"Mi ćemo hranu u Srbiji imati uvek": Kakve su posledice klimatskih promena na poljoprivredu i kako usmeriti subvencije
Komentari05/10/2025
-14:01
Nakon dugotrajne suše skoro celog leta u Srbiji, postavlja se pitanje kakva jesen očekuje domaće poljoprivrednike, kakve su prognoze stručnjaka, kao i šta proizvođače može da raduje u mesecima koji dolaze. Da smo imali godinu koja je mogla da bude potpuno katastrofalna za poljoprivredu da nije palo malo kiše kaže za Euronews Srbija autor emisije Dobra zemlja Uroš Davidović. Kogod je ikad sumnjao da postoje klimatske promene, navodi on, u to apsolutno sada ne postoji nikakva sumnja.
Davidović navodi da je prilično loš rod zbog klimatskih promena i tržišnih uslova koji se ne tiču Srbije, nego svega što se dešava u svetu.
"Rod kukuruza je veoma loš, između jedne i tri tone po hektaru. Prosečan uobičajeni rod kukuruza u Srbiji je, inače, između šest, sedam tona po hektaru, pa možda i jače od toga. Dakle, prinos kukuruza će biti loš, prinos suncokreta će biti osrednji. Finalna cena suncokreta se već zna. Poljoprivrednici njome nisu zadovoljni, to je kako je objavljeno 55 dinara. Videćemo da li će tu biti neki pomak, ali ne bi se reklo. Cena kukuruza isto nije visoka - 23 dinara, moguće da će čak i da padne. Nisu time zadovoljni", rekao je on.
On, međutim, naglađava da neće doći do nekog spektakularnog poskupljenja hrane zbog toga što se u Srbiju dosta hrane ulazi.
"Automatski to obara cene. Neće biti najverovatnije nekih jako velikih skokova cena hrane koji bi možda čak i kompenzovali zaradu samih poljoprivrednika", rekao je on.
Sa ekonomskog aspekta, Davidović navodi da će biti posebno pšenice više nego ikad i da je interesovanje za ozime kulture veliko.
"Tipa pšenice, uljane repice, sve je skočilo za duplo u smislu površina", rekao je on.
Tanjug AP/Mathew Helm/ARS via AP
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, Srbija je nekada bila veliki izvoznik kukuruza i na lestvici prvih 10 izvoznika.
"Priča se da su neki naši trgovci uvezli od 50.000 do 60.000 tona, ili makar tako pričaju, planiraju, da bi oborili cenu domaćeg kukuruza iz drugih zemalja, najviše iz Ukrajine, pošto ga ona ima u viškovima", kaže on.
Koje je rešenje ta poljoprivredu?
Da nije lako doći do konkretnog rešenja za poljoprivredu u Srbiji kaže Davidović.
On navodi da je potrebna ozbiljna anliza o tome šta treba da se uradi i kako situacija u svetu utiče na Srbiju.
"Nama nedostaje prava analiza. Sve analize do sada su bile vrlo površne, spisak lepih želja i maštanja. Fali nam prava analiza i da neko stvarno sedne i da razmisli šta će biti sa klimom, sa svetskim tržištima za pet, 10, 15 godina", rekao je on.
On naglašava da 25 kilometara mediteranska klima svake godine napreduje na sever i da severni krajevi postaju više suvi, možda čak imaju više padavina, ali postaju topliji.
"Mi dobijamo klimu koja je više nalik mediteranskoj klimi. Kako ćemo mi sad to da navodnjavamo? Da navodnjavamo sve površine, to je nemoguće, neisplativo, pogotovo kada je cena kukuruza 23 dinara sa PDV-om. Neko ko je navodnjavao, on će proći malo bolje. Ali postoji taj faktor ekonomije, cene navodnjavanja. Mi moramo da menjamo kulture koje gajimo, način na koji gajimo i da probamo da se tako prilagodimo uslovima", rekao je Davidović.
Povezane vesti
Moguće je, dodaje, da će neke biljke koje su bile do sada egzotične, kao što su, na primer, proso, proteinski sirak i pitomi sirak, postati privlačnije za poljoprivrednike u Srbiji.
Euronews/Ljiljana Gradinac
"To su afričke biljke koje su otpornije na sušu, koje imaju neke specijalne gene koji im omogućavaju da čak prežive bukvalno neki manjak padavina. Na nekim terenima moraćemo da se ponašamo kao da smo negde u Severnoj Makedoniji ili u Grčkoj, a to je da gajimo više ozimih useva, da imamo više ozime pšenice, što poljoprivrednici sve znaju i oni to rade", rekao je on.
Prema njegovim rečima, poljoprivrednici pokušavaju da se prilagode na taj način i umesto soje seju stočni grašak, ali to nije to.
On je podsetio da je Srbija bila veliki proizvođač i izvoznik soje.
"Sada šta će biti dalje, to ne znamo", dodaje on.
Navodnjavanje i subvencije
Davidović smatra da je potrebna potpuno nova ideja kako ćemo da radimo navodnjavanje i nova mreža kanala.
"Moramo da radimo navodnjavanje. Mi imamo i stručnjake koji to znaju. Problem je što celokupno naše navodnjavanje, sistem kanala se zasniva na nečemu što je bilo aktuelno pre 30, 40, 50 godina", dodaje on.
On smatra da su potrebne akumulacije po centralnoj Srbiji, naglašavajući da su to sve veoma skupi projekti.
I da se promeni klima u sledećih 100 godina, Davidović kaže da će Srbija imati dovoljno hrane za sopstvene potrebe.
On naglašava da treba očuvati seosko stanovništvo, da oni ostanu na selu i da mogu da žive od tog posla.
"Mi sad imamo jednu situaciju da država upumpava ogromne pare u poljoprivredu. Taj budžet je veliki, ali taj budžet je loše raspoređen. Evropa je davno odustala od takvog načina subvencionisanja, nego ide na subvencionisanje poljoprivrednog gazdinstva. Bukvalno, oni plaćaju ljude samo da bi ostali na selu, samo da bi ti krajevi nešto proizvodili. Duga je sad to priča kako usmeriti te subvencije, ali se svodi na to da su nam potrebni ljudi koji će da proizvode. Mi ćemo hranu u Srbiji imati uvek, šta god se desi, i da se desi promena klime", rekao je Davidović.
Ceo razgovor sa Urošem Davidovićem možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)