Suša pomera setvu: Ratari u dilemi – čekati kišu ili rizikovati sa semenom u suvoj zemlji?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ove jeseni ratari su pred teškom odlukom – da li čekati kišu i povoljnije uslove ili krenuti u setvu i rizikovati da seme zbog nedostatka vlage ne nikne. Posle višemesečne suše, zemlja je na mnogim parcelama suva i tvrda, a kako ocenjuje dr Velimir Radić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, uljana repica već dolazi u problem zbog probijanja optimalnih rokova za setvu. Ostala ozima strna žita za sada nisu u ozbiljnom kašnjenju, ali mnogo zavisi od padavina koje se očekuju.
Radić navodi da je situacija za poljoprivredne proizvođače izuzetno teška, pre svega zbog nedostatka vode i suše. U ovom trenutku najugroženija je uljana repica, jer se već probijaju termini i optimalni rokovi za njenu setvu.
"U ovom trenutku, od prvih biljnih vrsta, najugroženija je uljana repica. Znači, probijamo sve termine i optimalne rokove za setvu, tako da uljana repica dolazi u problem koliko će to biti stvarno realna setva i koliko će to biti funkcionalno. Što se tiče ostalih ozimih strnih žita, nismo još uvek u nikakvom problemu, realno još uvek“, kaže Radić za Euronews Srbija.
Za ječam, prema njegovim rečima, još ima vremena da bude posejan u optimalnom roku, ukoliko padavine koje se očekuju budu dovoljne. Kiša bi u tom slučaju značajno pomogla proizvođačima koji su već pripremili parcele.
Problem je, međutim, što su ratari u različitim situacijama. Oni koji su već pripremili izuzetno suve parcele uložili su veliki trud i novac, ali sada čekaju padavine. Ako kiša bude dovoljna, moći će da poseju pripremljenu zemlju i seme bi moglo brže da nikne. Ako padne tek mala količina kiše, otvara se pitanje da li će vlage biti dovoljno za klijanje i nicanje.
S druge strane, oni koji još nisu počeli da obrađuju parcele mogu uz manju količinu padavina lakše da pripreme zemljište, uz manje utroška energije. Ali i kod njih, kako je dodao, ostaje pitanje koliko će vlage nakon obrade ostati u zemljištu da bi seme moglo da nikne.
"Osnovna stvar u našoj poljoprivrednoj teoriji je: kako poseješ, tako ćeš i žnjeti. Što znači da, ako budemo iole imali problema sa setvom i ovim načinom sejanja, odnosno klijanjem, nicanjem i razvojem same biljke pred zimu, to će sve se dalje odraziti na njen razvoj u toku vegetacije, a samim tim utiče na sam prinos, odnosno na njenu ekonomsku dobit koju poljoprivredni proizvođači treba da ostvare“, upozorava Radić.
Šta ako seme bude posejano, a kiša izostane?
Poseban problem nastaje ako proizvođač poseje, a zatim padne samo mala količina kiše. Prema Radićevim rečima, svega nekoliko milimetara padavina može da pokrene seme, ali ako nakon toga usledi novi sušni period, biljka može da propadne.
Unsplash/Sindy Süßengut
"Ako to padavine budu, parafraziram, 1, 2, 3, 4, 5 milimetara, to znači da će samo inicirati to seme da krene i onda će se osušiti. To seme neće izdržati sledećih nedelju dana, ono će istrunuti. To je najveći problem", kaže Radić.
U takvoj situaciji proizvođač bi mogao da bude primoran da ponovo seje, što znači nove troškove. Zato, kako objašnjava Radić, trenutno nije moguće sa sigurnošću reći da li je bolja odluka sačekati ili posejati pa čekati kišu.
"U ovom trenutku vi ne možete biti sa sigurnošću da tvrdite šta je bolja varijanta: da li sačekati ili posejati pa čekati. Znači, u ovom trenutku, videćemo kakve će vremenske prilike doneti. To je sad jedna stvar koju svi proizvođači moraju da kalkulišu, i pitanje je samo kod svakog proizvođača koliko je on spreman na rizik", navodi Radić.
Tanjug/Dušan Aničić
Veliki proizvođači imaju manje prostora za čekanje
Dodatni problem predstavljaju velike površine. Proizvođači koji obrađuju stotine ili hiljade hektara ne mogu da čekaju unedogled, jer bi kasnije bilo teško da sve parcele pripreme i zaseju.
Manji proizvođači, sa nekoliko hektara, imaju više prostora da procene situaciju i sačekaju povoljnije uslove. Kod velikih proizvođača, međutim, čekanje nosi dodatni rizik zbog obima posla koji moraju da završe.
Zbog toga će, kako objašnjava Radić, deo velikih površina verovatno biti obrađen i zasejan, dok će drugi deo sačekati padavine.
"Najverovatnije da će jedan deo biti već urađen, pripremljen, a da će drugi deo sačekati da padne kiša. Znači, oni će se preorijentisati na taj način da od dva rizika ili jednog velikog rizika smanje taj način. Znači, jednostavno, prinuđeni", kaže Radić.
Više pogledajte u videu iznad teksta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)