Nova pravila za letove: Šta menja EU, a kakva budućnost čeka Viz er u Srbiji?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Novi nacrt pravila u Evropskoj uniji donosi značajne promene za putnike - od transparentnijih cena karata do brže i jednostavnije procedure za obeštećenje zbog kašnjenja i otkazivanja letova. Prethodno su avio-kompanije izrazile protest upravo zbog naknadi štete za kašnjenje, kritikujući Evropski parlament što se tome suprotstavlja.
Objašnjavajući šta je cilj promena, Igor Vranješević, agent za prodaju avio-karata kaže da je cilj Evropskog parlamenta da putnicima omogući veća prava i transparentnije uslove.
"Ranije kašnjenja, na primer, koja su prouzrokovana bila greškom kompanije ili jednostavno tehničkim kvarom aviona nisu bila sankcionisana. Zapravo su bili sakriveni ti načini na koje može kompenzacija da se izvrši i do tih informacija su putnici jako teško dolazili. Sada se to na jedan potpuno drugačiji, transparentniji način traži od avio-prevoznika da u roku od 48 sati pošalju link za popunjavanje formulara, i uz taj formular, kad je popunjen, može da se dobije kompenzacija u zavisnosti, naravno, da li su uslovi bili takvi, da li je zaista ima prava na kompenzaciju, i u zavisnosti od dužine leta, pa će kompenzacija verovatno ostati u istim okvirima u kojima je i bila, negde 250 evra neka minimalna, pa do nekih 600 evra maksimalna kompenzacija", rekao je on.
Na pitanje zašto su neke avio-kompanije kritikovale odluke EP, Vranješević kaže da je nebo puno i mnogo je operativnih razloga iz kojih nekad nešto ne može da se izvede, te da s jedne strane i razume avio-prevoznike.
"Na ovaj način praktično će se povećati taj njihov trošak koji ranije nisu toliko imali, a sa druge strane razumem i želju Evropskog parlamenta i nastojanje da se nekako ipak kompenzuje to, jer znate kako, danas je vreme novac i nije svejedno da li vam avion kasni 6 sati, možda ste imali neki sastanak negde, možda ste imali neku organizaciju i neku drugačiju obavezu, a ne da sedite na aerodromu i da čekate da dođe vaš avion", rekao je on
Kako je dodao, očekuje da će Evropski parlament usvojiti pravilnik, ali sa određenim korekcijama.
"Ja verujem da će ipak doći do nekog dogovora između avio-prevoznika i Evropskog parlamenta da se to uobliči, na neki način koji više odgovara jednima i drugima, ali naravno, sve je cilj da se putnicima omogući bolji i transparentniji uslovi, jer ovde mi pričamo i o cenama. Reklamiraju se cene avio-karata bez prtljaga, pa se onda doplaćuje prtljag, pa onda znate, ako imate točkiće, ako vam vire iz onog gabarita, onda vam je to još veći prtljag, pa još više na aerodromu platite. To jednostavno, Evropski parlament želi da nekako ograniči i da dovede u neku normalu", naveo je on.
Povezane vesti
Kako je naveo, ručni prtljag treba da bude uračunat u osnovnu cenu karte i to će biti neka osnovna ponuda na svim online portalima, u agencijama, na svim mestima gde se prodaju avionske karte.
"Naravno, ko želi može da odbaci taj prtljag pa da plati manje ili da doda još jedan dodatni kabinski ili dodatni prtljag za čekiranje da plati više, i onda je to vrlo jasna stvar. Ali ovo je neki standard koji se uvodi gde je potrebno da svako ponese sa sobom neki mali kofer, da prosto stavi neke svoje stvari, a ne da oblači na sebe pet slojeva garderobe da bi prošao jeftinije", naveo je Vranješević.
Kada je reč o krizi sa kerozinom zbog situacije na Bliskom istoku i da li će biti doplata za cene karata, Vranješević kaže da u avio-industriji nema konkretnih doplata za izdate karte redovnih avio-prevoznika, čak ni kod niskobudžetnih prevoznika.
