Bez vode i sa 75 kreveta: Kako je grčko ostrvo od siromašnog mesta postalo svetsko čudo

Pedeset pet godina deli današnji Santorini, jednu od najprepoznatljivijih i najposebnijih turističkih destinacija na svetu, od male crno-bele publikacije izdate 1971. godine pod jednostavnim naslovom "Vodič kroz Santorini". Na njenim stranicama oslikana je jedna sasvim druga epoha. Santorini koji je tek počeo da biva otkriven od strane putnika, mnogo pre nego što su kaldera, Fira, Oja i njegov jedinstveni pejzaž postali slike prepoznatljive širom planete.

Danas milioni ljudi znaju za Santorini čak i ako ga nikada nisu posetili. Njegov specifičan prirodni pejzaž, arhitektura, sela, vina i proizvodi stvorili su turistički identitet međunarodnog ranga. Ipak, iza današnje slike krije se višedecenijski put, koji je počeo kada je ostrvo imalo minimalnu turističku infrastrukturu, a posetilac je dolazio da otkrije mesto koje je u velikoj meri još uvek bilo nepoznato. Mali vodič star 55 godina tako postaje prozor u onaj nekadašnji Santorini, piše Atinsko-makedonska novinska agencija (ΑΠΕ-ΜΠΕ).

Santorini iz 1971. kroz stranice starog vodiča

"Vodič kroz Santorini" izdao je 1971. godine Petros Delendas, čovek usko vezan za ostrvo i jedan od prvih koji je prepoznao potencijal promocije Santorinija i njegovih proizvoda. U odeljku sa karakterističnim naslovom "Današnji Santorini", Delendas putniku daje konkretne praktične informacije. Čitajući ih danas, čini se kao da se otvara prozor u neki drugi svet.

O mogućnostima smeštaja na ostrvu on upečatljivo piše: "Santorini danas raspolaže sa oko sedamdeset pet (75) kreveta".

Podjednako je karakterističan opis pristupa sa mora: "Luku nema, niti ju je lako dobiti, zbog velike dubine mora na zapadu, a na istoku zbog nanosa".

Euronews Srbija/Tara Tomović

Čak i pitanje vodosnabdevanja opisuje se terminima potpuno drugačije svakodnevice: "Nema ni jezera, ni reka, ali kada su zime kišovite, vode ima u izobilju". I vodič dodaje: "Samo na lokaciji 'Zoodohos', gde se nalazi istoimena kapela, postoji tekuća voda". Kišnica se skupljala u cisternama i bila je dragoceno dobro za potrebe domaćinstava.

Slika turističke svakodnevice je takođe zanimljiva. Mogućnosti smeštaja i ishrane bile su minimalne, dok kao glavne plaže za kupanje vodič izdvaja Kamari i Perisu. Reč je o vremenu mnogo pre nego što su plaže dobile današnju turističku organizaciju i pre nego što se gastronomija razvila u jedan od najjačih elemenata turističkog identiteta ostrva.

Reference vodiča o restoranima i smeštaju danas imaju posebnu vrednost upravo zato što beleže početke jedne turističke ekonomije koja će se u narednim decenijama dramatično promeniti.

Iskustvo odmora bilo je potpuno drugačije. Putnik nije stizao na destinaciju oblikovanu oko njegovih potreba. Morao je da istražuje, otkriva sela i plaže i prilagodi se svakodnevnom ritmu tog mesta. I sve to ne pre nekoliko vekova, već 1971. godine.

Mali socijalni portret ostrva

Vodič se ne ograničava samo na informacije koje bi bile potrebne turisti. On beleži škole, institucije, usluge i aspekte svakodnevnog života, stičući danas vrednost malog društvenog dokumenta.

Između ostalog, pominju se starački dom, bolnica i internat, a beleži se i rad škola u raznim naseljima. Posebno je interesantno pominjanje stranih konzularnih predstavništava. U ranijim vremenima, na Santoriniju su radile konzularne agencije Austrougarske, Engleske, Italije i Nemačke, dok je u vreme izdavanja vodiča ostala samo francuska.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Na njegovim stranicama se paralelno oslikava ekonomija u kojoj su poljoprivreda, vinogradarstvo i lokalna proizvodnja i dalje imali centralno mesto. Turizam je počeo da se pojavljuje, ali još uvek nije promenio celokupan izgled ostrva.

I upravo se tu vodič susreće sa ličnom pričom čoveka koji ga je izdao.

Fava, vino i kapar za prve turiste

Jedna od njegovih najznačajnijih inicijativa bila je stvaranje prvog organizovanog izložbenog i prodajnog prostora za upakovane proizvode sa Santorinija. Tu je posetiocima predstavljao favu, vino i kapar. Proizvodi koji su danas neraskidivo povezani sa imenom Santorinija i čine deo njegovog međunarodnog gastronomskog identiteta, tada su bili "potpuno nepoznati stranim turistima, ali i mnogim Grcima".

Delendas nije samo čekao da posetilac sam otkrije lokalne proizvode. Pokušao je da ih spakuje, prezentuje i učini delom turističkog iskustva. Paralelno sa tim, u Italiji je štampao prve "moderne" razglednice ostrva, jer su se do tada uglavnom prodavale one lokalnog fotografa Joakimidisa.

Euronews Srbija/Tara Tomović

Pedeset pet godina nakon izdavanja malog vodiča, Santorini je postao globalni turistički simbol, zadržavajući upravo one elemente koji su ga činili posebnim: jedinstveni vulkanski pejzaž, specifičnu arhitekturu, proizvode, vina i svoje ljude. A mali "Vodič kroz Santorini" iz 1971. danas ostaje kao svedočanstvo ne samo o tome koliko se ostrvo promenilo, već pre svega o tome koliko je daleko stiglo za samo pola veka.