačiti da pruži zeleno svetlo Ankari i Rijadu sve do 2028. godine kada Izrael treba da primi isporuku još 25 primeraka F-35. 

Upada u oči činjenica da će 2028. godine takođe početi isporuka flote od 20 lovaca F-35 koje je Grčka kupila još 2024. godine, a američka strana je ostavila prostora vladi u Atini da nabavi poruči nakon 2030. godine dodatnih 12-20 primeraka.

Na taj način će Vašington zadržati nadmoć glavnog saveznika na Bliskom istoku, Izraela, ali će ostale savezničke zemlje dobiti naprednu vojnu tehnologiju za kojom dugo teže. Time bi
Turska i Saudijska Arabija stekle određeni stepen odvraćanja, jer bi izraelski vojni vrh morao da razmišlja o visokoj ceni potencijalnog sukoba sa te dve države. 

Tako postavljena stvar deluje sasvim jasna iz ugla Vašingtona. Očigledno je da Amerikanci teže da iskoriste regionalne strahove i naprave balans snaga sukobljenih savezničkih država, ali uz održavanje vojne dominacije Izraela i svog uticaja na iste. To će dovesti do situacije koja će ove države na kraju još više usmeriti na dalju vojnu saradnju sa američkom administracijom kako bi se sprečilo jačanje suprotne strane. 

Strah Grčke od jačanja Turske, „Ahilov štit“ i savez sa Izraelom

Očigledno su ugovorom u Atini američki rukovodioci morali da ublaže nezadovoljstvo Atine i Tel Aviva nakon najave američkog republikanskog kongresmena Džoa Vilsona na marginama zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku krajem septembra. On je tada ukazao da „predsednik Erdogan i predsednik Tramp imaju političku volju da reše pitanje sistema S-400. 

Nakon toga, Turska će se vratiti programu F-35”. Zabrinutost dve države bila je na visokom nivou kada je Ergodan prilikom odlaska iz Njujorka potvrdio da „očekuje konkretne korake od "Vašingtona“ oko pitanja prodaje ovih lovaca Turskoj. 

Zbog naglog jačanja Turske u poslednjim godinama Grčka je u toku ove godine dogovorila izgradnju višeslojnog PVO sistema pod nazivom „Ahilov štit“ sa Izraelom, u vrednosti od 3,5 milijarde dolara. Ugovor predviđa nabavku tri sistema (Davidova praćka, Barak MX i Spajder), što će znatno unaprediti sposobnost grčke da odgovori na eventualne turske pretnje usled rasta tenzija u Egejskom moru i istočnom Mediteranu.