Sve veći, bučniji i gladniji struje: Zašto se građani širom sveta bune protiv data centara?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Do pre samo nekoliko godina mnogi verovatno nisu ni znali šta je data centar. Ove ogromne zgrade, nalik skladištima, pokreću gotovo sve naše aktivnosti na internetu – od pretraživanja veba i slanja imejlova do preuzimanja filmova i korišćenja usluga elektronskog bankarstva.
One su u samom središtu procvata veštačke inteligencije, jer se u njima nalaze napredni računarski čipovi i serveri neophodni za rad usluga kao što su ChatGPT i Claude.
Međutim, brzina kojom se ovi objekti šire, ogromna količina električne energije koju troše i zabrinutost zbog njihovog uticaja na životnu sredinu podstiču sve snažniji otpor javnosti širom sveta.
U SAD su postali velika tema uoči izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata, zakazanih za 3. novembar, pri čemu se i republikanci i opozicione demokrate protive njihovoj izgradnji, prenosi BBC.
Time se protivnici širenja data centara sve više sukobljavaju sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je kritike odbacio kao "bolesnu zaveru", iako nezadovoljstvo javnosti raste.
Evo šta treba da znate o naglom širenju data centara i razlozima zbog kojih se tome sve više ljudi protivi.
Njihov broj brzo raste
Prema podacima kompanije Data Center Map, koja prati postojeće i planirane lokacije, širom sveta postoji oko 12.250 data centara. To je znatno više nego 2021. godine, kada je bilo oko 8.000 operativnih objekata.
Kao što prikazuje grafikon u nastavku, data centri su najgušće koncentrisani u SAD, gde se nalazi 4.767 takvih objekata. Sledi Evropa, u kojoj prednjače Velika Britanija i Nemačka.
Data centri su se tradicionalno gradili u blizini gradova, gde je lakše doći do visokonaponskih dalekovoda i izvora vode potrebnih za hlađenje. Međutim, kako postaju sve veći, sve više njih gradi se u ruralnim područjima.
Kada je reč o ukupnom kapacitetu, prednost SAD još je izraženija. Kina je na drugom mestu, dok Evropa znatno zaostaje.
Očekuje se da će se taj jaz u narednim godinama dodatno povećati, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da bi Evropa mogla da propusti potencijalne ekonomske koristi procvata veštačke inteligencije.
Sve su veći
Data centri se znatno razlikuju po veličini – od objekata koji mogu da stanu u baštensku šupu do kompleksa koji zauzimaju ogromne površine zemljišta.
Prema široko rasprostranjenim navodima, najveći operativni data centar na svetu vodi kineski telekomunikacioni gigant China Telecom u gradu Hohot, u kineskoj autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija. Prostire se na približno milion kvadratnih metara, odnosno 10,7 miliona kvadratnih stopa.
EPA/RAMON VAN FLYMEN
To je površina ekvivalentna približno 140 fudbalskih terena standardnih dimenzija koje propisuje FIFA.
Međutim, u izgradnji su i znatno veći kompleksi.
Svi ovi objekti grade se isključivo kako bi obezbedili ogromnu računarsku snagu potrebnu za rad usluga veštačke inteligencije.
Na primer, Colossus 2, koji je deo šireg kompleksa Colossus, trebalo bi da primi stotine hiljada naprednih AI čipova tehnološkog giganta Nvidia.
Ovaj centar koristiće se i za obučavanje četbota Grok kompanije xAI.
Kompanija Ilona Maska planira da za napajanje objekta koristi 41 turbinu na metan. Aktivisti upozoravaju da bi to moglo značajno da poveća zagađenje vazduha u lokalnoj sredini. Nadležni regulatori, međutim, navode da će turbine ispunjavati propisane standarde kvaliteta vazduha.
Troše više struje nego cela Francuska
Pritisak koji data centri stvaraju na lokalne resurse izaziva sve veću zabrinutost.
Ovi objekti mogu da troše velike količine vode za hlađenje svojih sistema, što bi, upozoravaju pojedini stručnjaci, moglo da dovede do nestašica vode.
Procenjuje se i da data centri širom sveta troše više električne energije nego cela Francuska, što pokazuje grafikon u nastavku.
Njihova sve veća potreba za električnom energijom povećava emisije ugljenika, pokazuju analize, a istovremeno stvara dodatni pritisak na lokalne elektroenergetske mreže. Zbog toga postoji bojazan da bi cene struje mogle da porastu.
Pojedine stanovnike zabrinjavaju i buka koju data centri proizvode, kao i prostor koji zauzimaju, pa otpor njihovoj izgradnji postaje sve snažniji.
EPA/RUNGROJ YONGRIT
U 16 američkih saveznih država predloženi su zakoni kojima bi se zabranila ili privremeno obustavila izgradnja novih objekata. Ova tema mogla bi da bude jedno od važnih pitanja na novembarskim izborima za Kongres.
Otpor izgradnji data centara pojavio se i izvan SAD, u zemljama poput Meksika, Francuske, Indonezije i Velike Britanije.
Ipak, mogu da donesu nova radna mesta
Zagovornici izgradnje data centara ističu da su oni od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost i razvoj veštačke inteligencije.
Takođe tvrde da doprinose privredi tako što privlače investicije, donose prihode od poreza i otvaraju radna mesta, naročito u građevinskom sektoru.
Nedavni izveštaj istraživačkog centra Brookings ukazuje na to da data centri zaista stvaraju lokalna radna mesta, ali u manjem broju nego što tvrde zagovornici ove industrije.
Važna je i vrsta data centra. Takozvani hiperskalni objekti – ogromni kompleksi u vlasništvu tehnoloških giganata poput Amazona i Majkrosofta, koji njima i upravljaju – imaju veći pozitivan uticaj na zapošljavanje, navodi se u izveštaju.
S druge strane, objekti za kolokaciju, koji iznajmljuju prostor udaljenim korisnicima bez sopstvenog lokalnog prisustva, donose manje koristi lokalnoj zajednici.
Dok se rasprava o njihovim prednostima i nedostacima zaoštrava, izgradnja data centara nastavlja se nesmanjenim tempom.
Očekuje se da će tehnološka industrija tokom 2026. godine zajedno potrošiti 765 milijardi dolara na infrastrukturu za veštačku inteligenciju, dok bi taj iznos naredne godine mogao da premaši bilion dolara.
Data centri u svemiru ili na Mesecu kao moguća alternativa
Kako zabrinutost zbog uticaja na životnu sredinu raste, tehnološka industrija istražuje alternativna rešenja.
Jedna od ideja je izgradnja data centara u svemiru ili na Mesecu, gde bi mogli da koriste obilje solarne energije.
Drugi predviđaju da bi se u budućnosti sve veći deo obrade podataka potrebne za veštačku inteligenciju mogao obavljati na hardveru koji se već nalazi u našim računarima i pametnim telefonima.
Takav pristup mogao bi da smanji potrebu za izgradnjom ogromnih data centara, koji sve više opterećuju elektroenergetske mreže i životnu sredinu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)