Vojne pripreme pred novu seriju sukoba na Bliskom istoku
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Rast netrpeljivosti, sukobi u Jemenu, Libanu, Gazi i Zapadnoj obali, kao i mogućnost novog šireg sukoba na Bliskom istoku između SAD i Izraela sa jedne strane, i Irana sa druge, uslovili su ozbiljnije vojne pripreme i proizvodnju novog modernog naoružanja. Čini se da sve države iz dva suprotstavljena tabora pomno prate "konkurenciju", brzo reagujući na svaki politički, vojni i tehnološki korak ili napredak. Analiza situacije o ovoj temi sprovedena samo u poslednjih nedelju dana vrlo dobro to pokazuje, ukazujući nam da se može očekivati nova serija eskalacije između SAD i Izraela, sa jedne, i Irana i njegovih saveznika, sa druge strane.
Vojne vežbe u Iranu radi testiranja novog naoružanja
Iranska regularna vojska (Arteš) sprovela je 11. oktobra vojne vežbe na nekoliko lokacija, kada je testirala različite tipove balističkih i krstarećih raketa, sistema protivvazdušne odbrane (PVO), kao i više klasa bespilotnih letelica iz svog arsenala. Postoji velika verovatnoća da je tokom ovih aktivnosti ispitana i nova hipersonična balistička raketa Kasem Basir, koja je korišćena tokom septembarskog sukoba sa SAD. Drugo krilo vojnih snaga Irana koje su pod komandom Iranske Revolucionarne garde, je sredinom oktobra sprovelo više od tri vojne vežbe u regionu Isfahana, Jazda i Kermanšaha. Sve ove informacije ukazuju na temeljne pripreme za eventualni nastavak sukoba usled nemogućnosti da se pronađe diplomatsko rešenje.
Pored toga iranska vojska raspolaže brojnim hipersoničnim balističkim projektilima, poput rakete Fatah 2 (domet 1.500 km), Sejdžil (domet 2.000 km), Horamšahr 4 (domet 2.000 km i više ako se izvrše prepravke) i drugim projektilima. Treba imati u vidu da je iranska država odlučila nakon sukoba sa SAD i Izraelom da promeni doktrinu o ograničenju razvoja balističkih projektira dometa većeg od 2.000 kilometara, pa se treba očekivati konkretna promena u narednom periodu. Pojedini zapadni i izraelski mediji (Channel 16) pišu kako je Iran uspeo da obnovi veliki deo svojih kapaciteta za lansiranje raketa, te da sada ima 400 lansera u operativnoj upotrebi, što je samo dvadeset lansera manje u odnosu na vreme pre američko-izraelskog napada 28. februara. Treba se setiti ranijih objava Njujork tajmsa (The New York Times), obzirom da je taj list iznosio procenu kako je Iran zadržao oko 70% svog ukupnog arsenala balističkih raketa.
Jačanje raketnih potencijala Huta u Jemenu
Raketni kapaciteti Huta znatno su se povećali u prethodnom periodu. Kako se ova militantna grupa u Jemenu pretežno oslanja na Iran, nije čudno što je iz Teherana dopremljen deo vojne tehnike koji se tiče balističkih i krstarećih projektila. Kako prenosi američki list Vol Strit Žurnal (The Wall Street Journal), Huti su izgleda uspeli da razviju svoju verziju iranske balističke rakete visoke preciznosti Hejbar Šahn (Khaibar Shahn), zbog komponenti koje su uvezene od kineskih kompanija. Reč je o naprednom iranskom balističkom projektilu srednjeg dometa, koji ima pogon na čvrsto gorivo, i može da razvije brzine veće od 5 maha (hipersonično oružje). Glavna karakteristika ove rakete jeste to što on raspolaže manevarskom bojevom glavom, koja je namenjena za probijanje naprednih sistema PVO i ima veliku mogućnost da manevriše u toku leta na daljinama do 1450 km. No međutim, navodno su Huti uspeli da povećaju domet kineskim komponentama za oko 500 kilometara, obzirom da neke procene govore da potencijalni domet ove rakete sada može da dostigne približno 1.930 kilometara.
