Isti koeficijent, različit standard: Zašto nejednakost prihoda ne pokazuje celu sliku?

Prema podacima Eurostata, nejednakost prihoda među građanima najmanja je u Slovačkoj, a najveća u Bugarskoj, dok se Srbija nalazi u sredini evropske tabele, zajedno sa Italijom, Grčkom, Kiprom i Švajcarskom. Sagovornici Euronews Srbija ukazuju na to da se ekonomski položaj građana ne može procenjivati na osnovu jednog statističkog pokazatelja, već da je važno uzeti u obzir i kupovnu moć, visinu zarada i troškove života. Poseban izazov predstavlja rast cena hrane i drugih osnovnih životnih troškova, koji, kako ističu, najviše pogađa građane sa nižim primanjima. 

Profesor Goran Radosavljević objasnio je da postoje različiti pokazatelji nejednakosti, među kojima je i odnos prihoda najbogatijih i najsiromašnijih delova stanovništva. 

"Međutim, nikada nije dobro posmatrati nejednakost i dohodak i stanje u jednoj državi preko jednog pokazatelja", rekao je Radosavljević. 

Prema njegovim rečima, za sagledavanje ekonomskog položaja stanovništva potrebno je uzeti u obzir i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, prosečne prihode i potrošnju, kao i rizik od siromaštva.

Radosavljević je naveo da je u Srbiji rizik od siromaštva oko 23,4 odsto, prema njegovoj proceni, dok je u Evropi nešto niži. 

"Ti pokazatelji, služe da nam pokažu kako se krećemo, kako žive oni ljudi koji žive na medijalnoj zaradi, ispod proseka, koji je odnos najbogatijih, najsiromašnijih", objasnio je. 

Isti pokazatelj ne znači i isti životni standard 

Finansijski konsultant Vladimir Vasić ukazao je na to da dve države mogu imati isti nivo nejednakosti, a da njihovi građani raspolažu veoma različitim prihodima. 

"Imate dve države. Imate da polovina stanovništva ima 500 evra platu, a druga polovina 1.000. Imate drugu državu koja ima recimo, 2.500 evra platu, i polovina, a ostatak 5.000, imaju isti koeficijent. Suština je da ne može da se uzme jedan kriterijum, već da se sagleda više kriterijuma", naveo je Vasić. 

Zbog toga, kako je objasnio, statističke podatke treba posmatrati u kontekstu cena i kupovne moći. 

"Nije isto kada kupujete gorivo u Rusiji, Americi, ili kad kupujete negde u Evropi. Znamo kako to izgleda. Ta novčanica od 1.000 evra ili dve novčanice od 500 evra nemaju istu kupovnu moć“, rekao je Vasić. 

On je dodao da je za razumevanje stvarnog položaja građana važno sagledati odnos prihoda i rashoda, odnosno koliko novca ostaje nakon podmirivanja osnovnih troškova. 

"I sad je pitanje da li je, kakve su cene, kakvo je stanje na tržištu, šta ja mogu da kupim za 500 ili za 2.500“, istakao je Vasić. 

Hrana veće opterećenje za građane sa nižim prihodima 

Radosavljević je ukazao na to da rast cena i zarade koje ne prate taj rast predstavljaju problem u velikom delu Evrope. 

"Ono što je kritično trenutno u čitavoj Evropi, nažalost, a to je da dohodak od rada gubi ozbiljno trku sa standardom i sa cenama“, rekao je Radosavljević. 

Prema njegovim rečima, razlike u udelu troškova za hranu u ukupnim prihodima pokazuju koliko poskupljenja različito utiču na građane u pojedinim zemljama. 

Kako je naveo, prosečan građanin Srbije troši gotovo 37 odsto svoje prosečne zarade na hranu, dok je taj udeo kod prosečnog Slovaka oko 17 do 18 odsto, a kod prosečnog Nemca oko 10 odsto. 

Radosavljević je upozorio da se posledice poskupljenja snažnije osećaju u zemljama i domaćinstvima u kojima se veći deo prihoda izdvaja za osnovne životne potrebe. 

"Kada vama cena hrane u zemlji koja troši 40 odsto svog dohotka, recimo, čak u Srbiji, u Beogradu je to značajno manje, u istočnoj, u istočnoj i južnoj Srbiji je to gotovo 40 odsto. I kada vama cena hrane poraste, vi vaših tih 40 odsto koji ste, to je otišlo na 45. Veći je efekat“, objasnio je profesor. 

Bonus video: