Marković: Očekujem da OFAK produži licencu za NIS - nestašice struje neće biti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je danas da očekuje da će američki OFAK produžiti licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS) koja ističe 30. oktobra naglašavajući da bi čak i u slučaju nepovoljne odluke, postojeće rezerve nafte i derivata mogle da obezbede snabdevanje u naredna dva do tri meseca.
On je naglasio i da ne očekuje nestašice električne energije u zimskom periodu, ali je i upozorio će visoke cene struje na tržištu predstavljati značajan trošak.
"Ja očekujem da će i sada NIS dobiti ovo produženje", kazao je Marković za RTS i dodao da bi nastavak dijaloga Vašingtona i Moskve mogao povoljno da utiče i na rešavanje pitanja NIS-a.
On je govoreći o mogućim posledicama nepovoljne odluke OFAK-a, kazao da bi Rafinerija nafte u Pančevu najpre koristila postojeće rezerve sirove nafte, a kada bi te količine bile iscrpljene, usledilo bi obustavljanje rafinerijskih kapaciteta, dok bi se snabdevanje tržišta nastavilo korišćenjem rezervi gotovih derivata i uvozom.
"I te sve rezerve mogu da obezbede neko nesmetano snabdevanje dva-tri meseca sigurno", rekao je Marković.
On upozorava da bi, ukoliko se problem ne reši ni posle tog perioda, moglo da dođe do nestašica zbog prestanka domaće prerade nafte. Prema njegovim rečima, država bi u međuvremenu morala da preduzme dodatne mere kako bi sprečila takav scenario.
Naglašava i da ne očekuje da će Srbija doći u situaciju dugotrajnog prekida snabdevanja. Marković očekuje da bi produženje licence moglo da omogući nastavak pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a i podseća da su prethodnih nedelja stizale informacije o razgovorima mađarskog MOL-a i ruskih akcionara NIS-a, Gaspromnjefta i Gasproma.
AP Photo/Denes Erdos
Prema njegovim rečima, na konferenciji održanoj 22. septembra u Budimpešti jedan od zvaničnika govorio je o tome da su pregovori praktično završeni, ali da su za realizaciju eventualnog dogovora potrebna odobrenja nadležnih institucija, uključujući antimonopolske organe i OFAK.
"OFAK ipak to mora da preseče", rekao je Marković i dodao da ipak ostaje otvoreno pitanje da li će licenca biti produžena za još mesec dana ili na duži period.
On smatra i da bi dalji tok pregovora mogao da zavisi od odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država i prema njegovoj oceni, ruska strana nije bila zainteresovana za prodaju NIS-a, već je na razmatranje takve mogućnosti uticao pritisak sankcija. Ukoliko se odnosi Vašingtona i Moskve budu poboljšavali, Marković očekuje povoljnije okolnosti za produženje licence, a u suprotnom, ne isključuje mogućnost ponovnog zaoštravanja pitanja sankcija.
Marković je, kada je reč o svetskom tržištu nafte naveo da su se cene posle snažnog rasta stabilizovale na novom, znatno višem nivou, odnosno da je nafta tipa brent pred vikend dostigla gotovo 117 dolara po barelu, a jutros se kretala oko 115 dolara, dok su cene ranije bile oko 60 dolara po barelu, što pokazuje koliko su se tržišne okolnosti promenile.
"Čak i vaše kolege novinari se šale: 'Došli smo u period nove nenormalnosti'", kazao je Marković i dodao da će dalje kretanje cena zavisiti pre svega od odnosa ponude i potražnje, ali i razvoja situacije na Bliskom istoku.
Precizira i da ukoliko dođe do nove eskalacije sukoba i smanjenja isporuka nafte, cene bi mogle ponovo da rastu, a sa druge strane, normalizacija snabdevanja mogla bi da omogući postepeno pojeftinjenje. Marković smatra i da bi dogovor Donalda Trampa i Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela američkom tržištu, prvenstveno mogla da doprinese smirivanju tržišta, ali da nije izvesno da će dovesti i do osetnijeg pada cena.
Objašnjava i da cena dizela ne zavisi isključivo od cene sirove nafte već i od raspoloživih kapaciteta za njenu preradu. Ukoliko je broj rafinerija manji, kako kaže, ponuda gotovih derivata može biti ograničena, što dodatno utiče na njihovu cenu.
Navodi i da su kotacije dizela na mediteranskom tržištu dostigle približno 1.440 do 1.500 dolara, što je znatno više nego ranije. Prema Markovićevoj oceni, puštanje dodatnih količina dizela iz rezervi, kao i isporuke ruskog goriva Sjedinjenim Državama, pre svega bi trebalo da spreče nova poskupljenja.
"Prva i osnovna funkcija će biti da stabilizuju tržište, dakle da nemamo nov rast cena. Da li će uticati na smanjenje cena, to ćemo videti", kazao je on.
Napominje i da eventualno pojeftinjenje na američkom tržištu ne mora neposredno da se prenese na Evropu, koja ima drugačije izvore snabdevanja i ograničenja u uvozu ruskih energenata. Marković je govoreći o spremnosti Srbije za predstojeću zimsku sezonu, istakao i da je sušni period u drugoj polovini godine negativno uticao na proizvodnju električne energije u hidroelektranama ne samo u Srbiji već i u regionu. Naveo je i da su predstavnici Elektroprivrede Srbije (EPS) nedavno saopštili da su remonti završeni i da je sistem u tom pogledu spreman za zimu.
"U oktobru je preko 25 odsto električne energije namenjene potrošnji došlo iz uvoza", rekao je Marković i dodao da je to pre svega finansijski problem, jer su cene električne energije na evropskim berzama visoke.
Dodatni pritisak na cene, kako ističe predstavlja i skup prirodni gas, koji se koristi za proizvodnju struje u elektranama koje pokrivaju periode najveće potrošnje.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)