Nova izraelska raketa presretač kao odgovor na iranski balistički program
Na prestižnom vojnom sajmu AUSA, koji je otvoren u ponedeljak 12. oktobra u Vašingtonu, izraelska kompanija Rafael predstavila novu raketu presretač Skaj Sonik (Sky Sonic). Godišnji sastanak i izložba Udruženja kopnene vojske SAD doneo je brojne novitete vezane za razvoj naoružanja istaknutih na 750 izložbenih postavki. Osim američkih kompanija među njima su se našle fabrike iz Češke, Ukrajine, Izraela i drugih zemalja.
U vezi rakete presretača Sjak Sonik, njena glavna karakteristika je ta što je namenjena obaranju balističkih i krstarećih raketa velike brzine iznad 5 maha, što je slučaj sa brojnim raketama koje poseduje Iran. Njen razvoj je dobar pokazatelj da su sadašnji zapadni i izraelski PVO sistemi (THAAD, Patriot, Davidova praćka, Strela/Arrow..) zaista imali problem da presretnu određene projektile ispaljene od strane Irana i njegovih saveznika. To svakako ne umanjuje njihov visoki kvalitet, obzirom da su ovi sistemi u početnim fazama sukoba uspeli da presretnu veliki broj raketa, ali se njihova efikasnost postepeno smanjivala u kasnijim vazama rata usled nedostatka raketa presretača.
SAD grupišu tri nosača aviona i razmatraju upotrebu "majke svih bombi"
Očekuje se da će do kraja oktobra ili početka novembra SAD raspolagati sa tri nosača aviona u regionu Bliskog istoka koji je pod kontrolom Centralne komande (CENTCOM). Zainteresovanu stručnu javnost treba da brinu natpisi u štampi kako Pentagon razmišlja da pokrene trodnevnu vojnu kampanju protiv Irana, ciljajući iranske raketne kapacitete zbog zabrinutosti da su oni zaista obnovljeni do predratnog kapaciteta.
Skoro istovremeno sa održavanjem iranskih vojnih vežbi pojavile su se informacije u javnosti kako američka vojska razmatra upotrebu „majke svih bombi“, odnosno najveće nenuklearne bombe GBU-43/B Massive Ordnance Air Blast (MOAB). Njena glavna karakteristika jeste velika razorna moć obzirom da sadrži 8,5 tona eksploziva i ima radijus uništenja od 150 metara. Namenjena je uništavanju ciljeva na površini koji zauzimaju velike prostore, kao i ciljeva u zatvorenim okruženjima, poput dubokih kanjona ili pećinskih sistema. U slučaju Irana to mogu biti vojne baze, nuklearna postrojenja na otvorenom i energetska infrastruktura.
Američka vojska je u ratu protiv Irana već koristila bombe ove klase. Tako je „bunker baster“ (razarač bunkera) bomba GBU-28 upotrebljena protiv iranskih ciljeva u priobalnom delu Persijskog zaliva i Ormuškog moreuza. Druga bomba ove klase koja je dejstvovala, jeste GBU-57, takođe je namenjena razaranju bunkera ali na još većim dubinama od druge dve pomenute, može da probije do 60 metara armiranog betona ili 40 metara na stenovitom terenu. Iako je njena razorna moć nešto manja od GBU-47, jer sadrži eksploziv mase oko 2,4 tone, GBU-57 zbog svojih karakteristika ima veći značaj u sadašnjem ratu.
No međutim, veliki problem za SAD jeste činjenica da brojne procene vojnih analitičara govore da verovatno imaju manje od 50 bombi tipa GBU-57 u svom arsenalu. Ona je upotrebljena 22. juna 2025. godine tokom operacije Ponoćni čekić kada je 14 bombi GBU-57 bačeno na iranska nuklearna postrojenja Fordo i Natanc. Zbog upotrebe u operaciji „Epski bes“ tokom 2026. godine procene pojedinih listova i analitičara govore da je američka vojska potrošila je približno 70% postojećih zaliha GBU-57, što ukazuje da njena primena može biti veoma ograničena u eventualnom ratu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)