Raste opasnost od novog sukoba: Ko će preseći Gordijev čvor na Bliskom istoku?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Usled novih sukoba između Saudijske Arabije i vlade Jemena protiv pokreta Huta (Ansar Alah), sve više se komplikuje situacija na celokupnom prostoru Bliskog istoka. Postoje ozbiljni indikatori i pretpostavke da bi nakon izbora u Izraelu (27. oktobra) i SAD (3. novembra) moglo da dođe novih serija razmene vatre sa Iranom. Na to ukazuje planirani dolazak novog (trećeg) američkog nosača aviona, amfibijskih odreda (marinaca i razarača) u bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, pojačan obim letova aviona za transport vojne opreme iz američkih baza na tom prostoru, pisanje svetskih medija o insistiranju izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua kod američkog predsednika Donalda Trampa da se pokrenu napadi pre održavanja izbora, kao i ugovori o prodaji američkog oružja sa zemljama u regionu.
Iran preti kopnenom intervencijom zalivskim državama
Kako je to preneo američki list Volstrit žurnal (The Wall Street Journal) na osnovu izvora koji je blizak iranskim vlastima, navodno je vlada u Teheranu upozorila sve ostale zalivske zemlje da se u slučaju nove serije eskalacije sukoba sa SAD može desiti situacija da iranska vojska izvrši kopneni upad na njihovoj teritoriji. Ako se pogleda geografska karta najbliža država iranskoj granici jeste Kuvajt, ali je problem njih razdvaja uzan koridor od oko 25 kilometara kopna pod kontrolom Iraka na desnoj obali ušća reke Šat el Arab i u okolini grada Basre.
Glasine o mogućem iranskom napadu na Kuvajt javile su se u toku ovogodišnjeg rata, a sa vojne tačke gledišta uspešna operacija bi bila ekstremno korisna obzirom da američka vojska poseduje tamo nekoliko vojnih baza. Treba istaći da je u toku leta primećeno na brojnim telegram kanalima da iranska vojska transportuje vojne jedinice i tehniku ka svojim zapadnim granicama, što dodatno govori u prilog ovoj tezi.
Katar osudio eventualno ugrožavanje nezavisnosti zalivskih zemalja
Emir Katara, šeik Tamim bin Hamad Al Tani, je u utorak, 13. oktobra prilikom otvaranja drugog redovnog zasedanja Saveta Šura (zakonodavno telo od 45 članova) istakao neophodnost kontinuirane saradnje i koordinacije među državama članicama Saveta za saradnju u Persijskom zalivu. Bezbednost zalivskih država, kao i očuvanje njihovog suvereniteta i stabilnosti, predstavljaju pitanja o kojima se ne može pregovarati, što je bio direktan odgovor Al Tanija na moguću pretnju iranske invazije.
Pripreme obe strane za nastavak rata
Uprkos unutrašnjim nemirima u regiji Sistan i Beludžistan, iranska vojska izvršila je 11. oktobra vojne vežbe na više lokacija tokom kojih je isprobala više klasa balističkih i krstarećih raketa, PVO sistema, kao i nekoliko klasa dronova koje poseduje. Vrlo je moguće da se među njima našla i nova hipersonična balistička raketa Kasem Basir koja je upotrebljena tokom sukoba sa SAD u toku septembra. Prema pisanju zapadnih listova ona je najverovatnije je zaslužna za uspehe koje je postigla iranska vojska u Jordanu, Iraku, Bahreinu i drugde.
Nikako ne može biti slučajno što je izraelska kompanija Rafael predstavila u ponedeljak 12. oktobra, na sajmu vojne tehnike u Vašingtonu novu raketu presretač Skaj Sonik (Sky Sonic). Ona je namenjena za uništavanje hipersoničnih balističkih projektila koji putuju brzinama većim od 5 maha, što je slučaj i sa projektilom Kasem Basir. ali i mnogim drugim iranskim raketama koje su nanele dosta štete američkim i izraelskim položajima u toku rata.
Netanjahu predlaže napad Trampu pre izvora, IDF podigao stepen pripravnosti
Prema pisanju Aksiosa, Benjamin Netanjahu je razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u vezi obnove zajedničkih napada na Iran pre izbora u Izraelu 27. oktobra. Nikako ne može biti slučajno što su pojedini američki i izraelski mediji poput Vol strit žurnala i Jerusalem post-a počeli da pišu o tome kako je Iran prethodni period iskoristio da utvrdi nuklearna postrojenja, obnovi raketni arsenal i kapacitete dronova, kao vid pripreme za novu seriju rata. Svi ovi navodi deluju kao dobra priprema javnog mnjenja pred narednu eskalaciju.
Potpuno suprotno gledište izneo je izraelski list Mariv (Maariv), koji je tokom vikenda objavio da su SAD vršile pritisak na Izrael da izvede napade na Iran, što se dosta razlikuje od natpisa Aksiosa. Obzirom da Izrael i SAD očekuju izbore, a kako se Tramp i Netanjahu nalaze u lošim pozicijama pred iste, pojedini analitičari ocenjuju da bi eventualni napadi na Iran mogli da utiču na njihov ishod. Brojni izvori ovih listova navode da su IDF i CENTCOM u stanju pripravnosti i da privode kraju pripreme za slučaj da bude doneta odluka o izvođenju napada.
Kako može izgledati nova serija sukoba?
Treba imati u vidu da eventualna eskalacija može da obuhvati novu seriju ograničenih udara američko-izraelske avijacije na položaje iranske strane, dok je eventualno iskrcavanje trupa na iransko kopno malo verovatno obzirom na veliku koncentraciju snaga i dobru utvrđenu obalu u iranskim lukama Persijskog zaliva i Ormuza. Iako bi došlo do amfibijskog iskrcavanja američkih trupa ona je moguća jedino na iranskoj obali u Indijskom okeanu (regija Beludžistan) uz granicu sa Pakistanom, obzirom da tamo traje unutrašnja pobuna Beludža protiv iranskog režima, a teren je nešto povoljniji nego u ostatku zemlje. SAD raspolažu sa oko 60.000 vojnika na Bliskom istoku pa bi duže zadržavanje na iranskoj teritoriji bilo nemoguće, što bi značilo da ovakva akcija može da se koristi samo kao vid pritiska na Iran da pristane na američke uslove.
Dok nosač aviona USS Teodor Ruzvelt ne stigne početkom novembra u operativni zonu CENTCOM-a (komande nadležne za Bliski istok), teško se može govoriti o većim operacijama protiv Irana. Zajedno sa nosačem aviona iz San Dijega je isplovila amfibijska borbena grupa "Makin Island", koja prevozi mornare i marince iz 13. ekspedicionog puka marinaca.
Drugi nosač aviona USS Džorž Buš koji se sklonio početkom oktobra na Tajland u luci Puket 4. oktobra, uputio se 12. oktobra ponovo u Indijski okean u pravcu Irana. To znači da američke vojne snage za sada operišu samo sa jednim nosačem aviona na Bliskom istoku, jer tamo ostaje samo USS Dordž Wašington, što je nedovoljno za obimnije operacije dok ne stigne podrška. Sa druge strane, postoje brojni indikatori koji ukazuju da se iranska strana ozbiljno spremila za sukob u saradnji sa Kinom i Rusijom. Tamošnji stratezi razmišljaju o eventualnoj promeni taktike ratovanja u „aktivno odvraćanje“ koje se ne bi odnosilo samo na ispaljivanje balističkih projektila i blokadu Ormuskog moreuza, već bi možda obuhvatilo i neki vid kopnenih operacija u slučaju potrebe.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)