Konkurencija jedini lek za inflaciju: Šta možemo očekivati od najavljenih ekonomskih mera i šta nas čeka na jesen?
Komentari22/08/2025
-14:00
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će u nedelju u 11 časova otkriti nove mere za kontrolu cene i borbu protiv inflacije. Obuzdavanje rasta cena na rafovima u Srbiji, uzroci i posledice te pojave bili su tema diskusije tokom Prelistavanja na Euronews Srbija, sa gošćom Radojkom Nikolić, urednicom portala Magazin Biznis.
Nikolić je naglasila da visoke cene osnovnih životnih namirnica već duže vreme ozbiljno opterećuju potrošače.
"Ovaj način pokušaja snižavanja cena mogao bi da se kvalifikuje kao akcija koja je pitanje koliko će dugo trajati“, istakla je ona i dodala da iskustva iz regiona pokazuju da su takve mere obično kratkog daha.
Podsećajući na primere Mađarske i Rumunije, Nikolić je objasnila da su te zemlje ograničavale trgovačke marže, pa je tako u Mađarskoj granica postavljena na 10% za određene proizvode.
"Kada se ograniči trgovinska marža za, na primer, 10%, kao što su uradili Mađari, onda se objavi spisak proizvoda na koje se to odnosi. Oni su, recimo, uzeli nekih 30 grupa i 1000 proizvoda u okviru tih 30 grupa proizvoda. Ali uglavnom su sve prehrambeni proizvodi i sad kad kažete 1000 proizvoda to ovako izgleda mnogo. Ali vi tu imate, npr. mlečne proizvode, pa pod tim imate celu skalu od 10-15 proizvoda. Pa imate proizvode od brašna pa opet skalu proizvoda i tako izgleda taj obuhvat. Konkretno kako će izgledati naša uredba, šta će definisati, to je teško reći", rekla je.
Na pitanje da li takve mere mogu ugroziti proizvođače, ona je odgovorila da to zavisi od dogovora sa trgovcima, ali da se u praksi pokazalo da trgovci nikada ne ostaju na gubitku.
"Ove cene će spustiti, ali zato će povećati neke cene. Isto je iskustvo i u Mađarskoj i u Rumuniji. Trgovci uopšte nisu bili na gubitku. Oni su samo povećanje prebacili na drugi segment cena“, rekla je Nikolić, koja smatra da je jedina trajna zaštita potrošača – konkurencija na tržištu, a ne uredbe.
Povezane vesti
Nikolić je ukazala i na problem sa domaćim poljoprivrednim proizvodima, čije cene osciliraju u zavisnosti od sezone i roda.
"Kad god je dobra sezona, cena pada, a kada je rod slab, cena raste... Niko se nije bunio za cenu malina ove godine. Zašto? Zato što je cena bila 600 dinara otkupna cena kod hladnjačara. Hladnjačari koji su otkupljivali direktno od proizvođača 600 dinara kilogram malina otkupna. Zato je bila hiljadu na tezgama, zato što je bio manji rod maline. Prošle godine je bilo gotovo upola te cene. Opet su proizvođači dobili isto. Jer je za duplo veću količinu su imali po 300 dinara. Ali kupci su dobili duplo više cene", objasnila je naša sagovornica.
Što se tiče inflacije, Nikolić je upozorila da je ona "najveći problem sa kojim se Srbija suočava“. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u julu su porasle za 4,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
"To je inflacioni porez koji svi plaćamo i ja već izvesno vreme sumnjam da mi možemo da uđemo u granice niske inflacije ili ove osnovne inflacije od tri odsto do kraja ove godine što se, kako stvari stoje, do sada i pokazalo jer mi imamo ciljanu inflaciju tri plus minus 1,5 odsto, što je u resoru Narodne banke", istakla je Nikolić.
Poredeći današnju inflaciju sa periodom pre korone, Nikolić je podsetila da je rast cena bio svega dva posto pre svih kriza prethodnih godina, što je danas nezamislivo.
"Imali smo 2023. godine 12 i nešto posto. To se polako spušta, ali se spušta na račun svih nas, jer svi mi plaćamo inflacioni porez. I to najviše umanjuje kupovnu moć, ta inflacija, rast cena, sva sezonska poskupljenja i ova ostala poskupljenja o kojima govorimo, utiču na to da nam je manja kupovna moć. Sudeći po ovome kako stvari stoje, da je 4,9 posto, ja kad vidim da se decimala završava na 9, možete da zaokružite slobodno, to je inflacija 5 posto", rekal je Nikolić dodavši da je to veoma visoko i u poređenju sa evrozonom gde je dva odsto.
Ona je upozorila da će na jesen, od oktobra na novi talas poskupljenja uticati najavljeni rast cena struje.
Povezane vesti
Na dodatno pitanje o minimalnoj zaradi, Nikolić je ocenila da ona "predstavlja samo preživljavanje“. Prema njenim rečima, minimalac od oko 500 do 550 evra je daleko ispod životnog standarda i poređenja sa razvijenim zemljama, gde minimalac premašuje 2000 evra.
"Kamo sreće da kod nas minimalac prima mali broj ljudi, a da većina ostvaruje veće prihode u okviru redovnih primanja“, rekla je.
Veliki jaz između privatnog i javnog sektora u platama dodatno komplikuje sliku.
Povezane vesti
"U javnom sektoru plate su premašile 111.000 dinara, dok su u privatnom na nivou od 60.000 dinara. Više od milion ljudi prima ispod medijalne zarade, što jasno govori o dubini problema“, upozorila je Nikolić, dodajući da MMF traži oprez sa daljim povećanjem plata i penzija, kako ne bi došlo do rasta budžetskog deficita.
Ona smatra da mere poput ograničenja marži mogu imati kratkoročne efekte i ublažiti pritisak na domaćinstva, ali da ne rešavaju suštinske probleme.
Komentari (0)