Stručnjaci upozoravaju: Katastrofalne poplave u Nepalu su samo početak, 15 miliona ljudi je u opasnosti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stotine ljudi je izgubilo život, a više od 1.500 se i dalje vodi kao nestalo nakon razornih, iznenadnih poplava koje su pogodile pogranični region između Nepala i Tibeta.
Naučnici procenjuju da je katastrofu izazvalo urušavanje glečera na planini Langtang-Lirung, što je zabeleženo i kao seizmički potres jačine 5,2 stepena. Iako će možda biti potrebni meseci istrage da bi se u potpunosti razjasnio sled događaja, stručnjaci već upozoravaju da ovo "nije izolovan incident".
"Klimatske promene zagrevaju planine, uzrokujući otapanje permafrosta i glečera." Prema njegovim rečima, to povećava "verovatnoću da ovakvi događaji - možda čak i većih razmera, postanu sve češći", izjavio je dr Džonatan Karivik, stručnjak za glečerske poplave sa Univerziteta u Lidsuza Daily Mail.
Ukupno, istraživači procenjuju da oko 15 miliona ljudi širom sveta živi u područjima kojima preti ova vrsta opasnosti. Najugroženijim se smatraju azijska područja na velikim nadmorskim visinama - Himalaji, Karakorum, Hindu Kuš i susedni planinski venci. Međutim, u opasnosti je i stanovništvo u SAD i Kanadi.
"Severna Amerika bi mogla da doživi nešto slično ovome što danas vidimo u Nepalu", upozorio je dr Karivik.
Šta je izazvalo katastrofu?
Iako naučnici još uvek pokušavaju da otkriju sve detalje tragedije, dosadašnji dokazi sugerišu da su smrtonosne poplave u Nepalu najverovatnije posledica urušavanja glečera.
Dr Karivik objašnjava: "Čini se da je ovaj konkretni incident u Nepalu rezultat masivnog odrona stena, koji je sa sobom povukao i veliki deo glečera".
Povezane vesti
Prema istraživačkoj grupi Antarctic Glaciers, koja okuplja oko 50 vrhunskih stručnjaka, prve analize pokazuju da su neposredno pre poplave zabeleženi klizište i pucanje glečera. Ogromne količine leda i stena počele su da se kotrljaju niz planinu, mešajući se sa sedimentima preostalim od prethodnih poplava, što je dovelo do privremenog blokiranja reke Lhende Kola. Tako je formirano veliko privremeno jezero koje se ubrzo prelilo i puklo, oslobađajući razornu količinu vode nizvodno.
Slični smrtonosni incidenti događali su se i ranije, a prema naučnicima, verovatno će postati sve učestaliji usled klimatskih promena. Na primer, 2021. godine ogroman odron stena i leda izazvao je smrtonosni tok blata i krhotina, usmrtivši više od 200 ljudi i uništivši dve hidroelektrane. U Kanadi je 2020. godine klizište povuklo oko 18 miliona kubnih metara stena u glečersko jezero, izazvavši talase visoke i do 100 metara, koji su razorili pojas dug oko 10 kilometara.
Opasnost od glečerskih jezera (GLOF)
AP/Matthias Schrader, File
Naučnici takođe upozoravaju na rastuću opasnost u planinskim predelima od fenomena poznatog kao proboj glečerskog jezera (GLOF - Glacial Lake Outburst Flood). Ovaj fenomen nastaje kada se voda od otopljenog glečera skuplja u velikom jezeru u njegovom podnožju, a zadržava je samo tanka i nestabilna prirodna brana. Ako se glečer uruši ili nivo vode previše poraste, brana može popustiti, oslobađajući stravičnu količinu vode neverovatnom brzinom.
Iako naučnici trenutno ne veruju da su poplave u Nepalu i Tibetu izazvane GLOF-om (jer satelitski snimci ne pokazuju postojanje velikog jezera pre klizišta), glečeri širom sveta dovode sve veći broj ljudi u opasnost od ovakvih poplava, koje bi mogle biti jednako ili još razornije.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači su koristili moderne modele kako bi mapirali najugroženija područja. Otkrili su da više od polovine od 15 miliona ljudi ugroženih GLOF-om živi u samo četiri države: Indiji, Pakistanu, Peruu i Kini.
Najvećem riziku izloženo je stanovništvo regiona High Mountain Asia (HMA), koji obuhvata Himalaje, Karakorum i Hindu Kuš. Ovde više od milion ljudi živi na udaljenosti manjoj od 10 kilometara od glečerskog jezera. U ovom regionu živi čak 62 odsto ukupne svetske populacije ugrožene GLOF-om (oko tri miliona u Indiji i dva miliona u Pakistanu).
Dr Met Vestbi, vanredni profesor fizičke geografije na Univerzitetu u Plimutu i koautor studije, izjavio je za Daily Mail: "High Mountain Asia je jedan od regiona na svetu koji se najbrže zagreva. Dom je glečerima koji se ubrzano tope, glečerskim jezerima koja se šire i nekim od najstrmijih planina na planeti. Kako se klima zagreva, povlačenje glečera i otapanje permafrosta mogu destabilizovati planinske padine, povećavajući rizik od odrona, klizišta i lavina".
Povezane vesti
On dodaje da ovakvi događaji mogu pokrenuti "lančane katastrofe", baš kao što se dogodilo u Nepalu.
Andi kriju potcenjenu pretnju
Unsplash
Istraživači ističu i Ande kao područje visokog rizika koje je u ranijim studijama bilo značajno potcenjeno. Broj glečerskih jezera u ovom regionu porastao je za 93 odsto od 1990. godine (u poređenju sa porastom od 37 odsto u Aziji). Peru se rangira kao treća najugroženija zemlja na svetu, a dva od tri najopasnija rečna sliva nalaze se upravo na Andima.
Profesorka Rejčel Kar, glaciolog na Univerzitetu Njukasl, upozorila je da rizik ne preti samo stanovnicima udaljenih ruralnih područja. "Važno je napomenuti da nisu ugrožene samo seoske populacije: veliki gradovi crpe vodu iz andskih glečera", istakla je.
Opasnost, međutim, ne zaobilazi ni Severnu Ameriku (posebno pacifički severozapad i Kanadu), kao ni Alpe.
Iako naučnici i dalje debatuju o tome da li GLOF događaji postaju češći, jedno je sigurno: njihove posledice su sve opasnije. Glavni razlog je porast broja stanovnika u područjima nizvodno od glečerskih jezera.
Ono što ovu pretnju čini posebno teškom za upravljanje jeste činjenica da stručnjaci ne mogu precizno predvideti kada i gde će se dogoditi sledeća katastrofa.
"Postoji element slučajnosti, posebno kada su uzrok događaji poput klizišta. Zato je sasvim moguće da se u budućnosti ponovi događaj sličnih razmera kao ovaj u Nepalu. Samo je mnogo teže predvideti gde i kada", zaključila je profesorka Kar.
Komentari (0)