Rat, štrajkovi i EES prazne evropske aerodrome: Prvi pad broja putnika posle pandemije
Komentari
05/06/2026
-22:29
Prvi put od oporavka evropskog vazdušnog saobraćaja nakon pandemije kovida 19, putnički saobraćaj je zabeležio pad u odnosu na isti period prethodne godine, piše Euronews.
Prema podacima evropskog udruženja aerodroma ACI EUROPE, broj putnika u mreži evropskih aerodroma smanjio se za 0,7 odsto u aprilu 2026. godine u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.
Udruženje navodi da, iako je pad relativno mali, on "predstavlja značajnu prekretnicu".
Zašto manje ljudi leti u Evropi?
ACI EUROPE navodi da su na rezultate u aprilu uticali različiti faktori, uključujući sukob na Bliskom istoku, delimično premeštanje uskršnjih praznika na mart ove godine, kao i štrajkove i druge oblike industrijske akcije koji su značajno pogodili nemačko tržište vazdušnog saobraćaja.
Neki aerodromi i dalje beleže rast. Najbolje rezultate među zemljama EU+ ostvarili su aerodromi u Slovačkoj (+125,2 odsto), Sloveniji (+14,6 odsto), Estoniji (+12,1 odsto), Malti (+13,5 odsto) i Poljskoj (+8,3 odsto).
Među najvećim tržištima EU+, najbolje rezultate zabeležile su Španija (+3,7 odsto) i Italija (+2,2 odsto).
S druge strane, aerodromi u Nemačkoj (-8,5 odsto), Ujedinjenom Kraljevstvu (-2,1 odsto) i Francuskoj (-0,9 odsto) zabeležili su pad broja putnika. Najveći pad zabeležen je na Kipru (-16,1 odsto) i na Islandu (-11,7 odsto), a slede Austrija (-7,4 odsto) i Švajcarska (-6,1 odsto).
Povezane vesti
Najveći i najmanji evropski aerodromi bili su najviše pogođeni
Ukupno gledano, kategorije "velikih" aerodroma (-3,5 odsto), zajedno sa "mega" aerodromima (-1 odsto) i "velikim regionalnim" aerodromima (+0,1 odsto), bile su najviše pogođene sukobom na Bliskom istoku, jer preko njih prolazi najveći deo evropske povezanosti sa tim regionom.
Među najvećim aerodromima, jedino su Barselona (+4,1 odsto), Madrid (+3,3 odsto) i Amsterdam-Šipol (+2,7 odsto) zabeležili rast putničkog saobraćaja u aprilu.
Najveći pad zabeležen je na aerodromima u Minhenu (-16,4 odsto) i Frankfurtu (-11 odsto), uglavnom zbog čak sedam dana štrajkova i drugih oblika industrijske akcije tokom tog meseca.
Aerodrom Istanbul (-6,8 odsto) i Istanbul Sabiha Gokčen (-3,4 odsto) – koji su obično među najuspešnijima po rastu saobraćaja – takođe su zabeležili pad u aprilu. Broj putnika smanjen je i na londonskim aerodromima Getvik (-8,8 odsto) i Hitrou (-5,34 odsto). U međuvremenu, aerodromi Rim-Fjumičino (-0,6 odsto) i Pariz Šarl de Gol (0,0%) ostali su praktično na istom nivou kao prethodne godine.
Tanjug AP/Felix Hörhager/dpa via AP
Nasuprot tome, srednji aerodromi (+2,1 odsto) i mali aerodromi (+5,5 odsto), čija je mreža letova uglavnom usmerena na evropske destinacije, ostali su uglavnom pošteđeni negativnih uticaja. Tome su doprineli niskotarifni avio-prevoznici, koji nisu smanjivali kapacitete, kao i preusmeravanje dela potražnje sa dugolinijskih na srednje i kratke letove.
Ipak, mali aerodromi i dalje beleže najslabije rezultate u poređenju sa nivoima pre pandemije (2019. godine), sa čak 27,7 odsto manje putnika. To odražava trajno izmenjene tržišne uslove, kao i značajne izazove u pogledu njihove finansijske održivosti.
Sistem EES ostaje "neposredna zabrinutost"
Olivije Jankovec, generalni direktor ACI EUROPE, izjavio je da april predstavlja jasnu prekretnicu za evropski vazdušni saobraćaj.
Povezane vesti
"Iako smo već primećivali normalizaciju rasta putničkog saobraćaja nakon snažnog oporavka posle pandemije, geopolitička nestabilnost – a naročito rat na Bliskom istoku – sada dodatno usporava rast i otkriva značajne razlike u rezultatima među pojedinim tržištima. Ohrabrujuća vest je da je potražnja uglavnom i dalje snažna, da su prilagođavanja kapaciteta od strane avio-kompanija ograničena, kao i da su se smanjili strahovi od mogućih nestašica avionskog goriva", rekao je on.
Međutim, Jankovec dodaje da najveću neposrednu zabrinutost i dalje predstavljaju "ozbiljni poremećaji i poteškoće koje putnici trpe zbog procedura granične kontrole povezanih sa Šengenskim sistemom ulaska i izlaska (EES)".
"Ukoliko nadležnim organima ne bude omogućena veća fleksibilnost, uključujući i mogućnost potpune obustave sistema kada je to operativno neophodno, problemi i poremećaji za putnike će se intenzivirati tokom narednih nedelja i meseci", upozorio je on.
Povezane vesti
Komentari (0)