Šta ako sutra nestane svet kakav poznajemo? Naučnici napravili listu najbezbednijih zemalja, jedna ubedljivo prednjači
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U slučaju globalne katastrofe koja bi zapretila temeljima savremenog društva, prosto "bekstvo u planine" više nije dovoljno. Naprotiv, svako ko želi realne šanse za preživljavanje suočen sa ekstremnim događajima, trebalo bi da se uputi ka - Australiji, pokazala je nova naučna studija objavljena u časopisu Global Challenges.
Istraživači su analizirali stotine podataka i scenarija, poput udara asteroida, erupcija supervulkana, nuklearnog holokausta i biološkog rata. Kako je utvrđeno, zemlje koje imaju najveće šanse da održe svoje osnovne funkcije su one koje su bogate, demokratske, geografski izolovane, nalaze se u ostrvskim zonama i poseduju snažan poljoprivredni i industrijski sektor.
Vođa istraživanja dr Florijan Ulrih Jen sa Univerziteta u Hagenu, ističe da upravo Australija ima najsnažnije adute. Ova zemlja proizvodi ogromne količine hrane, daleko je od glavnih zona sukoba i okružena je okeanima koji ublažavaju nagle temperaturne promene.
Istovremeno, Australija ima bogate rudnike, aktivnu proizvodnu bazu, prostranstvo i stabilne institucije sa relativno niskom stopom društvene nejednakosti. Ipak, naučnici upozoravaju da bi čak i za nju potpuno odsecanje od međunarodnih lanaca snabdevanja stvorilo ozbiljne probleme zbog zavisnosti od uvoza kritičnih dobara i goriva.
Tri kategorije globalnih pretnji
Naučni tim je sve kataklizmične rizike podelio u tri osnovne kategorije.
Prva se odnosi na scenarije naglog smanjenja sunčeve svetlosti, gde vulkanske erupcije, nuklearna zima ili prašina od asteroida blokiraju sunčeve zrake, izazivajući dramatičan pad temperatura širom planete.
Druga kategorija obuhvata potpuni kolaps infrastrukture. Ovakav masovni slom električnih, transportnih i distributivnih mreža može biti izazvan snažnim solarnim geomagnetnim olujama, visinskim elektromagnetnim impulsima usled nuklearnih eksplozija ili razornim sajber napadima.
Povezane vesti
Treća kategorija fokusirana je na biološke rizike, gde se prirodni ili laboratorijski stvoreni patogeni brzo šire, izazivajući masovne žrtve na kontinentalnom ili globalnom nivou.
Verovatnoća da se ovi scenariji ostvare značajno varira. Dok je ljudski faktor teško predvideti, prirodni fenomeni nude nešto jasnije procene. Prema rečima dr Jena, šansa za ogromnu vulkansku erupciju procenjuje se na jedan prema šest u ovom veku, dok rizik od razorne geomagnetne oluje iznosi između jedan i 12 odsto po deceniji.
Koje još zemlje mogu da prežive, a gde su im slabe tačke?
Unsplash
Odmah iza Australije, najotpornije zemlje prema ovoj proceni su Novi Zeland, Japan, Švajcarska i Argentina. Međutim, svaka od njih ima specifične slabosti.
Novi Zeland, Japan i Argentina imaju duge obale, što ih čini izuzetno ranjivim na cunamije u slučaju pada asteroida u okean. Uz to, sa izuzetkom Švajcarske, ove teritorije se nalaze veoma blizu aktivnih vulkanskih zona Jugoistočne Azije i Južne Amerike. Iako to što je neka država ostrvo omogućava lako zatvaranje granica i deluje kao štit tokom pandemija, ista ta izolacija je čini ranjivom na nestašice goriva i robe ukoliko pomorski saobraćaj kolabira.
Ranjivost Velike Britanije
Na suprotnom kraju spektra, Velika Britanija ima značajne mane. Nalazi se prilično severno, što znači da bi u slučaju scenarija smanjenja sunčeve svetlosti pad temperature bio drastičan i poguban.
Pored toga, članstvo Britanije u NATO-u i njen nuklearni arsenal čine je direktnom metom u slučaju opšteg nuklearnog sukoba. Njena geografska lokacija je takođe smešta u zonu visokog rizika za geomagnetne oluje izazvane ekstremnim svemirskim vremenskim prilikama. Jedina stvar koja ide u prilog ovoj zemlji, prema istraživanju, jeste njen organizovani Nacionalni registar rizika, koji pokazuje da je Britanija makar počela da planira mehanizme reagovanja na ovakve krize.
Komentari (0)