Carine za povratak izgubljene američke industrije: Zašto su bakar, aluminijum i čelik u srži Trampove MAGA ideologije

Trampove carine od 50 odsto na čelik, bakar i aluminijum prevazilaze ekonomiju - one su pokušaj da se povrate izgubljene američke industrije i podstakne njegova MAGA baza.

Poput carina koje američka vlada uvodi prema pojedinim zemljama, visoke takse od 50 odsto na sav uvoz čelika, bakra i aluminijuma prevazilaze ekonomsku logiku. One odražavaju Trampovu želju da povrati nekada dominantne američke industrije i mobiliše svoju radničku bazu.

"Veliki deo motivacije za carine na osnovne proizvodne sirovine, poput bakra, prvenstveno je politički motivisan", rekao je Dejvid Strič, viši analitičar za devizno tržište u kompaniji Caxton, za Euronews.

"Tramp je više puta izražavao frustraciju zbog toga što se proizvodnja svih triju materijala preusmerila iz Sjedinjenih Država, koje su bile globalni lider sve do osamdesetih godina, ka Čileu za bakar i Kini za čelik i aluminijum", dodao je.

Tramp već dugo predstavlja čelik i aluminijum kao okosnicu američke snage, povezujući njihovu proizvodnju sa ekonomskim opstankom i nacionalnom bezbednošću. Tokom svog prvog mandata 2018. godine, naglasio je koliko su ove industrije po njegovom mišljenju ključne.

"Snažna industrija čelika i aluminijuma je od vitalnog značaja za našu nacionalnu bezbednost. Apsolutno vitalna", rekao je Tramp.

"Čelik je čelik. Ako nemate čelik, nemate zemlju. Naše industrije su godinama, decenijama, zapravo, bile meta nepoštenih stranih trgovinskih praksi, što je dovelo do zatvaranja fabrika i pogona, otpuštanja miliona radnika i uništenja čitavih zajednica. I to će prestati, zar ne? To će prestati", izjavio je tada.

Tanjug/AP/David Dermer

Kada je reč o bakru, SAD trenutno uvoze oko polovine svojih potreba, uglavnom iz Čilea i Kanade.

U sredu su cene bakra naglo pale pred rok 1. avgusta za uvođenje novih carina, pri čemu su američki fjučersi za bakar pali za 20 odsto na oko 4,55 dolara (3,94 evra) po funti, što je najveći dnevni pad u istoriji.

To se dogodilo nakon što su cene bakra u SAD dostigle rekordne vrednosti u julu, kada je Tramp prvi put najavio taksu. Ponovo iznenadivši investitore, predsednik je ove nedelje objavio da sirovina, za razliku od poluproizvoda, neće biti obuhvaćena carinom, čime se smanjuje rizik od nestašice. Uvoz koncentrata bakra i katoda neće biti pogođen novim taksama, ali će isporuke žica, cevi i limova biti obuhvaćene.

U međuvremenu, udvostručenje carina na čelik i aluminijum, sa prethodnih 25 odsto na 50 odsto, značajno je podiglo domaće cene metala u SAD, onemogućilo konkurentni uvoz i povećalo nestabilnost za proizvođače.

Viši troškovi i smanjena dostupnost primoravaju američke kompanije da razmotre povratak proizvodnje u zemlju i redizajn svojih lanaca snabdevanja.

Ipak, ostaje da se vidi da li će carine zaista podstaći domaću proizvodnju, s obzirom na to da takse koje je Tramp uveo tokom prvog mandata to nisu učinile. Do 2024. godine, proizvodnja čelika u SAD bila je zapravo jedan odsto niža nego 2017. godine, pre uvođenja prvih carina, dok je proizvodnja aluminijuma opala za skoro 10 odsto.

Prema nedavnim analizama, Trampove carine mogle bi da povećaju troškove proizvodnje za čak 4,5 odsto, što bi pogodilo sektore sa malim maržama poput električnih vozila i kućnih aparata, kao i da odlože investicije u ključne proizvodne centre širom zemlje.

Industrije "otete" od SAD

Tokom većeg dela 20. veka, Sjedinjene Države bile su najveći svetski proizvođač bakra, sve dok Čile nije preuzeo tu titulu, čime je okončana američka dominacija. Danas je Čile i dalje najveći globalni proizvođač ovog metala.

Kada je reč o proizvodnji čelika, SAD su dostigle vrhunac početkom 1970-ih, pre nego što je industrija doživela dugotrajan pad, pogoršan nizom recesija. Jeftiniji i efikasniji sistemi u Japanu, Južnoj Koreji, Evropi i drugim zemljama potisnuli su skupe američke čeličane. Jak dolar dodatno je učinio strani čelik jeftinijim, dok su domaće fabrike bile opterećene zastarelom opremom, visokim troškovima rada i rastućim ekološkim zahtevima.

Gradovi zasnovani na čeliku, koje Tramp sada želi da oživi gotovo 50 godina kasnije, ekonomski su propali, uprkos pokušajima vlade da ih održi. Zbog toga se region od Njujorka do srednjeg zapada i dalje naziva "Pojas rđe", što se odnosi na korodirane fabrike i proizvodne pogone koji su odavno van upotrebe.

profimedia

 

Kada je reč o aluminijumu, SAD su bile vodeći svetski proizvođač tokom većeg dela 20. veka, zahvaljujući obilju jeftine električne energije potrebne za topljenje i snažnoj domaćoj potražnji iz sektora odbrane, vazduhoplovstva i automobilske industrije. Početkom 2000-ih, Kina je preuzela lidersku poziciju.

"Trampova najjača baza podrške, prvenstveno radnici bez fakultetskog obrazovanja, doživela je najveći pad u mogućnostima zapošljavanja kao rezultat premeštanja proizvodnje u inostranstvo", rekao je Strič za Euronews.

Rastući troškovi, posebno u zelenim industrijama

Trampove sveobuhvatne carine od 50 odsto na bakar, čelik i aluminijum verovatno će poremetiti industrije koje se u velikoj meri oslanjaju na ove materijale, od građevinarstva i odbrane do zelenih tehnologija.

"Praktično, sva tri materijala se intenzivno korist, od solarnih panela do baterija za automobile, pa se može pretpostaviti da će upravo američka proizvodna baza najviše trpeti“, dodao je Strič.

Najveći pritisak oseća se u sektorima poput električnih vozila i obnovljive energije, gde su ovi metali ključni, a profitne marže već minimalne.

Strič je zaključio: "Možemo dalje pretpostaviti da, zbog visokih carina na ove proizvode i opšte krhkosti tržišta električnih automobila, kao i visokih ulaznih troškova za sva tri materijala i prosečne industrijske marže od pet odsto, proizvođači električnih vozila mogu pretrpeti najteže posledice povećanih troškova".