Mađarska otvara dosijee iz komunističke ere: Na svetlost dana izlaze liste doušnika državnih službi
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mađarska će uskoro početi da objavljuje desetine hiljada policijskih dosijea iz komunističke ere u javnoj onlajn bazi podataka. To će ljudima pružiti pristup listama doušnika i saradnika koje su koristile bivše službe državne bezbednosti, što predstavlja istorijski potez.
Objavljivanje, tempirano za 70. godišnjicu antisovjetskog ustanka u Mađarskoj 1956. godine, deo je obećanja premijera Petera Mađara da će dokumente koji se čuvaju u ogromnom podrumu arhiva u Budimpešti učiniti javnim i omogućiti Mađarima da se suoče sa svojom totalitarnom prošlošću.
Iako je komunistička vladavina okončana 1989. godine, Mađarska je odložila potpuno otvaranje dosijea zbog nedostatka snažne političke volje uzastopnih vlada. Do sada su, osim istraživača, obični ljudi mogli da zahtevaju pristup samo svojim dosijeima ili dosijeima bliskih članova porodice, ali sada će svako moći da vrši pretrage u onlajn bazi podataka.
Tokom Hladnog rata, tajne policijske agencije u istočnoj Evropi, poput istočnonemačkog Štazija ili mađarskih bezbednosnih službi, oslanjale su se na saradnike iz javnosti, često ih vrbujući putem ucene, pretnji ili nagrada. Između 1956. i 1989. godine u Mađarskoj je zabeleženo oko 55.000 tajnih saradnika. Pratili su prijatelje, članove porodice, komšije i kolege kako bi otkrili znake neslaganja i zapadnog uticaja – a njihovi izveštaji su često dovodili do hapšenja i ispitivanja.
Mnogi stanovi u centru Budimpešte — nazvani K-stanovi ili konspirativni stanovi — služili su kao mesta za sastanke službenika tajne policije i civilnih saradnika.
Ciljani muzički bendovi
Tokom 1980-ih, doušnici su posećivali koncerte na budimpeštanskoj andergraund rok sceni koji su privlačili mlade ljude, a koje su vlasti smatrale potencijalno subverzivnim.
Peter Miler „Sjami“, i dalje kultna figura na današnjoj muzičkoj sceni, seća se kako je njegov bend Kontroll Csoport (Kontrol grupa) 1983. godine izvodio pesmu koju je napisao pod nazivom „Doušnici i provokatori“.
Povezane vesti
„Na naš način“, glasi stih, „i mi pazimo: onaj koji stoji ispred vas je naš čovek — pocrveneli ste, razotkriveni ste, doušnici i provokatori.“
„A onda bismo usmerili reflektore na publiku i videli oko 1.000 ljudi kako se okreću, tražeći da vide ko bi mogli biti doušnici“, rekao je Miler (74) u svom studiju, pakosno se osmehujući.
profimedia
Miler je skoro izbačen sa fakulteta zbog svoje muzike, a policija je zabranjivala neke od njegovih koncerata i ispitivala ga. Njegov prvi pank-rok bend pod nazivom „URH“ iz 1980. godine, legendaran u andergraund kulturi, dobio je ime po ultravisokom radio-frekventnom opsegu koji je koristila državna policija, zbog čega je često bio na meti.
Uprkos tim sećanjima, Miler ima pomešana osećanja o otvaranju dosijea posle toliko vremena.
„Ne osećam se sasvim prijatno sa idejom da je društvu potrebno takvo čišćenje ili katarza posle sveg ovog vremena — da ljudi moraju biti izdvojeni, poniženi, osramoćeni i kažnjeni kada su već umrli ili prešli u drugu fazu života“, rekao je on za Rojters.
Dublje suočavanje sa prošlošću
Istorijski arhiv Mađarske državne bezbednosti (ÁBTL) upravlja evidencijom bivših službi državne bezbednosti, sa fajlovima koji sadrže imena između 50.000 i 60.000 saradnika.
Njegov direktor, Bendeguz Gergo Čeh, pozdravio je objavljivanje dosijea iz komunističke ere na osnovu zakona koji je parlament usvojio u septembru. On je to nazvao „istorijskim korakom“ i rekao da se time otišlo dalje nego bilo gde drugde u bivšem istočnom bloku.
Povezane vesti
Poljska je otvorila svoje arhive mnogo ranije, ali ne dozvoljava otvorene, neograničene pretrage, kao što će sada biti slučaj u Mađarskoj.
Nemačka je takođe usvojila restriktivniji pristup u svom zakonu iz 1991. godine o otvaranju dosijea Štazija, dok u Češkoj Republici nisu svi dosijei prebačeni u onlajn bazu podataka.
Mađarski zakon navodi da su razumevanje prošlosti i transparentnost javnih institucija „neophodni preduslovi“ za funkcionisanje demokratske države.
Povezane vesti
Objavljivanje četiri vrste fajlova odvijaće se u dve faze, počev od 4. novembra. Tog dana 1956. godine sovjetski tenkovi su ušli u Budimpeštu da bi ugušili prodemokratski ustanak koji je počeo 23. oktobra.
Neki detalji u dosijeima biće redigovani radi zaštite osetljivih ličnih podataka, uključujući zdravstvene kartone, podatke o zavisnostima i seksualnoj orijentaciji.
„Kao arhivski radnik i istoričar, smatram da je donošenje suda na osnovu ovih informacija neprimereno“, rekao je Čeh za Rojters.
Bonus video:
Komentari (0)