Top evropske zemlje za strane investicije 2025. godine: Jedna država je zadržala poziciju vodeće destinacije

Strane investicije se široko smatraju ključnim pokretačem privrednog rasta, inovacija i otvaranja novih radnih mesta. Kada kompanije otvaraju nove pogone, grade fabrike ili osnivaju istraživačke centre, one ne samo da unose kapital u zemlju domaćina, već često stvaraju nova radna mesta i jačaju lokalne lance snabdevanja.

Zbog toga je konkurencija među državama za privlačenje međunarodnih investitora postala intenzivnija nego ikad. Vlade koriste investicione podsticaje, poreske olakšice i međunarodne investicione forume kako bi ubedile kompanije da izaberu baš njihovo tržište, prenosi Euronews.

I Francuska je poslednjih godina privlačenje stranih investicija postavila među svoje prioritete. Od 2018. godine vlada promoviše zemlju kroz inicijativu "Choose France" ("Izaberite Francusku").

Na ovogodišnjem samitu predsednik Emanuel Makron izjavio je da su strane kompanije obećale investicije vredne 93 milijarde evra, što je Jelisejska palata opisala kao rekordan iznos.

Ali koliko su evropske zemlje zaista uspešne u privlačenju međunarodnih investitora? Koje države privlače najviše investicionih projekata?

Francuska i dalje vodeća destinacija za investicije u Evropi

Za merenje konkurencije među državama u privlačenju investitora koristan pokazatelj predstavlja istraživanje EY Europe Attractiveness Survey.

Za razliku od tradicionalnih statistika o stranim direktnim investicijama, koje mogu biti iskrivljene velikim transakcijama ili internim finansijskim tokovima unutar kompanija, ovo istraživanje prati broj pojedinačnih investicionih projekata.

To uključuje nove projekte koje strane kompanije najave ili registruju tokom godine, poput otvaranja novih objekata, izgradnje proizvodnih pogona ili proširenja postojećeg poslovanja.

Prema najnovijem izdanju istraživanja, širom Evrope je tokom 2025. godine najavljeno 5.026 novih investicionih projekata. EY pritom Evropu posmatra kao geografsku regiju, a ne samo kao Evropsku uniju.

To je za sedam odsto manje nego 2024. godine i predstavlja najniži nivo u poslednjih 11 godina.

Uprkos značajnom padu, Francuska je zadržala poziciju vodeće evropske destinacije za strane investicije. Broj projekata smanjen je za 17 odsto, na 852, što predstavlja najveći pad među vodećim evropskim investicionim destinacijama.

profimedia

Ujedinjeno Kraljevstvo zauzelo je drugo mesto sa 730 projekata, što je 14 odsto manje nego godinu ranije.

Nemačka je ostala treća najveća destinacija za strane investicije u Evropi sa 548 projekata. Međutim, njihov broj je pao za 10 odsto i dostigao najniži nivo od 2009. godine.

Dugoročan trend je još upečatljiviji. U poređenju sa 2019. godinom, broj investicionih projekata u Nemačkoj smanjen je za 44 odsto, što je znatno veći pad nego u Francuskoj (-28 odsto) ili Ujedinjenom Kraljevstvu (-34 odsto).

Španija, Turska i Poljska među najvećim dobitnicima

Među najuspešnijim zemljama u 2025. godini našle su se Španija i Turska.

Španija je povećala broj investicionih projekata za 20 odsto, na 383, i time zauzela četvrto mesto.

Odmah iza nje nalazi se Turska sa 376 projekata, što predstavlja rast od sedam odsto.

Poljska je nastavila uzlazni trend i zabeležila 285 investicionih projekata, deset odsto više nego prethodne godine. Time je postala šesta najveća destinacija za strane investicije u Evropi.

Holandija je takođe bila među retkim zemljama koje su ostvarile rast, sa povećanjem broja projekata od osam odsto, na 159.

S druge strane, Italija, Belgija i Portugal zabeležili su pad investicione aktivnosti. Broj projekata u Italiji smanjen je za osam odsto, na 206, u Belgiji za 11 odsto, na 187, dok je Portugal registrovao 186 projekata, pet odsto manje nego godinu ranije.

Ko ulaže u Evropu?

Sjedinjene Američke Države ostale su najveći izvor stranih investicija u Evropi tokom 2025. godine.

Američke kompanije najavile su 943 projekta širom kontinenta i tako zadržale poziciju najvećeg spoljnog investitora u Evropi.

Nemačke kompanije zauzele su drugo mesto uprkos značajnom padu investicione aktivnosti u inostranstvu.

Tokom 2025. godine najavile su 484 investiciona projekta u drugim evropskim zemljama, što je 24 odsto manje nego prethodne godine. Pad je bio neuobičajeno izražen, budući da je broj takvih projekata prethodnih godina uglavnom premašivao 600.

profimedia

Uprkos tome, Nemačka je ostala najveći evropski investitor unutar samog kontinenta.

Francuska je ponovo bila najprivlačnija destinacija za nemačke investicije, sa 101 projektom. Turska je po prvi put zauzela drugo mesto, ispred Ujedinjenog Kraljevstva.

Evropa gubi korak na globalnom nivou

Kako bi se evropski rezultati sagledali u širem kontekstu, potrebno je pogledati tokove stranih direktnih investicija.

Prema Izveštaju o svetskim investicijama za 2025. godinu koji je objavio UNCTAD, globalne strane direktne investicije pale su na oko 1,49 biliona dolara tokom 2024. godine, što je 11 odsto manje nego godinu ranije.

Evropa je posebno teško pogođena.

Prema podacima UNCTAD-a, region je tokom 2024. privukao oko 182 milijarde dolara stranih direktnih investicija, u poređenju sa 439 milijardi dolara godinu dana ranije, što predstavlja pad od čak 58 odsto.

Severna Amerika zauzela je drugo mesto sa prilivom od 343 milijarde dolara, uz godišnji rast od 23 odsto.

Azija je ostala najveća svetska destinacija za međunarodni kapital, privukavši 605 milijardi dolara uprkos blagom padu od tri odsto.

Važno je, međutim, napomenuti da UNCTAD iz ovih podataka izuzima takozvane "tranzitne ekonomije" poput Luksemburga, Holandije i Irske kako bi izbegao iskrivljenja nastala usled holding-struktura i internih finansijskih transakcija multinacionalnih kompanija.

Zašto su investitori sve oprezniji?

Prema EY-u, slab privredni rast u velikom delu Evrope jedan je od glavnih razloga pada investicione aktivnosti.

Visoke cene energije, geopolitička neizvesnost i oprezniji pristup kompanija investiranju dodatno utiču na poslovne odluke.

Trgovinske tenzije i strah od novih carina stvaraju dodatni pritisak na investicione planove.

Mnogi investitori sve više brinu zbog kombinacije relativno visokih troškova poslovanja i skromnih izgleda za privredni rast u Evropi.

EY takođe ukazuje na rastuće nezadovoljstvo složenošću regulatornog okruženja širom kontinenta, što dodatno umanjuje privlačnost evropskih tržišta za međunarodni kapital.