Od robota koji štiti jagode svetlom do đubriva od ljudskog urina: 6 neobičnih inovacija u poljoprivredi vrednih pažnje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poljoprivreda se sve više oslanja na tehnologije koje bi mogle da pomognu u rešavanju nekih od njenih najvećih izazova — od nedostatka radne snage i biljnih bolesti do klimatskih promena i rasipanja resursa. Među rešenjima koja se razvijaju nalaze se autonomni roboti, tretiranje semena svetlošću, veštačka inteligencija i načini da se otpad pretvori u koristan proizvod.
Američki magazin TIME uvrstio je šest poljoprivrednih inovacija na svoju listu najboljih izuma za 2026. godinu. Reč je o tehnologijama koje pokušavaju da unaprede uzgoj biljaka, olakšaju rad na farmama, zaštite pčele i bolje iskoriste resurse.
BioLumic xTraits: Svetlost koja aktivira potencijal semena
Platforma xTraits kompanije BioLumic koristi precizno određene svetlosne tretmane kako bi aktivirala ili potisnula ekspresiju gena u semenu i tako uticala na razvoj biljke. Za razliku od genetske modifikacije, ovaj pristup ne menja DNK biljke, već nastoji da podstakne osobine koje su već prisutne. Cilj je da usevi bolje podnose stresne uslove i daju stabilnije prinose, uz potencijalno manju potrošnju vode ili đubriva, zavisno od kulture i uslova uzgoja.
Burro Grande 44: Robot koji prevozi plodove umesto radnika
Burro Grande 44 je autonomni poljoprivredni robot namenjen prevozu plodova i druge opreme na farmama, voćnjacima i u rasadnicima. Kreće se samostalno i može da prati radnike, prenoseći ubrano voće do mesta za prikupljanje, čime se smanjuje vreme koje zaposleni troše na transport. Prema rečima direktora kompanije Burro, koje prenosi TIME, takva pomoć može da poveća produktivnost radnika koji beru voće za oko 30 odsto. Tehnologija je namenjena ublažavanju problema nedostatka radne snage i rastućih troškova rada.
Beewise Robi: Veštačka inteligencija za praćenje pčelinjih košnica
Tanjug/AP/Mike Householder
Beewise Robi koristi automatizaciju i veštačku inteligenciju u upravljanju pčelinjim košnicama. Sistem pomaže pčelarima da prate stanje zajednica i ranije uoče probleme, umesto da se oslanjaju isključivo na ručne preglede. To je važno jer pčele imaju ključnu ulogu u oprašivanju brojnih poljoprivrednih kultura, a zdravlje pčelinjih zajednica direktno utiče na njihovu sposobnost da obavljaju tu funkciju. Cilj tehnologije je da olakša nadzor nad košnicama i pomogne u očuvanju oprašivača.
2nd Nature AgWaste Portal: Veštačka inteligencija koja traži vrednost u otpadu
Platforma AgWaste Portal kompanije 2nd Nature koristi veštačku inteligenciju da analizira poljoprivredni i prehrambeni otpad i identifikuje materije koje bi mogle imati komercijalnu vrednost. Ostaci nastali tokom prerade hrane često sadrže korisna jedinjenja koja se ne iskorišćavaju, već završavaju kao otpad. Prepoznavanjem mogućih načina njihove ponovne upotrebe, platforma nastoji da pomogne kompanijama da smanje količinu odbačenog materijala i razviju nove proizvode, u skladu sa principima cirkularne ekonomije.
Saga Robotics Thorvald: Robot koji štiti biljke UV svetlošću
Autonomni robot Thorvald kompanije Saga Robotics koristi UV-C svetlost za suzbijanje pepelnice, gljivične bolesti koja može da ošteti useve, uključujući jagode i vinovu lozu. Robot se kreće kroz zasade i tretira biljke svetlošću, što može da smanji potrebu za konvencionalnim fungicidima. Prema podacima koje prenosi AgNavigator, tokom 2026. godine tehnologija se koristi na površinama koje obuhvataju oko 30 odsto britanske proizvodnje jagoda na uzgojnim konstrukcijama i približno 2.500 akri vinograda u Kaliforniji. Efikasnost tretmana zavisi od uslova i načina primene, ali je cilj da se zaštita useva učini preciznijom i smanji oslanjanje na hemijska sredstva.
VunaNexus Aurin: Đubrivo proizvedeno iz ljudskog urina
Aurin kompanije VunaNexus je đubrivo dobijeno preradom ljudskog urina, iz kojeg se mogu povratiti hranljive materije potrebne biljkama, uključujući azot i fosfor. Umesto da se te materije izgube u otpadnim vodama, tehnologija nastoji da ih vrati u poljoprivredni ciklus i iskoristi za ishranu useva. Ovakav pristup mogao bi da doprinese efikasnijem korišćenju resursa i smanjenju zavisnosti od nekih konvencionalnih izvora hranljivih materija, ali su za bezbednu primenu važni odgovarajuća obrada, kontrola kvaliteta i poštovanje propisa.
Šest izuma pokazuje koliko se različiti pristupi danas razvijaju u poljoprivredi — od svetlosnih tretmana semena i robota do reciklaže hranljivih materija. Ipak, uvrštavanje na TIME-ovu listu najboljih izuma ne znači da su sve tehnologije jednako dostupne ili da su njihovi rezultati potvrđeni u svim uslovima. Njihov stvarni značaj zavisiće od daljih ispitivanja, troškova i toga koliko uspešno mogu da se primene na farmama.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)