Bujica koja je gutala šume i rušila brane: Šta se zaista desilo u Nepalu i zašto monsuni menjaju ćud
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Katastrofalne poplave koje su nedavno pogodile Nepal i odnele brojne ljudske živote, ostavljajući za sobom potpunu pustoš u planinskim predelima, prvobitno su u delu javnosti povezivane isključivo sa snažnim zemljotresom. Međutim, prava istina leži u nečem mnogo opasnijem i dugoročnijem, a to su ekstremne klimatske promene.
O glavnim uzrocima ove nezapamćene prirodne katastrofe, ubrzanom topljenju viševekovnih glečera i opomenama koje priroda šalje čitavom čovečanstvu, detaljno smo razgovarali sa Aleksandrom Valjarevićem, klimatologom i profesorom na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Kako profesor Valjarević objašnjava na samom početku, iako je trusno područje moglo odigrati određenu ulogu, glavni okidač za razorne bujice su klimatski ekstremi. Dugotrajno topljenje glečera i permafrosta, odnosno stalnog snega i leda na ogromnim nadmorskim visinama Himalaja, stvorilo je pravu tempiranu bombu koja je samo čekala okidač.Smrtonosni spoj obilnih kiša i otopljenog leda
"Nepal je jedna od najviših i po reljefu najrazuđenijih država na celom svetu. Katastrofa se dogodila u distriktu koji je udaljen svega oko 120 kilometara od glavnog grada Katmandua. Glavni uzrok, pored intenzivnog topljenja glečera usled globalnog zagrevanja, jeste i neverovatna količina padavina. Satelitski snimci sa kojima radimo pokazuju da se krajem avgusta za samo jedan jedini dan izlučilo više od 100 milimetara kiše po metru kvadratnom", precizira naš sagovornik, ističući da su uske planinske doline dodatno ubrzale kretanje vode.
Ovaj smrtonosni spoj ekstremno obilnih padavina i otopljenog leda pokrenuo je takozvani "debris flow" - masivno i izuzetno razorno klizište, odnosno blatni tok. Bujica, koja je silovito krenula sa nadmorskih visina većih od tri hiljade metara, na svom razornom putu prema nižim predelima bukvalno je čupala čitave šume zimzelenog drveća, mešajući ogromna stabla sa vlažnom zemljom i masivnim stenama. Takva nezadrživa i surova sila prirode na kraju je probila lokalne brane i zbrisala sve pred sobom.
Euronews Srbija
Zabrinjavajući je i podatak o potpunom poremećaju ciklusa monsuna. Prosečna godišnja količina padavina u Nepalu uobičajeno se kreće između hiljadu i dve i po hiljade milimetara, a najviše kiše tradicionalno treba da padne tokom jula. Ove godine, vremenski obrasci su se promenili, monsun je znatno zakasnio i svoj najjači vrhunac dostigao tek u avgustu.
"U svim svojim dosadašnjim istraživanjima došao sam do jednog vrlo jasnog zaključka: ukupna količina padavina na planeti se nije drastično promenila, ali se potpuno promenio intenzitet i način na koji ta kiša pada. Kada se za samo 24 sata sruči 100 ili 150 litara vode po kvadratu, kao što se desilo u delovima Tibeta i Nepala, to ne može da prihvati i apsorbuje apsolutno nijedno zemljište", oštro upozorava profesor.
Šokantni podaci: Istopilo se 40 odsto glečera
Razmere klimatskih promena možda najbolje ilustruje podatak koji je Valjarević dobio od kolega iz Indije tokom svog angažmana kao gostujući profesor na Univerzitetu Dun. Prema njihovim preciznim i dugogodišnjim merenjima, u poslednjih dvesta godina istopilo se čak 40 odsto glečera u tom delu sveta.
Povezane vesti
Iako su visoki Himalaji do sada važili za područje sa najstabilnijim ledom, ova sumorna statistika pokazuje da se situacija otima kontroli. Kineske i nepalske vlasti se sada suočavaju sa novim i nepredvidivim izazovima, jer je snažna bujica trajno izmenila reljef, pretvorivši nekadašnje duboke doline u novonastala, vrlo nestabilna jezera.
Prabin RANABHAT / AFP / Profimedia
Iako se u narednim danima očekuje ohrabrujuće smanjenje padavina, teren je ostao izuzetno ranjiv, a formirana gigantska klizišta se neće lako ni brzo sanirati.
Teorije zavere umesto suočavanja sa problemom
Uprkos ovim jasnim, naučno dokazanim i na terenu vidljivim posledicama globalnog zagrevanja, jedan deo javnosti i dalje uporno negira postojanje problema. Profesor Valjarević otvoreno ističe da se naučnici, koji svakodnevno upozoravaju na klimatske promene, neretko suočavaju sa neosnovanim napadima i teorijama zavere.
"Dobijamo nedefinisane i neprijatne poruke, neretko nas optužuju da radimo za takozvanu svetsku vladu, da smo 'Sorosovci' ili slepi sledbenici Bila Gejtsa. Zaista je krajnje vreme da izađemo iz tih opasnih zabluda i da svi kolektivno shvatimo koliko su klimatske promene stvarne, prisutne i opasne. Moramo pre svega da čuvamo svoju najbližu okolinu i da zaštitimo našu Republiku Srbiju, jer se posledice i te kako osećaju i kod nas", naglašava sagovornik.
Prabin RANABHAT / AFP / Profimedia
Na pitanje da li je ovakve razorne katastrofe uopšte moguće predvideti i preventivno delovati, odgovor leži u modernoj nauci, pravovremenoj prevenciji i neophodnoj međudržavnoj saradnji. Upotrebom satelitskih podataka i naprednih geografskih informacionih sistema, stručnjaci prave strateške procene i planiraju odbranu. Ipak, izolovani napori su nedovoljni, zbog čega je ključna saradnja svih vlada sa naučnim institucijama, jer, kako profesor zaključuje, samo čuvanjem lokalne sredine možemo spasiti planetu.
Komentari (0)