"Francuska treba da služi kao poziv na buđenje": Kako su neredi u Evropi povezani sa američkim izborima za Kongres
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Snimci zapaljenih zgrada, opljačkanih prodavnica i sukoba demonstranata sa policijom u Parizu, Marseju i Limožu postali su deo predizborne komunikacije američkih republikanaca. Predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici koriste događaje od 17. oktobra u Francuskoj kao argument u raspravama o migracijama, javnoj bezbednosti i politici Demokratske stranke, uoči izbora za Kongres zakazanih za 3. novembar, piše Le Monde.
Tramp je na skupu u Kanzasu 19. oktobra govorio o požarima u Francuskoj i povezao ih sa politikom američkih demokrata.
"Kada vidite zapaljene crkvene tornjeve i požare u Francuskoj, setite se da je to ono što radikalne demokrate žele da urade Americi", rekao je Tramp, prenosi Axios.
U objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social Francusku je opisao kao zemlju koju, prema njegovim tvrdnjama, migranti, džihadisti i komunisti razaraju i ugrožavaju hrišćanstvo i zapadnu civilizaciju.
AP Photo/Emma Da Silva
U istim porukama pozvao je evropske zemlje da zatvore granice i proteraju počinioce nasilja. Axios je preneo i Trampove izjave u kojima je tvrdio da su događaji u Francuskoj povezani sa migracijama, a ne sa stanjem u školama.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens izneo je sličnu tvrdnju. U objavi na društvenoj mreži X napisao je da su zapadni liberali "uvezli treći svet u Francusku i druge zemlje u ime raznolikosti i saosećanja".
Uz objavu je podelio snimak zgrade zahvaćene požarom, a događaje u Francuskoj povezao sa budućnošću SAD ukoliko demokrate pobede na izborima za Kongres.
Republikanski senator Rodžer Maršal iz Kanzasa takođe je na skupu kojem je prisustvovao Tramp povezao događaje u Francuskoj sa islamom i bezbednošću u SAD.
Prema izveštaju Associated Pressa (AP), Maršal je rekao da je radikalni islam najveća pretnja američkoj demokratiji i slobodi i da se u Francuskoj, prema njegovom tumačenju, vide posledice popuštanja pred njim.
Neimenovani visoki republikanski strateg je za Le Monde ocenio da povezivanje nereda u Francuskoj sa migracijama i muslimanima može da motiviše deo konzervativnih birača. Prema njegovoj proceni, reč je o segmentu od oko 20 odsto biračkog tela. Sagovornik je naveo da je deo republikanskih pristalica demotivisan i da bi mogao da ostane kod kuće, pošto Tramp nije kandidat na ovim izborima.
AP Photo/Emma Da Silva
Tramp je i sam govorio o važnosti izlaznosti svojih pristalica. U obraćanju u Ovalnom kabinetu, prema istom izvoru, rekao je da bi republikanci mogli da ostvare veliki izborni uspeh ukoliko njegovi birači izađu na glasanje, ali da je njihovu mobilizaciju teže obezbediti kada on nije na glasačkom listiću.
Na izborima 3. novembra Amerikanci biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i približno trećinu članova Senata. Rezultati će odrediti odnos snaga u Kongresu i mogućnosti Trampove administracije da sprovodi svoj zakonodavni program. Francuski neredi tako su postali jedna od tema koje republikanski zvaničnici uključuju u kampanju, uz pitanja migracija i bezbednosti.
Šta se dogodilo u Francuskoj i šta kažu vlasti
Protesti u Francuskoj 17. oktobra počeli su u kontekstu nezadovoljstva zbog visokih troškova života i stanja u školama, a zatim su u više gradova prerasli u sukobe sa policijom, pljačke i paljenje objekata. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova koje prenosi Reuters, na protestima je učestvovalo oko 550.000 ljudi. Jedan od sindikata procenio je da je broj demonstranata dostigao 800.000.
Nasilje je zabeleženo u Parizu, Marseju, Limožu, Lionu i drugim gradovima. Među incidentima koji su privukli najviše pažnje bilo je paljenje Gradske kuće u Limožu, pljačke prodavnica i sukobi sa policijom. Reuters je izvestio da je premijer Sebastijan Lekorni okrivio radikalne levičarske ekstremiste za deo nasilja i obećao pojačane bezbednosne mere.
Francuske vlasti istovremeno su priznale da nisu u potpunosti predvidele razmere protesta. U analizi Le Monde je naveo da su obaveštajne službe značajno potcenile očekivani broj učesnika.
AP Photo/Emma Da Silva
U belešci od 16. oktobra, francuska nacionalna policijska obaveštajna služba predvidela je između 60.000 i 110.000 učesnika izvan pariskog regiona. Prema naknadnoj proceni Ministarstva unutrašnjih poslova, na protestima širom zemlje bilo je oko 550.000 ljudi.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez priznao je da je potrebno bolje predviđati razvoj protesta i da bezbednosne mere nisu bile srazmerne broju okupljenih. Prema istom izveštaju Le Mondea, širom zemlje bilo je angažovano oko 60.000 pripadnika bezbednosnih snaga, dok je policija u pojedinim gradovima bila suočena sa brojnim, pokretnim grupama demonstranata i počinilaca nasilja.
Predsednik Emanuel Makron sazvao je za danas sastanak sa premijerom Lekornijem i predstavnicima obaveštajnih službi radi razmatranja događaja i pripreme novih bezbednosnih mera. Francuske vlasti najavile su pojačano prisustvo policije i ograničenja okupljanja u pojedinim gradovima pred nove proteste planirane za 24. oktobar.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)