Tanjug/Luka Filipović
"Doplate postoje samo u slučajevima ako je ugovoren aranžman preko čarter agencija. Zapravo ako je podignut čarter, ugovoreno sa avio-kompanijom, i avio-kompanija ima pravo 20 dana pre leta da ispostavi fakturu agenciji koja je zakupila čarter i da kaže: za ovaj let će biti dodatna naplata za gorivo, za kerozin, toliko i toliko. Evo konkretan primer: 7. jula, Sicilija, 6 evra po putniku. Znači to nisu iznosi zbog kojih bi neko odustao od putovanja, ali jednostavno moraju da se naplate zato što i agencije nemaju baš toliko prostora manevarskog prostora, male su tu provizije, nisu tu provizije neke velike koje bi dale mogućnost agenciji da sada dodatno plaćaju neke takse", naveo je on.
Šta će biti sa Viz erom u Srbiji?
Govoreći o situaciji sa kompanijom Viz er i njihovim poslovanjem u Srbiji, Vranješević kaže da Viz er generalno posluje tako da osvaja tržišta na kojima su lokalne avio-kompanije, zapravo nacionalni prevoznici, slabi.
"To je počelo iz Mađarske, onda su se oni dalje proširili na druge države i u principu formirali svoje habove, i onda hab podrazumeva da avioni Viz era imaju ovde mogućnost da odavde lete na sve destinacije gde god oni požele. I sad ti habovi njih nema u Evropskoj uniji, zapravo ima ih na vrlo ograničenom broju mesta, upravo na mestima gde su nacionalni prevoznici slabi, a to je bio, recimo, slučaj u Italiji", rekao je on.
Kako je podsetio, Viz er je u Srbiju došao 2010. godine, a tada je tadašnji JAT bio vrlo slab.
Povezane vesti
"Kada je 2013. Er Srbija krenula punom parom da osnuje novu kompaniju i da sve to povrati nazad u principu se nastavila ta ekspanzija Viz era. Niko nije njima ograničavao poslovanje. Oni su sve vreme leteli. To je sve bilo dobro za putnike zato što su cene karata za neke destinacije bile mnogo povoljnije nego kod redovnih prevoznika. Međutim, iako mi kao Srbija smo potpisali još 2006. ugovor o otvorenom nebu, mi još uvek nismo u Evropskoj uniji i mi nemamo zvanično formalno pravnu obavezu da pratimo taj ugovor, već možemo da lokalno kreiramo neka naša pravila. A ovo je jednostavno neki, verovatno, odgovor države na to što 20 odsto prometa ima Viz er, 40 odsto prometa ukupnog sa beogradskog aerodroma ima Er Srbija, a još 40 odsto sve ostale kompanije", rekao je on.
Pixabay
Kako kaže, Viz er će verovatno sada morati iz nekih drugih "habova" da leti za Srbiju.
"Tu se nešto zvanično neće mnogo toga promeniti, ali ta četiri aviona verovatno neće biti na stanici ovde u Beogradu, osim ako se ne dođe do nekog dogovora Er Srbije i Viz era. To je neka situacija koja se dešava u ovom trenutku poskupljenja kerozina i svih ovih drugih uslova gde low cost kompanije više ni ne mogu, prirodno ne mogu da budu takvi konkurenti redovnim kompanijama zbog jednostavno povećanih troškova. Neka moja ideja je: zašto ne formirati hab, recimo, u Nišu? Dajem vam primer, recimo, u Londonu Viz er ne leti na Hitrou, nego leti na Luton. U Parizu ne leti na Šarl de Gol, nego na Bove. Tako da, time oni bi smanjili troškove, mi bi znali da su jeftine karte iz Niša", rekao je on.
Podsetimo, mađarska kompanija Viz er nedavno je reagovala na najnoviju izmenu regulatornog okvira, koju je krajem marta usvojio Direktorat civilnog vazduhoplovstva, a koja, kako kažu iz Viz-a, može ovu kompaniju da prisili da obustavi operacije svoje baze u Beogradu.
Komentari (0)