SAD ponudile Rusiji tri ekonomska ustupka za energetsko primirje: Tramp objavio, a Kijev zatečen odlukom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sjedinjene Američke Države ponudile su Rusiji tri značajna ekonomska podsticaja kako bi je privolele na delimični prekid vatre u ratu sa Ukrajinom, fokusiran na energetski sektor ili pomorski prostor, a među njima je i mogućnost odmrzavanja stotina milijardi dolara ruske imovine blokirane na Zapadu, preneo je The Kyiv Post.
Inicijativa Bele kuće dolazi u trenutku dramatičnih diplomatskih obrta: dok izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa vode intenzivne pregovore iza zatvorenih vrata sa Moskvom i Kijevom, sam Tramp je proglasio da "energetsko primirje odmah stupa na snagu". Sa druge strane, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručuje da je za tu najavu saznao iz medija, ali da je Kijev spreman da prihvati obustavu udara pod uslovom da dobije čvrste bezbednosne garancije.
Tri ekonomska aduta Vašingtona
Prema saznanjima The New York Timesa, američki pregovarački tim ponudio je novac iz zamrznute ruske imovine ne kao nagradu nakon stupanja na snagu primirja, već kao direktan podsticaj za njegovo postizanje.
Drugi ključni ustupak odnosi se na pokretanje plana o prodaji inostrane imovine ruske naftne kompanije "Lukoil". Kupac bi, prema tom planu, bila grupa investitora sa Bliskog istoka, među kojima se nalaze i osobe sa direktnim poslovnim vezama sa američkim pregovaračima. Kako navodi njujorkški list, ruski predsednik Vladimir Putin lično je otvorio pitanje prodaje imovine "Lukoila" tokom sastanka u Moskvi.
AP Photo/Evan Vucci
Treći ekonomski podsticaj predstavlja obnovljeni predlog koji bi Belorusiji, ključnom savezniku Moskve, omogućio da ponovo pokrene izvoz kalijumskih đubriva na svetska tržišta.
Iako zvanično nije saopšteno u kojoj su fazi pregovori, izvor lista navodi da su ukrajinski zvaničnici bili iznenađeni širinom i dalekosežnošću ponuda koje su američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner izneli Rusiji kada su u septembru, na marginama Generalne skupštine UN, otvorili novi diplomatski kanal. Vitkof i Kušner su 5. septembra boravili u Moskvi, da bi već narednog dana otputovali u Kijev.
Kijev zatečen, ali pristaje na uslove
Iako je Kijev izbegavao da direktno odbaci bilo koji od predloga Vašingtona, ukrajinska strana insistira na strogim mehanizmima zaštite. Ukrajina je predložila uzajamne isplate u odnosu "dolar za dolar" iz zamrznute ruske imovine ili garancije za dodelu dodatne vojne pomoći u slučaju da Moskva prekrši dogovoreno primirje.
Komentarišući jednostranu objavu iz Vašingtona, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je za portal Aksios da nije bio unapred upoznat sa Trampovom najavom o energetskom primirju.
AP Photo/Julia Demaree Nikhinson
"To je za mene novost. Ali, ako Rusi pristanu na energetsko primirje, Ukrajina će ga prihvatiti. Ako je predsednik Tramp to dogovorio sa Putinom, molimo vas da nam kažete kada primirje počinje. Spremni smo i prihvatićemo ga", poručio je Zelenski.
Zelenski je prethodno u intervjuu za ABC News potvrdio da je Ukrajina spremna da obustavi napade na ruske rafinerije i naftnu infrastrukturu ukoliko Moskva istovremeno prekine sistemske napade na ukrajinsku energetsku mrežu.
Trampov ultimatum: "Energetsko primirje stupa na snagu odmah"
Sa druge strane, američki predsednik Donald Tramp saopštio je na svojoj društvenoj mreži Truth Social da je sporazum postignut i da odluka obavezuje obe strane.
"Odmah stupa na snagu energetsko primirje u ratu između Rusije i Ukrajine. Obe strane su se saglasile. Nemojte da ga kršite!", napisao je Tramp.
Ovaj potez usledio je nakon niza oštrih izjava predsednika SAD usmerenih ka ukrajinskom rukovodstvu. Tramp je kritikovao Kijev zbog napada dronovima na ruske rafinerije nafte, upozorivši na njihov negativan uticaj na globalno tržište dizel-goriva i rast cena. On je čak izjavio da bi Ukrajina trebalo da dobije novog predsednika "koji može da postigne dogovor".
Istovremeno, Tramp je potvrdio da je u direktnom razgovoru sa Vladimirom Putinom dogovorio isporuku više miliona tona dizel-goriva iz Rusije na američko i svetsko tržište, ocenivši da će taj potez dovesti do brzog i značajnog pada cena energenata na globalnom nivou.
Kako je stvoren pritisak na energetski front?
Energetski rat između Rusije i Ukrajine ušao je u kritičnu fazu u proteklim mesecima, kada su obe strane promenile strategiju usmerivši udare na ključnu infrastrukturu protivnika.
Od početka godine, Ukrajina je intenzivirala napade dugačkog dometa na ruska naftna postrojenja, skladišta i rafinerije duboko unutar teritorije Ruske Federacije. Cilj Kijeva bio je smanjenje prihoda Moskve od izvoza nafte i stvaranje nestašice goriva za ruske vojne snage.
Ovi napadi izbacili su iz stroja značajan procenat ruskih kapaciteta za preradu nafte, što se odrazilo na skok cena dizela na svetskim berzama i izazvalo negodovanje Vašingtona.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
S druge strane, Rusija je nastavila sa masovnim raketnim i dronovskim udarima na ukrajinsku termo i hidroelektranama, kao i na visokonaponsku prenosnu mrežu.
Ovi udari doveli su do restrikcija struje širom Ukrajine i pretnje humanitarnom krizom pred dolazeću zimu, zbog čega je Kijev tražio hitnu isporuku dodatnih PVO sistema od zapadnih saveznika.
Pitanje oko 300 milijardi dolara zamrznute imovine Ruske centralne banke, koja se uglavnom nalazi u evropskim finansijskim institucijama (poput Euroclear-a u Belgiji), mesecima je predmet oštrih debata unutar članica G7 i EU.
Dok su evropske zemlje i SAD ranije razmatrale opcije da se prihodi od te imovine iskoriste za naoružavanje i obnovu Ukrajine, najnoviji predlog Trampove administracije označava preokret i imovina se sada koristi kao pregovarački ulog za prinudu obe strane na prekid vatre.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)