Platili letovanje, pa na destinaciji ostali bez smeštaja: Ko će oštećenim turistima vratiti novac?

Slučaj srpskih turista koji su preko agencije "Barcino Travel" otputovali u grčko mesto Ofrinio Bič, samo da bi po dolasku ostali bukvalno na ulici, ponovo je otvorio najbolnija pitanja o sigurnosti putnika i zakonskim rupama u domaćem turizmu. Grupa od dvadesetak ljudi, među kojima su bili stariji sugrađani i dete sa invaliditetom, doživela je pravu agoniju kada su lokalni partneri i vlasnici smeštaja odbili da ih prime. Obrazloženje je bilo jasno - novac za njihov boravak iz beogradske agencije nikada nije legao na račun grčkih partnera.

Umesto očekivanog odmora, putnici su bili primorani da donose teške odluke na vrelom asfaltu. Prema rečima Aleksandra Seničića, direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), deo putnika uspeo je da se vrati u Srbiju jer su im kolege iz drugih agencija pomogle i smestile ih u autobuse u kojima je bilo slobodnih mesta. Drugi deo putnika je, iz sopstvenog džepa, ponovo platio smeštaj na licu mesta kako bi ipak ostali na moru.

Ovaj incident budi posebnu sumnju jer neodoljivo podseća na scenario iz prethodne godine, kada je agencija "Barcino Tours" proglasila bankrot i ostavila stotine putnika bez letovanja.

Rupa u zakonu: Isti vlasnik, ista prevara

Da bi se razumelo zašto je status agencije ključan u ovakvim situacijama, neophodno je napraviti jasnu razliku između organizatora putovanja i posrednika (subagenta). Kako objašnjava Seničić, problem leži u Zakonu o privrednim društvima koji omogućava nesavesnim pojedincima da izigraju sistem.

"Zakon u ovoj zemlji je takav da vam danas mogu zabraniti da radite pod jednim imenom, a vi sutra otvorite firmu sa istim imenom uz mali dodatak i nastavite da radite. Niko ne može da vam zabrani otvaranje firme", ističe direktor YUTE u razgovoru za Euronews Srbija.

Upravo to se dogodilo u ovom slučaju. Vlasnik propalog "Barcino Tours-a" osnovao je novu agenciju "Barcino Travel", koja je vizuelno identična, ali je registrovana isključivo kao posrednik. Prema rečima Seničića, isti čovek je otvorio i firmu pod drugim imenom na koju je dobio licencu za organizatora putovanja, dok mu poznati brendovi poput Barcina i Eurojeta sada služe samo kao subagenti.

"On koristi ta imena jer su poznata u javnosti, a ljudi su često neupućeni i nisu shvatili da je to ista priča od pre dve godine", upozorava Seničić.

Razlika za putnike je ogromna. Organizator putovanja mora da poseduje licencu i skupu garanciju putovanja, dok posrednik zakonski ne mora da ima ništa od toga, jer samo preprodaje tuđe aranžmane. Ako uplatite novac posredniku, a on ga ne prosledi organizatoru, osiguranje ne važi, već sve prerasta u klasično krivično delo prevare. Zato je ključno da na ugovoru uvek proverite ko je stvarni organizator putovanja.

Zašto je inspekcija nemoćna na terenu?

Euronews Srbija

U ovakvim kriznim situacijama, putnici se često oslanjaju na Turističku inspekciju, ali Seničić objašnjava da su im ruke zakonski vezane kada je reč o hitnoj pomoći na samoj destinaciji.

"Inspekcija ne može da kaže vlasnicima smeštaja da će oni obezbediti plaćanje. Zakon im ne dozvoljava da se time bave. Oni mogu samo da utvrde činjenično stanje, a onda vi aplicirate kod osiguravajuće kuće, što je procedura koja može da traje i po četiri ili pet meseci, jer se osiguranja uvek trude da isplate što manje novca", navodi on.

Rešenje postoji: Fond umesto osiguranja

Kao rešenje ovog višedecenijskog problema, YUTA predlaže da se sistem garancija potpuno promeni i da se ovlašćenja delimično prenesu na strukovna udruženja, po ugledu na Nemačku, Italiju ili Tursku.

Nekada je, podseća Seničić, YUTA imala ovlašćenje nad garancijama putovanja i direktno rešavala ovakve krize. Kao primer navodi propast agencije "SAB", kada je 1.800 ljudi ostalo na ulici u Grčkoj. YUTA je tada preuzela odgovornost, obezbedila im ostanak, organizovala autobuse za povratak i omogućila im povraćaj novca u rekordnom roku od 40 dana. Danas te nadležnosti više nemaju.

"Naš predlog je da agencije, umesto što plaćaju ogromne sume osiguravajućim kućama, taj novac uplaćuju u poseban fond koji bi kontrolisala država, a mi bismo bili ovlašćeni da ga koristimo u kriznim situacijama. U tom slučaju, kada putnici ostanu na ulici, novac se automatski prebacuje iz fonda da ljudi ostanu na letovanju. Pored toga, zahvaljujući Centralnom informacionom sistemu, tačno bismo znali ko je i za koliko oštećen, i ljudima bi novac mogao biti vraćen za svega sedam do deset dana, bez dugotrajnih procedura", zaključuje Seničić, dodajući da su poslednjih pet agencija koje su propale bile upravo one koje nisu bile članice asocijacije YUTA.