Bivši komandant ukrajinske vojske: Rusija više ne može da napreduje kao ranije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukrajina je stabilizovala liniju fronta i "slomila sposobnost Rusije da napreduje" tako što je eliminisala veliki broj njenih vojnika, rekao je bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine u intervjuu za Bi-Bi-Si (BBC).
General Oleksandar Sirski izneo je ove komentare u ekskluzivnom intervjuu, svom prvom, otkako je tokom leta dramatično smenjen sa funkcije, preneo je BBC.
Osvrnuo se na svoje smenjivanje, ne slagajući se sa kritičarima koji su ga proglasili previše "staromodnim“ da bi komandovao novim, tehnološki naprednim snagama Ukrajine.
Takođe je odbacio optužbe vojnika koji su ranije služili pod njegovom komandom, a koji su za Bi-Bi-Si izjavili da im je naređivano da ostanu na položajima čak i kada su ih Rusi skoro potpuno okružili, što je dovelo do velikih gubitaka.
Sirski je izjavio da su ukupni gubici Moskve u ratu bili šest puta veći od ukrajinskih.
"Ako računate samo poginule, onda su čak 11 puta veći“, dodao je.
Ni Rusija ni Ukrajina zvanično ne objavljuju podatke o broju poginulih. Ukrajinska vojska tvrdi da je u septembru ove godine nanela rekordne gubitke ruskim snagama, iako se ti navodi ne mogu nezavisno potvrditi.
Šefovi britanskih obaveštajnih službi procenjuju da je Rusija izgubila oko pola miliona ljudi (poginulih) u Ukrajini od početka invazije punog obima 2022. godine. U međuvremenu, američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) procenjuje da je Ukrajina do juna 2026. godine imala do 150.000 poginulih vojnika.
On ističe da ova razlika u broju poginulih uz tehnološki napredak i strategiju napada na slabe tačke u ruskim linijama, uz istovremeno zadržavanje njihovog napredovanja na drugim sektorima objašnjava trenutni zastoj na frontu. U prvih šest meseci 2026. godine Rusija je uspela da zauzme ukupno 61 kvadratni kilometar, rekao je general.
"To je pokazatelj da je linija fronta stabilizovana", naveo je on.
Institut za proučavanje rata (ISW) takođe je potvrdio ovaj trend. U jednom od njihovih nedavno objavljenih izveštaja navodi se da je u septembru 2026. Moskva izgubila više teritorije nego što je uspela da osvoji.
Sirski je imenovan za vrhovnog komandanta Ukrajine 2024. godine. Prethodno je dobio pohvale za odbranu Kijeva na početku ruske invazije 2022. godine, kao i za vođenje uspešne kontraofanzive istočno od Harkova u jesen iste godine.
Međutim, predsednik Volodimir Zelenski je ovog leta smenio Sirskog usred velikog sukoba sa tadašnjim ministrom odbrane Mihailom Fedorovim. Fedorov je tvrdio da je vojska pod Sirskim, umesto da se prilagodi realnosti savremenog ratovanja, blokirala njegove inicijative.
Zelenski je prvobitno smenio Fedorova kada su izbile tenzije između njih dvojice. Međutim, masovni ulični protesti su potom primorali predsednika da smeni i Sirskog, a na njegovo mesto postavi 43-godišnjeg general-majora Mihaila Drapatija.
Sirski je za Bi-Bi-Si rekao da je imao "neslaganja" sa Fedorovim jer ovaj "nije uzimao u obzir interese vojske" prilikom nabavke naoružanja i opreme. Fedorov je stvorio "disbalans" u snabdevanju, tvrdi Sirski. Davao je prioritet dronovima, dok je zanemarivao ključnu opremu za prvu liniju fronta, poput bespilotnih kopnenih vozila, pikap vozila i motocikala. Čak je i kod dronova postojala nestašica, jer je vojska dobijala tek polovinu potrebnih količina, dodao je Sirski.
Fedorov je bio popularan mladi ministar, poznat po svojim digitalnim i tehnološkim inicijativama. Mnogi su ga suprotstavljali Sirskom, za koga su kritičari smatrali da nije pogodan da vodi novu tehnološku trku u naoružanju sa Rusijom.
Međutim, Sirski se ne slaže sa takvim kritikama. Upravo je tokom njegovog mandata upotreba dronova dostigla neviđene razmere, uključujući i udare duboko u pozadini, preko 2.000 km iza neprijateljskih linija, izjavio je. Ukrajina je pod njegovom komandom postala prva zemlja koja je formirala Snage bespilotnih sistema kao poseban rod oružanih snaga, a dronovi danas čine 80 odsto ruskih gubitaka, naglasio je.
Ipak, pod njegovim vojnim vođstvom, ukrajinske trupe su izvele haotično povlačenje iz istočnih gradova Avdijevke i Vugledara, kao i iz okoline Pokrovska.
Vojnici koji su ranije razgovarali sa Bi-Bi-Sijem žalili su se da im je naređivano da ostanu na položajima po svaku cenu. Kada bi naređenje za povlačenje konačno stiglo, često je bilo prekasno jer su ih ruske trupe već gotovo potpuno okružile.
Sirski ne poriče da se takve situacije dešavaju na frontu, ali je za Bi-Bi-Si istakao da se Ukrajina bori protiv daleko moćnije vojske. U 2025. godini odnos aviona i avio-bombi bio je 18 prema jedan u korist Moskve, rekao je. Iste godine Rusija je imala dva i po puta više artiljerijskog oruđa i granata od Ukrajine. Sa četiri miliona vojno obučenih ljudi koje može da mobiliše, Rusija uvek može da stvori uslove za proboj, tvrdi on.
Jedna od najpoznatijih operacija koju je Sirski vodio bio je upad u rusku Kursku oblast, koji je započeo u avgustu 2024. godine. Operacija se završila dramatičnim povlačenjem sledećeg proleća, što su pojedini vojnici opisali kao "katastrofalno“. Sirski je, međutim, insistirao da je Kurska operacija bila „neophodna“.
"U leto 2024. godine ruske snage su napredovale duž svih glavnih pravaca na frontu, sa čak šest puta više vojnika nego što smo mi imali“, objasnio je.
Bitka za Kursk poremetila je rusku ofanzivu i primorala Moskvu da preusmeri trupe, što je Ukrajini dalo predah i priliku da se njene preopterećene brigade na istoku i jugu oporave, rekao je Sirski.
Takođe je uputio oštre reči evropskim saveznicima koji sumnjaju u to da Rusija ima teritorijalne ambicije van Ukrajine. Savetovao je evropskim partnerima da odmah počnu da se spremaju za rat i da „odbace sve iluzije da do njega neće doći“.
Pored toga, izrazio je uverenje da će rat u Ukrajini postati još više tehnološki zasnovan. Biće više robota, automatizovanih sistema i veštačke inteligencije (VI). "Čak i konvencionalno oružje sada dobija upravljačke sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji kako bi mu se poboljšale mogućnosti“, rekao je.
Takve tehnologije mogu udahnuti novi život čak i klasičnom naoružanju poput tenkova. I Rusija i Ukrajina se trenutno utrkuju u razvoju "sistema aktivne zaštite“ za oklopna vozila, dodao je Sirski.
Međutim, insistirao je na tome da će "uloga čoveka i dalje ostati presudna na bojnom polju, jer će ljudi morati da upravljaju tim sistemima“.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)