Ekonomija Evrope gubi zamah: Stručnjaci vide dva bitna koraka za otključavanje budućeg rasta

Ekonomski zamah Evrope gotovo je stao u drugom kvartalu 2025. godine, uz minimalan rast i nagli pad industrijske proizvodnje, što izaziva zabrinutost da oporavak već gubi snagu, piše Euronews.

Prema drugoj proceni Eurostata objavljenoj u četvrtak, sezonski prilagođeni BDP u evrozoni porastao je za samo 0,1 odsto u tri meseca do juna, što je nepromenjeno u odnosu na prvu preliminarnu procenu. Šira Evropska unija (EU) zabeležila je rast od 0,2 odsto, takođe u skladu sa ranijim procenama.

Ovi podaci predstavljaju naglo usporavanje u odnosu na snažan prvi kvartal, kada je BDP porastao za 0,6 odsto u evrozoni i 0,5 odsto u EU zahvaljujući snažnom rastu izvoza.

Nasuprot tome, privreda Sjedinjenih Američkih Država snažno se oporavila, zabeleživši kvartalni rast od 0,7 odsto nakon blagog pada u prvom kvartalu. Na godišnjem nivou, BDP evrozone porastao je za 1,4 odsto, znatno ispod američke stope od 2,0 odsto.

Razlike među državama

Ispod ukupnih brojki, oporavak ostaje veoma neujednačen širom bloka.

Španija je predvodnik sa kvartalnim rastom od 0,7 odsto, podstaknutim snažnom domaćom tražnjom i investicijama u kapital. Portugal je sledio sa 0,6 odsto, dok je Francuska ostvarila skroman rast od 0,3 odsto.

Međutim, i Nemačka i Italija, najveća i treća po veličini ekonomija evrozone, zabeležile su pad od 0,1 odsto.

Za Nemačku, pad odražava nastavak slabosti u investicijama, posebno u građevinarstvu i kapitalnim dobrima, dok je italijanska proizvodnja trpela zbog slabe potrošnje i usporavanja industrijske aktivnosti.

profimedia

Irska je zabeležila najveći pad, sa smanjenjem proizvodnje od 1 odsto.

U ostatku EU, rast je bio snažniji u istočnoj Evropi, pri čemu su Rumunija i Poljska porasle za 1,2 odsto i 0,8 odsto, zahvaljujući otpornosti domaće tražnje i prilivu sredstava iz programa "Next Generation EU" (NGEU).

Pad industrije ne ohrabruje

Dodatnu zabrinutost izaziva pad industrijske proizvodnje u evrozoni od 1,3 odsto u junu, čime je poništen rast od 1,1 odsto u maju i promašena su očekivanja o blažem padu od 1 odsto.

Pad je bio široko rasprostranjen, pri čemu je proizvodnja kapitalnih dobara smanjena za 2,2 odsto, a trajnih potrošačkih dobara za 4,7 odsto.

U široj EU, proizvodnja je pala za 1 odsto. Među državama članicama, Irska je zabeležila najveći mesečni pad industrijske proizvodnje od 11,3 odsto, a sledile su Portugal i Litvanija.

Nasuprot tome, Belgija, Francuska i Švedska zabeležile su značajne dobitke.

SAD nadmašuju Evropu, ali se sentiment menja

Dok evrozona i dalje zaostaje za SAD, kako u pogledu proizvodnje, tako i produktivnosti, Goldman Sachs smatra da se sentiment pomera u korist Evrope.

Ekonomisti Đovani Pjerdomeniko i Sven Jari Šten ističu da zaokret nemačke fiskalne politike i povećana makroekonomska neizvesnost u SAD pomažu promeni investicionih stavova.

Goldman Sachs je povećao svoju prognozu rasta evrozone za 2027. godinu za 1,2 odsto od početka godine, dok je američku projekciju smanjio za 1,7 odsto u istom periodu.

Priliv kapitala u Evropu se povećao, a evro je značajno ojačao u odnosu na dolar.

Dugoročni izazovi i prilike Evrope

Uprkos poboljšanom raspoloženju, Evropa se i dalje suočava sa dubokim strukturnim izazovima.

Visoki troškovi energije, posebno gasa i električne energije, nastavljaju da narušavaju konkurentnost.

Niska ulaganja u sektore visokog rasta, regulatorna fragmentacija i spori prinosi produktivnosti dodatno opterećuju potencijal.

profimedia

Pored toga, Kina, nekada ključno izvozno tržište, sve više postaje konkurent, potiskujući evropsku proizvodnu bazu.

Ipak, postoje razlozi za optimizam. Povećana javna ulaganja, podstaknuta NGEU programom i nemačkim infrastrukturnim planom vrednim 500 milijardi evra, mogla bi podržati srednjoročni rast.

Evropa takođe ostaje globalni lider u farmaceutskoj industriji i ima značajan neiskorišćen potencijal u integraciji tržišta kapitala, digitalizaciji i zelenoj infrastrukturi.

"Evropa ima priliku da poboljša svoj ekonomski učinak kroz povećana javna ulaganja, liderstvo u industrijama rasta kao što su farmacija i zelene tehnologije, reforme finansijskih tržišta i dalju integraciju unutrašnjeg tržišta", rekao je Pjerdomeniko.

Napori za produbljivanje jedinstvenog tržišta, koje podstiče Kompas konkurentnosti Evropske komisije, uz izveštaje Dragija i Lete, smatraju se ključnim koracima za otključavanje budućeg rasta.

"Evropski kreatori politika imaju priliku da rade na poboljšanoj makroekonomskoj slici kroz reforme koje će dovesti do trajnog poboljšanja ekonomskog učinka Evrope", dodao je Pjerdomeniko.

Goldman Sachs ostaje optimističan u pogledu srednjoročnih izgleda Evrope, prognozirajući rast evrozone iznad konsenzusa za period 2025–2028.